|
Godina XVI (2004)
|
1-30. septembar 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Privreda i društvo
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Ale i vrane Za pravičniju privatizaciju u Srbiji je svakako neophodno pre svega njeno ustavno utemeljenje Pred kraj ministarskog mandata, Aleksandar Vlahović je govorio: "U užem smislu, za proces privatizacije je sasvim dovoljno privatizaciono zakonodavstvo sa institucijama koje obavljaju implementaciju procesa privatizacije... ukoliko želite da imate efikasniju izgradnju privatnog sektora, što je pojam koji je širi od pojma privatizacije, vi paralelno sa privatizacionim zakonodavstvom morate unapređivati generalno, normativni i institucionalni okvir". Sredinom avgusta ove godine, koordinator Ministarstva privrede u Koštuničinoj vladi Predrag Bubalo ponovio je stav Vlade povodom smene Branka Pavlovića, odnosno da je "utisku o zastoju privatizacije doprinela i sama Agencija za privatizaciju, čije se rukovodstvo mnogo više bavilo preispitivanjem prethodnih prodaja nego samom privatizacijom, zbog čega je i smenjeno". Bubalo je dodao da "neće biti promena osnovnog modela privatizacije", ali "da će biti uvođenja potrebnih poboljšanja". Još ćemo videti šta koordinator smatra "osnovnim modelom" kojeg ne treba menjati, a šta vidi kao "potrebna poboljšanja". Za pravičniju privatizaciju u Srbiji je svakako neophodno pre svega njeno ustavno utemeljenje, a zatim i ono što je Vlahović valjda podrazumevao pod "generalno, normativni i institucionalni okvir", od čijeg se unapređenja sam baš nije pretrgao, a što su nam stranke sadašnje vlade (DSS pre svih), tri godine iz opozicije obećavale. Od svega što je, pored promene Ustava, normativno i institucionalno trebalo dovesti u red radi "efikasnije izgradnje privatnog sektora" (zemljišne knjige, zaštitu manjinskih akcionara, sprečavanje pranja novca, denacionalizaciju...), prioritet je svakako bilo donošenje propisa o sprečavanju monopola i stvaranje mehanizama za njihovu primenu (postoji, doduše, savezni Antimonopolski zakon iz '96. godine, ali primenjuje li ga iko?). Monopoli su u Srbiji godinama, decenijama bili ne najveća bolest privrede nego privreda sama. Jedini način na koji su Miloševićevi "privrednici" umeli i mogli da posluju bilo je da preko veza sa vlastima dobiju monopolsku poziciju, sa koje je onda čak i Bogoljub Karić mogao da namlati pare, bez da se opismeni. Bez veza sa vlastima nema monopola, bez
Od tri špiritane u Srbiji "Panon" iz Crvenke je privatizovao "Pan Alco" iz Subotice, vlasnik "Alpisa" iz Kovina je "MK Komerc", dok akcije "Vrenja" iz Beograda od jula 2003. godine kupuje konzorcijum koji čine "Pan Alco" i "MK Komerc" (još uvek nemaju većinski paket). Pride, "MK Komerc" poseduje četiri šećerane u Srbiji (od ukupno petnaest), a sirovina za proizvodnju etil-alkohola je melasa - otpadak od proizvodnje šećera. Više nego dovoljno za dominantan položaj na tržištu, više nego jak signal za državu da reaguje. Ministar Vlahović je obavešten u više navrata, ali je rešio da ostane neobavešten. Kostić, poučen Karićevim primerom, ovih dana u štampi najavljuje osnivanje stranke. I potpunu politizaciju "šećerne afere", naravno. Međutim, niko nije tako otvorio karte "opasnih veza" između krupnog biznisa i politike u Srbiji kao Zoran Drakulić, onaj čika što se jako jedio na preporuku iz Izveštaja o politici i procesu privatizacije Saveta za borbu protiv korupcije da treba obustaviti privatizaciju sredstvima off-shore kompanija, inače dugogodišnji finansijer DSS, koga je "njegova" stranka kandidovala za gradonačelnika Beograda. Pretenzije Drakulićevog "East Pointa" na monopolski položaj u mlinsko-pekarskoj industriji u Srbiji nisu bogzna kakva novost - već je kupio "Klas" i "Žitomlin", a leta 2003. nadmetao se na jednom od javnosti najpoznatijih skandala Vlahovićeve privatizacije, tenderu za Beogradsku pekarsku industriju. U susret lokalnim izborima možda nije zgoreg podsetiti se slučaja BPI. Ne mislim da je Drakulić nešto mnogo gori od bilo kog drugog kandidata za prvog Beograđanina, naprotiv - ima bar jedan mnogo gori od njega, tamo negde oko Zemuna; nego u uzavrelim kampanjskim danima parola, konvencija, pljuvačina i ostalih apstrakcija, dobro dođe otrezniti se u kakvom mutljagu plivamo.
Na tender za BPI javila su se tri ponuđača, konzorcijum "St. Michael
Enterprise"-Luka Bar-konzorcijum radnika, konzorcijum "East
Point Holding"-"Žitomlin" i konzorcijum "Arex"-"MK
Komerc"-"Finartis Private Equit" (ovo poslednje je, koliko
se sećam, imalo adresu na nekim od onih ostrva što ih zovu "poreskim
rajevima", Devičanskim, ili Kajmanskim, nisam siguran). Tenderska
komisija je najpre diskvalifikovala "St. Michaelov" konzorcijum
zbog nepotpune dokumentacije, da bi onda Agencija rangirala "East
Point"-"Žitomlin" ponudu kao najpovoljniju, što je Tenderska
komisija odbila (tri glasa "protiv", dva "za"), pa
je tender poništen. "St. Michael" i radnici su nadali dreku
da su nezakonito diskvalifikovani (a poslednji bi smeli da se žale, jer
je jedan član Konzorcijuma radnika istovremeno bio i član Tenderske komisije
ispred preduzeća), pa su "Arex"-"MK Komerc"-"Robinzon
Kruso" optužili Agenciju i "East Point" da su otvarali
"East Pointovu" ponudu i štimovali Investicioni plan (umesto
da se pokriju ušima, jer je predsednik Tenderske komisije i tadašnji ministar
trgovine dr Slobodan Milosavljević - danas predsednik srpske Privredne
komore, momak za kojeg će se još čuti... do onomad radio u "Arexu"
kao stručni konsultant; zajedno sa gorepomenutim radnikom, to su dva glasa
protiv "East Pointa", još samo jedan pa da nema tog budženja
dokumentacije koje bi mu pomoglo da pobedi). Drakulić je po poništenju
tendera izjavio da ne planira da se pojavi na novom nadmetanju za kupovinu
BPI.
Predrag Bubalo najavljuje nove privatizacije do kraja godine, među kojima
su i subotički "Sever" i kikindska livnica. Da li po procenama
koje B. Pavlović nije prihvatio, ili su u međuvremenu razmotreni problemi
na koje je ukazivao, nije rekao. Unapređenja zakonskog okvira privatizacije
nema ni u najavi, od novog ustava smo sve dalje, ministar Dinkić je "Pan
Alcu" i "MK Komercu" ukinuo akcize na etil-alkohol i, uopšte,
sve mi manje smeta kad vidim kako Karićeve ćere na tatinoj televiziji
pojaju "Majko Srbijo!" Pa, naravno, one i treba da vole Srbiju,
sve im je omogućila. Samo u Srbiji njihov tata je mogao da postane multimilijarder,
i samo je u Srbiji za njega nakon svega moglo glasati 600 hiljada ljudi.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
|
Copyright © 1996-2004 Republika
|
