homepage
   
Republika
 
Kultura
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

Mostar

Novi most od starog kamena

Vest o otvaranju Starog mosta u Mostaru obišla je krajem jula svet. Novi, Stari most sagrađen je od originalnog materijala koji je izvađen sa dna Neretve, na isti način na koji ga je 1566. godine podigao mimar Hajrudin, arhitekta otomanskog suverena Sulejmana Veličanstvenog

Veličanstvenom ceremonijom, koja je završena puštanjem golubova mira i skokovima u Neretvu i Balaševićevom kompozicijom "Samo da rata ne bude" u izvođenju dečjih horova iz nekoliko gradova, u Mostaru je 23. jula svečano otvoren Stari most koji su iste večeri skakači s bakljama u rukama pozdravili skokovima u Neretvu uz muzičko izvođenje "Karmine burane". Tom značajnom događaju prisustvovali su predstavnici 52 države iz celog sveta, kao i brojne delegacije gradova pobratima i prijatelja sa prostora republika bivše Jugoslavije.
Te noći u Mostaru se nije spavalo. Istorija je počela da piše nove stranice. Nakon završetka svečane ceremonije slavlje u ime novog života nastavljeno je na gradskim ulicama i u brojnim gradskim kafićima do jutra. Muzika se čula iz svake ulice, iz svake zgrade i na svakom koraku...
U temelje Novog Starog mosta, preko kojeg je odmah nakon svečane ceremonije krenulo desetina hiljada ljudi, a koji spaja desni, katolički, i levi, muslimanski deo Mostara, ugrađena je kutija sa sitnim novcem i poveljom "Most za mir". U noći kada je Most otvoren reka ljudi je krenula po njegovim glatkim površinama, ali nekako oprezno, pažljivo, najpre zbog rana koje su još sveže i nezaceljene, kao i neverice da je Stari most ponovo oživeo, svesni da su dva dela grada još uvek okrenuti jedan prema drugom leđima i da niko ne želi i ne može da prognozira kada će se pogledati licem u lice.
Mostarski pesnik Tahir Taša Delić stanuje u desnom delu grada, ali svako jutro prelazi na levu obalu, gde ostaje sa prijateljima čitav dan. U ratu je izgubio sina, brata i majku i ističe da se skoro isto osećao kada je Stari most srušen. Sa svojim prijateljem Ahirom Škrbom pažljivo nam pokazuje mesto na obnovljenom mostu gde je pala poslednja granata koja je srušila most i napominje da su na "starinu" pucali danima neprekidno, sve dok se nije srušio u Neretvu.
"Stari most su srušili neljudi i džulovi, jer taj most nije samo građevina, već predstavlja vezu među narodima i kroz vekove je povezivao ljude različite vere i kulture", kaže Tahir i ponavlja da su od dana kada je most srušen stari Mostarci verovali u njegovu obnovu, kao što veruju u život koji se ne može zaustaviti, stalno ponavljajući "da mi je videti Most pa da umrem", srećan što se njegova životna želja konačno ispunila. Svoju životnu priču nastavlja stihovima koje je napisao za vreme ratnih zbivanja.

Moj Mostare ko ti lomi grane,
ko zavadi mostarske jarane,
ko to tebi istoriju piše,
ko ti želi da te nema više.

Tahir ne skriva optimizam i veru da će obnavljanje Starog mosta vratiti poverenje među ljudima, dodajući da treba vremena i međusobnog razumevanja, kako bi se Mostarci okrenuli jedni prema drugima i zajedničkom životu kakav su živeli vekovima, kada se nije znalo ko je koje vere i nacije. Ne skrivajući suze Tahir kaže da veruje u nastavak zajedničkog života, ali da rane treba da zacele i vera u ljude i novi život da pobede.
Muhamed Kavarić rođen je u Mostaru i nije ga napuštao svih ovih godina. Kaže da devet godina sanja most i kule, zamišljajući sebe kako prolazi sa jedne na drugu stranu Neretve. "Želja mi se ispunila, a obnova Mosta znači pobedu ljudi nad neljudima", kaže Muhamed i dodaje da je svih ovih godina razmišljao o tome kako izgledaju ljudi koji su gađali most, kako se zovu, imaju li nadimak, kakvo im je bilo detinjstvo i da li u gradu gde su rođeni postoji reka i most, setno dodajući da treba zaboraviti prošlost i okrenuti se budućnosti zbog mladih i generacija koje dolaze.
Dan posle otvaranja Starog mosta u njegovoj neposrednoj blizini gradonačelnik Mostara Hamdija Jahić sa gradonačelnicima drugih gradova pobratima, koji su prisustvovali ceremoniji otvaranja mosta, posadio je palmu prijateljstva, kao simbol zajedništva i suživota i izrazio uverenje da će otvaranje Mosta označiti novu stranicu u razvoju prijateljstva među narodima, ne samo na Balkanu, nego i u Evropi.
"Prijatelj ostaje prijatelj, a obnavljanje mosta označiće novi početak zajedništva i suživota", rekao je Jahić zahvaljujući se prijateljima koji su pomogli Mostaru kada mu je bilo najteže, među kojima je posebno izdvojio grad Kragujevac i zaključio - Mostar je multietnički grad i takav će ostati, a u tome će poseban doprinos dati Stari most koji je vaskrsao iz mrtvih.
Među brojnim posetiocima koji su došli u Mostar povodom otvaranja Starog mosta bila je i Gordana Huseinović, Mostarka, koja već jedanaest godina živi u Norveškoj, ali se svake godine vraća u svoj grad. "Doputovala sam kako bih prisustvovala otvaranju Starog mosta i moram priznati da se osećam divno, ali sam doživela i poseban emotivni potres", kaže Gordana i dodaje da veruje u zajednički život svojih sugrađana koji su pre rata živeli u miru, slozi i bez podela.
I Elena Krtalić, koja svih ovih godina nije napuštala Mostar veruje u zajednički život, sada podeljenih Mostaraca, ali je naglasila da se još uvek teško živi u gradu na Neretvi i dodaje da je "život težak i na levoj i na desnoj obali" i da se može krenuti u sigurniju i lepšu budućnost bez podela i mržnje samo ispruženih ruku dva dela grada.
"Podele su još uvek ostale najviše u glavama ljudi, zato treba vremena kako bi se narodi ponovo privikli da žive zajedno", ubedljivo priča Elma i optimistično dodaje da će sa "novim rođenjem Starog mosta atmosfera u gradu biti mnogo bolja", jer bez zajedničkog života nema Mostara.
U danima otvaranja Starog mosta Mostar je bio centar sveta. Desetine hiljada ljudi je došlo da prisustvuje tom događaju. Sudeći prema atmosferi i pozitivnim emocijama, koje su mogle da se osete na svakom koraku, Mostarci ne treba da brinu za svoju budućnost, potrebno je samo da se okrenu jedni drugima.

  Olivera S. Tomić
 
Kultura
Republika
Copyright © 1996-2004 Republika