Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVI (2004)

340-341

1-30. septembar 2004.

Republika

Privreda i društvo

Institucionalizacija ličnih interesa i vrednosti kao osnov idejnog koncepta "vođe"

Snažan stisak testa "čvrstom rukom"

Na skali društvenih odnosa anarhizam i etatizam su predstavljeni kao potpune suprotnosti. Da li je to baš tako sa stanovišta vrednovanja i realizacije javnih i ličnih interesa i procesa uspostavljanja vrednosnog sistema jedne društvene zajednice

Kad nam treba vođa? Kad ne znamo šta sa sobom, kad ne možemo da se organizujemo, kad smo neodgovorni sami prema sebi i obavezama i zadacima koje smo sami sebi postavili, kad smo uplašeni jer ne vidimo izlaz iz situacije u koju smo sami dospeli pokušavajući da uhvatimo korak sa glasinama, crnim hronikama, praznovericama, tuđim lošim iskustvom. Jednom rečju, kad počnemo da sumnjamo u sebe, svoje pravo i slobodu da budemo ono što smo i kakvi smo, kad se potpuno uživimo u predstavu društveno poželjne hologramske projekcije ličnosti kakvu nam nudi bulevarska štampa ili, kako je to Karl Gustav Jung još početkom dvadesetog veka nazvao, "persona",* žalosni obezličeni i nekarakterni izraz unifikacije.
Sasvim je danas normalno i kod nas i u drugim državama da se mladi ljudi obučeni jednoobrazno u savršena (pa makar i jeftina) poslovna odela ili komplete, strogo određenih linija i boja podsmevaju nekadašnjem izgledu vojnih parada, čvrstih strojevih koraka, sletovima sa devojkama u belim majicama i crnim šorcevima. Kao što kaže stara dečja pesmica: "Uz'o majmun ogledalo..."
No, da je sve samo u krpicama! Srž problema je u prihvatanju proklamovanih sistema vrednosti u kojima ne postoji mogućnost potpune samorealizacije. Protivrečnost vlasničkih odnosa u kapitalizmu u uslovima nerazvijene zakonske normative, kao i nepoštovanja postojećih zakona, ili možda možemo reći čak i potpune konfuzije izvršne vlasti prouzrokovane glorifikacijom vrednosnog koncepta autoriteta (kako ličnosti, tako i institucija i nacije na vrhuncu) koji je čisti izraz autoritarnosti, lažne slike moći zasnovane na ekstenzivnoj i intenzivnoj medijskoj kampanji nastaloj zloupotrebom profesionalnih znanja o delovanju na mase na osnovu iskustva italijanskog fašizma i nemačkog nacionalsocijalizma. Naravno, i posledice po društvo su iste. Politika je objavila podatak Zavoda za statistiku, dobijen na osnovu popisa stanovništva, da je broj članova prosečne porodice u Srbije sada, slovom i brojem dva (2). Pre petnaest godina kada smo počeli da stvaramo novu snažnu i superiornu srpsku državu i naciju beše četiri (4). Toliko smo napredovali unazad da je to prosto čudo!
Kritika i monopolsko oligarhijska otimačina društvene svojine, branjena tezom da sama po sebi vlasnička funkcija obezbeđuje bolju produktivnost, potpuno negirajući i zaobilazeći zakonitosti kapitalističkog sistema proizvodnje, nužnost slobodne cirkulacije roba, usluga i znanja u cilju rasta funkcije potrošača, kako brojnosti, tako i kupovne moći pojedinca, što je još u prvom kvartalu dvadesetog veka u ekonomskoj teoriji i praksi kapitalističkih zemalja dokazano kao zakonita nužnost održanja kapitalizma kao

društvenog sistema i njegovog daljeg razvoja zasnovanog na konkurenciji i slobodnom tržištu. Pojednostavljeno negiranje koncepta društvene svojine vodi snižavanju realne cene ne samo postojećih proizvodnih kapaciteta, već naročito cene radne snage (veoma često praćene i

kriminalnim radnjama kao što je damping cene rada radi navodnog postizanja bolje konkurentnosti na svetskom tržištu). Izmena propisa kojim je dozvoljeno obavljanje spoljnotrgovinskih poslova sa inostranstvom potpuno neobučenim i nestručnim ljudima, na našu veliku žalost, ima pogubne posledice, kako je o tome pisao još 1890. Alfred Maršal (koji i nije bio komunista): "Tako ekonomski uzroci igraju ulogu u upravljanju rastom stanovništva kao cjeline kao i ponudom svake pojedine kategorije radne snage". Mala tajna, koja se kod nas rado prećutkuje u propagiranju kapitalističkih odnosa zasnovanih na privatnoj svojini kao modus muvendi društvenih odnosa, jeste da je podela rada na vlasničku i upravljačku funkciju nastala još sredinom devetnaestog veka nastankom akcionarskih društava, što je oblik društvene svojine koji ne isključuje ničim privatni interes i koji se socijalizuje u težnji za povećanjem produktivnosti. I ne samo to. Poslednjih dvadesetak i više godina svedoci smo podruštvljavanja i upravljačke funkcije u visoko razvijenim kapitalističkim zemljama, favorizovanja timskog rada i interdisciplinarnosti u pristupu rešavanja problema. Razvoj nauke, zakonodavstva koji je doveo do povećanja složenosti obezbeđenja uslova za dalji slobodan razvoj kapitalističkih odnosa, dovodi do procesa podruštvljavanja funkcije odgovornosti sa svim problemima koje taj proces nosi (koje smo mi vulgarizovali propagandno-manipulativnom rečenicom da je društvena svojina "svačija i ničija", iz čega je usledio i sav užas ratova, pljački i pogotovo zločina za koje niko nije odgovoran jer su vršeni nad nekim drugim, drugačijim ljudima i tuđim dobrima proglašenim za narodne neprijatelje i samim tim okarakterisanim kao nepostojeća vrednost nad kojom je sve dozvoljeno, kao i institucionalizacijom ličnih niskih pobuda kroz paraorganizovane formacije).
Identifikacijom ličnih stavova sa stavovima "vođe" proglašeni su opštenacionalni stavovi. Nažalost, to je proces koji još uvek traje. Negiranje odgovornosti obrazovanih ličnosti za drastičan demografski i ekonomski pad Srbije, zločine, kako nad drugima tako i nad sopstvenim narodom, pravda se propagandno-manipulativnim negiranjem kolektivne odgovornosti nastale iz neprihvatanja lične odgovornosti prvenstveno za uspostavljanje odnosa moći pojedinac-vođa, nepoštovanja sebe, kao ličnosti, i sopstvenih interesa svedenih na puko preživljavanje otimanjem. Iz "čvrstog stiska ruke" vođe, institucionalizacije njegovih vrednosti, njegovog svevlašća i svemoći proizašla je potpuna anarhija, bezvlašće u kojem su svi neslobodni da budu ljudi, društvena bića i, poštujući pravo drugoga na posebnost, oslobode sebe i ostvare se u odnosu sa drugima, ne kao gospodari, vlasnici prava na tuđi život (što je ipak karakteristika robovlasničkog i feudalnog društvenog sistema, a ne i kapitalizma, jer sloboda ličnosti i pravo na jednakost uslova bio je izričit zahtev svih građanskih revolucija). Pojednostavljeno shvatanje kapitalističkih odnosa proisteklo iz etatističke manipulacije kojom je ostvarena koncentracija moći u pojedincu ili užem vrhu u takozvanim bivšim "komunističkim" zemljama, kalemljeno nad feudalnom svešću golom silom, nije stvorilo ovakav sistem vrednosti samo kod nas. To je problem i u svim zemljama Istočne Evrope. Sociopate postaju gospodari, vlasnici, moćnici, spremni da pomoću oružja ostvare prestiž, a zatim da ga legalizuju kroz kontrolu zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. A, to su i u istoriji uvek bili slojevi na koje su se oslanjali vlastoljubivi vladari nesposobni da shvate stvarnu moć društvene zajednice.

Tanja B. Lončar

* Persona - u Jungovoj analitičkoj psihologiji, deo ličnosti koji odražava njen odnos sa spoljnim svetom, ono što drugi vide kao ličnost u odnosima s njom, slično kao što gledaoci vide pozorišnu masku. Persona predstavlja kompromis ličnosti, njenog stvarnog (individualnog) sadržaja i socijalnih zahteva. Ona je svesne prirode i njen nosilac je ego.


	Država	Igra ludih i zbunjenih

Republika