Preševska dolina iz (pan)albanske prizme

Između želja i realnosti

Otvorena pitanja kao što je status Kosova, neizvesna budućnost unije Srbije i Crne Gore ili krhka stabilnost Makedonije i Bosne ostavljaju mesta za razne dileme, pa i etničke i teritorijalne aspiracije

automatski su otvorena etnička pitanja. Etnička, politička i istorijska konkretnost bile su osnova različitih zahteva smeštenih u zagrljaj etničkih koncepata. Pomeranje granice za jedan vek ostavilo je Albance podeljene na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i u Grčkoj. To je rezultiralo problemom zvanim "panalbanstvo" - albanski krugovi to smatraju "nerešenim nacionalnim pitanjem Albanaca", a iz srpske vizure to

Referendum

Ibrahim Kadriju, bivši predsednik Skupštine referenduma, kaže da su Albanci, onog trenutka kada su realizovali odvojene referendume, sami izvršili parcijalizaciju albanskog pitanja. "Tu je parcijalizovano nacionalno pitanje. Umesto da se organizuje jedan svenacionalni referendum, mi smo organizovali nekoliko", kaže on. Iako referendum nije priznat u Beogradu, ni od međunarodne zajednice, on je služio za legitimisanje političkog delovanja "u pravcu realizovanja volje naroda za ujedinjenje sa Kosovom". Zvanična Srbija smatraće referendum kao nastavak "tendencija za stvaranje Velike Albanije". I pored izražene volje za ujedinjenjem s Kosovom ovdašnji Albanci nisu se povukli iz institucija. Čak i tokom Miloševićeve vlasti, oni su imali svog predstavnika u srpskom parlamentu. U međuvremenu, Albanci su u bivšoj Jugoslaviji učestvovali u tri oružana sukoba. Na Kosovu, u Makedoniji i u Preševskoj dolini. Prema albanskim ideolozima koji su vodili ove sukobe, cilj je bio ujedinjenje albanskih zemalja. Sukobi su okončani a da cilj nije realizovan. I platforma albanske delegacije tokom krize u regionu Preševa sadržala je poštovanje postojećih granica države. "I tokom oružanog sukoba sugerisano nam je od strane međunarodnih zvaničnika da poštujemo suverenitet i integritet Srbije", podseća jedan od članova delegacije.
Oružani sukobi okončali su se na celom prostoru bivše Jugoslavije kanalisanjem procesa van etničkih koncepata. Rušenjem multietničkog društva u bivšoj Jugoslaviji, međunarodni faktori favorizovali su stvaranje multietničkih država. U slučaju Albanaca, Preševska dolina je ostala sa potpuno nejasnom orijentacijom. Sličnog mišljenja je i Nebojša Čović. "Imamo srpsku populaciju koja je 75% za radikalnu opciju, i 100% albansku zajednicu koja nema nikakvu orijentaciju. Ovo svedoči da smo još daleko od multietničkog društva", rekao je on.

Vizija

U ovdašnjem albanskom političkom miljeu ne može se baš često čuti poziv za ujedinjenje sa Kosovom. To je izazvalo, između ostalog, dileme kod relevantnih međunarodnih faktora u vezi toga da li su Albanci digli ruke od namera za ujedinjenje sa Kosovom i da li ovdašnji Albanci imaju podršku od ostalih albanskih centara za ovu vrstu aspiracija? Za analitičara iz Tirane Fatosa Ljubonju država Albanija nema kapaciteta da projektuje takav veliki koncept. "Kada govorimo o 'nacionalnom' i 'svenacionalnom' Albanci imaju u vidu razliku između ograničene politike u Albaniji i politika koje obuhvataju interese svih Albanaca. Zvanična Tirana nije u stanju da projektuje i nacionalnu i svenacionalnu politiku. Podrazumeva se da je tako nešto veoma teško kada se imaju na umu ekonomski i socijalni sporovi u Albaniji, Kosovu i u Makedoniji. Politika u Albaniji još nema viziju da služi kao aparat Albancima", kaže Ljubonja.
Ali dileme Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe su konceptualne. Da li da se deluje po konceptu koji ovdašnje Albance posmatra kao deo albanskog pitanja u celini ili kao manjine u srpskom sistemu. Ili istovremeno, u skladu sa oba koncepta? Ismail Kadare misli da Albanci Preševske doline imaju osećanje da su žrtvovani. "Kažimo to s tugom ali otvoreno, Albanci Preševske doline, od Berlinskog kongresa naovamo, čine manjinu unutar srpske države. Isto je sa srpskom manjinom na Kosovu, grčkom manjinom u Albaniji, kao i sa svim manjinama u Evropi. Zna se da njihova sudbina nikada nije srećna. I zna se da se oni osećaju žrtvovani kao deo podeljenih naroda", kaže Kadare u svojoj knjizi Albanci u potrazi za novom sudbinom. Orijentacija i politički zahtevi Albanaca regiona Preševa, Bujanovca i Medveđe često nisu usaglašeni. Ovo potvrđuje i Šon Saliven, bivši posrednik tokom oružanog sukoba na jugu Srbije. "Najveći problem sa nekim albanskim liderima je bio što nisu odredili šta zapravo žele. Neki od njih su govorili o nezavisnosti regiona, neki o međunarodnom protektoratu nad regionom, a neki za ostanak u Srbiji ali sa visokim stepenom autonomije", rekao je Saliven u intervjuu za magazin Pristup.
Secesija regiona Preševa iz Srbije nije podržana zvanično od međunarodnog faktora. Takođe, ni eventualna razmena sa severnim delom Kosova. "Često sam čuo ideje da se Preševo, Medveđa i Bujanovac mogu razmeniti za Mitrovicu. Ali, ne samo da je to nelogično, već bi to bio početak novog rata na Balkanu", izjavio je američki diplomata i dobar poznavalac bivše Jugoslavije Vilijam Voker.

Status

Bilo kako bilo, 20. maja 2002. godine stvorena je nova realnost na ovim prostorima. Kao rezultat preventivne međunarodne diplomatije potpisana je Deklaracija o demilitarizaciji, poznata kao Končuljski sporazum. Time je otvoren proces integracije ovdašnjih Albanaca u institucije Republike Srbije preko "Čovićevog plana" koji ne prejudicira nikakav poseban status za ovaj region. Za srpske krugove, ali delimično i za međunarodnu zajednicu, ovo je bio kraj političkog rešenja za region Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Ali to nije prihvatljivo za same Albance. Tako misli i gradonačelnik Preševa Riza Haljimi koji se smatra modernim albanskim političarem. "Mi imamo samo jedan sporazum koji umesto oružanog sukoba pitanje Preševske doline rešava na politički način. Ne postoji sporazum o statusu Albanaca", rekao je on. Isto misli i Mustafa Šaćiri "Špetim", bivši zamenik komandanta demilitarizovane Oslobodilačke vojske za Preševo, Bujanovac i Medveđu. "Naši političari dali su reč da će Preševska dolina imati autonomni status", potencira on.
Svi ovdašnji lideri poštuju suverenitet države ali imaju različita gledišta u vezi s odvijanjem tog procesa ubuduće. Dok se deo političara angažuje za decentralizaciju i regionalizaciju centralne vlasti, ostali se zalažu za političko-teritorijalnu autonomiju.
"Ako se realizuje proces decentralizacije na ovim prostorima onda će se poštovati specifičnosti regiona i otvoriće se mogućnosti za stvaranje mehanizma odlučivanja, tako da će Albanci odlučiti o onim pitanjima koja se tiču njih", objašnjava Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje (PDD).
Nasuprot Kamberiju, lider Demokratske unije za dolinu (DUD) Skender Destani favorizuje autonomiju. "Mi se borimo za političko-teritorijalnu autonomiju, kao što su se izjasnili Albanci u prvom delu pitanja na održanom referenduma", potvrđuje on.
Postoje i politički faktori koji se zalažu za potpuno ozvaničenje referendumskih rezultata političkim sredstvima. Ima i radikalnijih struja koje ne isključuju mogućnost ponovne konfrontacije.
"Politička volja ovdašnjih Albanaca je ujedinjenje sa Kosovom. Ovaj region ranije je pripadao Kosovu i verujem da će Preševska dolina biti deo Kosova", kaže Jonuz Musliju, predsednik Partije za demokratski progres (PDP). Fantomska organizacija Albanska nacionalna armija (ANA) propagirala je ideju oružanog konflikta na ovim prostorima, ali ona nije našla uporište kod ovdašnje albanske populacije.
S druge strane, eventualni projekat za ujedinjenje sa Kosovom ili paralelizam sa statusom Srba na Kosovu nema podršku regionalnih centara. Premijer Kosova Bajram Redžepi kaže da je rano da se pravi paralela između statusa Srba na Kosovu i Albanaca u regionu Preševske doline. "Rano je da se inicira tako nešto ali može da se razgovara o pravima manjina i tu može da se napravi ekvivalencija između Preševske doline i severnog Kosova", kaže on. Predsednik kosovske Skupštine Nedžat Daci, sa svoje strane, misli da nema mesta paralelama. "Jedina stvar koja može da se uporedi jesu problemi koji treba da se reše saradnjom", rekao je Daci stavljajući u prvi plan poštovanje postojećih granica.

Granice

"Srpska manjina treba da bude deo kosovskih institucija na svim nivoima. Isto važi i za Albance u Preševskoj dolini", rekao je Daci. Slično misle i lideri Albanaca u Makedoniji koji preporučuju Albancima u Preševskoj dolini da se zalažu da svoja prava ostvaruju unutar države Srbije.
"U Preševskoj dolini treba da se uvažavaju prava Albanaca. Ne smeju da budu nacionalno diskriminisani, moraju da imaju prava na svim poljima. Znači, moraju proporcionalno da budu zastupljeni u državnim institucijama i da samoupravljaju u opštinama u kojima su većina", misli lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti. Njegov politički protivnik u Makedoniji Arben Džaferi kaže da Albanci regiona Preševa treba da se zalažu za decentralizaciju sistema. "Opštinska autonomija može imati performanse slične državnoj autonomiji. Ali, treba i da se zna da se upravlja i da se jednom zauvek dignu ruke od rata koji bi mogao biti katastrofalan po nas", misli Arben Džaferi koji se često smatra ideologom "panalbanstva".
Pristup regionalnih lidera ovde se često puta tumači na razne načine. Šaip Kamberi kaže da projekat ujedinjenja svih albanskih teritorija u jednu zajedničku državu ne uživa podršku u političkim krugovima Tirane i Prištine. "Albanci nemaju dovoljno potencijala da realizuju jedan takav projekat", kaže Kamberi.
Potpredsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) Naser Aziri misli da su Albanci za trenutak digli ruke od promene granica. "Albanci su harmonizovali svoje stavove i političku strategiju sa tokovima u regionu i sa međunarodnim standardima."
Međunarodni zvaničnici podržavaju integraciju Albanaca u državne srpske institucije i pomažu u obezbeđivanju standarda za prava Albanaca. "Mislim da još treba da se uradi mnogo u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ali, pozitivan razvoj koji pažljivo pratim ne omogućuje povratak u vremena kada su opštine Preševo i Bujanovac doživele oružani sukob", rekao je Mauricio Masari, ambasador OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori.
I pored svega, otvorena pitanja kao što je status Kosova, neizvesna budućnost unije Srbije i Crne Gore ili krhka stabilnost Makedonije i Bosne ostavljaju mesta za razne dileme, pa i etničke i teritorijalne aspiracije. "Preševska dolina je talac nerešenog statusa Kosova. Ako se Kosovo podeli, niko ne može obustaviti ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom. Ovaj proces bi tada bio neizbežan", objašnjava Naser Aziri dodajući da bi nezavisnost Kosova ugasila aspiracije Srba prema podeli Kosova, ali i Albanaca o priključenju Kosovu. "Ako se granice Kosova ne promene, Albanci regiona Preševa svoju budućnost treba da traže u evropskim integracijama", dodaje Aziri.
Da su sva pitanja otvorena potvrđuje i analitičar iz Beograda Dušan Janjić. "U pregovore o statusu Kosova treba uključiti i Albance iz regiona Preševa, kao i Srbe sa Kosova. Lično nisam pristalica podela, promena granica, ali u ovom slučaju ovo je realnost i ne treba odbaciti i ovu mogućnost. Imajući u vidu trenutnu situaciju, razgovori o ovim pitanjima ne mogu se desiti pre 2006. godine", kaže on.
I tako Albanci Preševa, Bujanovca i Medveđe nastavljaju sa integracijom u državni sistem Srbije, u isto vreme iščekujući tokove regionalnih procesa koje vide kao mogućnost za realizovanje njihovih aspiracija.