Početak odbrane i novi prekid suđenja u Hagu

Sukob Miloševića i sudija

Nametanjem branilaca Slobodanu Miloševiću, u Haškom tribunalu stvari se zgušnjavaju: ono što je do sada bila netrpeljivost i prkošenje sa Miloševićeve strane, i povremena nervoza i nestrpljenje od strane sudija, preraslo je u otvoreni sukob. Milošević, koji svesno i teatralno koristi govor tela u svojim nastupima (na primer, skidanje i stavljanje naočara, te mahanje njima da bi pojačao efekat izgovorenog) to pokazuje tako što je, koliko je to mogućno, okrenuo leđa sudijama. On sada sedi okrenut postrance "suprotnoj strani", gleda ka galeriji za posetioce i očima i smeškom komunicira jedino sa svojim pravnim savetnicima koji, kao i uvek, sede odmah iza stakla, u delu galerije namenjenom novinarima.

Hazarder

krstaški rat u kojem treba da se dokaže "srpska istina". Kao i uvek do sada, u Miloševićevim ratovima su dozvoljena sva sredstva, časna i nečasna. Pa i manipulacija sopstvenim zdravljem i životom, ako treba, da bi se suđenje beskrajno odlagalo i razvlačilo. I tako se događalo da se on, malo-malo, pa razboli. Do sada čak 12 puta. Suđenje je za trećinu produženo zbog tog poboljevanja, radna nedelja skraćena je na tri dana. I to mu nije bilo dovoljno. Početak izlaganja odbrane odlagao je ravno pet puta. I preterao. Naime, sudije, koje jedine (osim lekara) ozbiljno shvataju njegovu bolest, uplašile su se, posle naprasne smrti sudije Meja, da će optuženi da im umre u sudnici (to je veoma realna opasnost, opasnost da će njegov

Salvador Dali, Warrior, 1982.

Nevolje branilaca

mesec dana. Prekid treba da omogući Keju i Higinsovoj da strateški, u svetlu novih događanja, sami reorganizuju Miloševićevu odbranu. Izgleda da Milošević i pored pet uzastopnih odlaganja početka odbrambenog postupka sa svojom odbranom nije daleko odmakao, jer je ona "lista želja" od nekih 1600 svedoka koju je Tomanović predao Keju bila sasvim nekompletna, sa mnogim potencijalnim svedocima kojima, čak, osim nadimka, nije bilo navedeno

Salvador Dali, Sleep, 1937.

Pobede i porazi

"Iz dosadašnjeg iskustva znamo da će se on za dva meseca ponovo razboleti", rekao je predsedavajući sudija Patrik Robinson. "A samo idiot ne izvlači pouke iz prethodnog iskustva."
Neki iz "stručne javnosti" (kako ovdašnji novinari vole da kažu kad hoće da iznesu svoje mišljenje, a da se, je l' te, ne zna da je njihovo) smatraju da je ponovno prekidanje suđenja novi poraz Tribunala (i pobeda Miloševića, naravno) s obzirom da je nametanje branilaca učinjeno radi ubrzavanja procesa a on je ponovo odložen. Neki su čak počeli da tumače Statut Tribunala i da dokazuju kako ga sudije krše (u realnosti, upravo sudije su ona krajnja instanca koja jedina može da tumači i pravno definiše Statut Tribunala. U običajnom pravu Statut je samo vodič, sudske odluke su te koje dobijaju status presedana, one postaju obavezujuće) i, bože moj, ugrožavaju Miloševićeva ljudska prava. O ljudskim pravima njegovih žrtava ne bih ovom prilikom, već bih samo postavila jedno sasvim logično pitanje: ako su tako veliki borci za ljudska prava, zašto ti domaći Miloševićevi drveni advokati na isti način ne zastupaju interese optuženih u našem pravosuđu? Naime, takvi redovno zaboravljaju da spomenu kako ovde, za bilo koje teže krivično delo, optuženi nema pravo da se brani sam, tj. da mu sudije obavezno, hteo on to ili ne, nameću branioca.
Drugi (uglavnom strani) posmatrači smatraju da je nepopustljivost procesnog veća pobeda sudija nad novim opstrukcijama koje postavlja prkosni Milošević, za koga se sumnja da je sada orkestrirao i bojkot svedoka. U Beogradu je nedavno pompezno održana konferencija za štampu u kojoj su neki od najozloglašenijih Miloševićevih uzdanica i simboli najdubljeg i najtragičnijeg pada srpskog novinarstva (Kapor, Čavoški, Terzić, Crnčević, Hadži-Antić) obrazlagali zašto neće u Hag.
U Beogradu javnost ("stručna" i ostala) s pažnjom prati zbivanja u haškoj sudnici i sve otvorenije navija za Miloševića, koji priča priče (videlo se to iz njegovog uvodnog izlaganja) koje ovdašnji čovek voli i čuje. Drugi od svedoka koji su svedočili u njegovu korist, američki analitičar Džejms Džatras, posle nastupa u Hagu doveden je u Beograd (ko je to platio?) gde je suštinu svog svedočenja ponovio na konferenciji za štampu koju je organizovao niko drugi do - kosovski vladika Artemije! I u Hagu i u Beogradu Džatras je govorio o tome kako ceo svet mrzi Srbe.
Niti jedan jedini svedok optužbe, koji je teretio Miloševića i dokumentovano govorio o zverstvima tokom ratova na tlu bivše Jugoslavije, nije doveden u Beograd da drži konferenciju za štampu, niti su se beogradski mediji šire pozabavili ijednim svedočenjem o zločinima. Znamo kako je, pre par godina, prošla potresna izložba fotoreportera Rona Haviva u gradovima Srbije. Ako je ovo sada naznaka kako će biti tokom celog izlaganja odbrane, onda to samo govori o stanju svesti u kojem se nalazi Srbija danas.
Što se samog suđenja tiče, ono je očigledno na prekretnici: dobronamerna stručna i ostala javnost očekuje da će se užljebiti na novom koloseku koji će voditi ka delotvornom okončanju procesa, satisfakciji za žrtve i, ne manje važno, edukaciji vaskolikog srpstva o pravnim - ne političkim - činjenicama koje su dovele do razaranja bivše nam domovine ratovima i zločinom.