Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVI (2004)

340-341

1-30. septembar 2004.

Republika

Događanja

Ekološki parlament

Izgleda da će biti potrebno puno vremena da se u ovoj zemlji pojavi vlast koja će se latiti ozbiljnih ekoloških poduhvata i projekata

U Kruševcu je 24. avgusta održan pripremni sastanak za formiranje Regionalnog ekološkog parlamenta sliva Zapadne Morave. Domaćini iz Kruševačkog ekološkog centra Bratislav Poprašić i doc. dr Radomir Biočanin podsetili su nas, u pozdravnoj reči, na čuveno ekološko načelo: "Misli globalno, deluj lokalno", želeći time da istaknu značaj budućeg ekološkog parlamenta za ovaj region. Kako je jedan od osnovnih problema većine reka u našoj zemlji zagađenje, što je slučaj i sa Moravom gde, pored otpadnih voda iz fabričkih postrojenja i kanalizacionih voda, zagađenje potiče i od smetlišta koja se na njihovim obalama formiraju, sastanak je pretežno bio posvećen temi otpada u Srbiji. Nebojša Popov, urednik lista Republika koja je jedan od inicijatora skupa, podsetio nas je na događaj u Mojsinju, gde se stanovništvo organizovalo i sprečilo stvaranje deponije na nepropisno odabranom terenu. Popov se nada da će novoformirani parlament pomoći ekološkoj javnosti u pozitivnom delovanju i boljem organizovanju, kao i da će parlament vremenom prerasti iz regionalnog u republički.
Govori direktora Uprave za zaštitu životne sredine, Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, dr Miroslava Nikčevića i direktora Agencije za reciklažu Republike Srbije mr

Gordane Perović doživljeni su kao najbitniji deo skupa za većinu učesnika. Dr Miroslav Nikčević navodio je novine u budućem Zakonu o zaštiti životne sredine. Novi zakon, za koji se Nikčević nada da će biti usvojen na jesen, predstavljaće modernizovanu varijantu starog, ali će akcenat, ovaj put, biti na prirodnim resursima. Nacrt novog zakona predviđa demokratizaciju donošenja odluka koje se tiču prirodnih resursa. Apsolutna

kontrola nad prirodnim blagom neće više biti u rukama jedne osobe već će odluke donositi Vlada. U interesu svake države je da upravljanje prirodnim resursima bude ekonomično, racionalno i ekološki prihvatljivo. Nikčević se požalio na lošu saradnju ekoloških NVO i ministarstva, za šta je, po njegovom mišljenju, razlog slaba inicijativa upravo ekoloških nevladinih organizacija. Nažalost, sastanak nije ništa izmenio po tom pitanju, jer pravog dijaloga sa "ljudima iz vlasti" nije ni bilo.
Po završetku izlaganja Ministarstva (Uprave), usledila je prezentacija Agencije za reciklažu. Direktor agencije mr Gordana Perović detaljno nam je predstavila aktivnosti kojima se ova republička organizacija bavila poslednjih šest meseci. U Srbiji postoji 20 reciklažnih centara, a naročito se razvija reciklaža PET ambalaže i obrada aluminijuma - Agencija je tome doprinela akcijama prikupljanja konzervi na Kopaoniku, u Kruševcu i Beogradu. Gordana Perović smatra da u Srbiji postoje čak tri funkcionalne sanitarne deponije, izgrađene po direktivama EU, a o projektovanju deponija sama se stara već 15 godina. Međutim, jedna stvar nije ostala jasna, gde su te sanitarne deponije sa pratećim elementima: sistemom za sakupljanje gasova, funkcionalnim drenažnim kanalima, urednom pokrivkom. Dalje nam iz Agencije poručuju da bi smetlišta koja nas okružuju bilo ispravnije nazivati deponijama. Gospođa Perović smatra naročito uvredljivim način na koji je u dokumentarnom filmu "Mojsinje: stop zločinu" predstavljen njen projekat. U Mojsinju je, po njenim rečima, bila predviđena izgradnja sanitarne deponije po svetskim standardima, ali izgleda da je previđena prva tačka koju svetski propisi nalažu - analiza uticaja na životnu sredinu. Agencija za reciklažu pobrinuće se da sva ta naša đubrišta, ako to sada možda nisu, uskoro postanu deponije. Pravo pitanje je kada će jedan od najozbiljnijih ekoloških problema u Srbiji - problem opasnog otpada sa, po rečima dr Nikčevića, "dobrog puta da počne da se rešava", biti zaista i rešen. Agencija za reciklažu se pobrinula da to dugo očekivano sutra, kada će se sistem za uklanjanje opasnog

otpada otelotvoriti u našoj zemlji, ne dočekamo nespremni. Agencija je došla na ideju da upoznavanjem medicinskih radnika u Srbiji sa ovim problemom pripremi teren za njegovo rešavanje. Ohrabrujuće je što novi zakon predviđa da kod nas zaživi jedan od osnovnih principa u oblasti politike i prava životne sredine - princip zagađivač plaća. Na ovaj način punio bi se državni ekofond, a novac bi,

nadamo se, jednog dana bio pametno iskorišćen da se ubrza rašavanje problema medicinskog otpada. Pomenute sanitarne deponije mogle bi postati stvarne u Srbiji, a strateški okvir za politiku upravljanja otpadom u Srbiji konačno bi počeo da se realizuje.
Po završenom nastupu, mr Perović i dr Nikčević napustili su sastanak, a za njima su otišli novinari i još neki prisutni. Usledilo je izlaganje Bratislava Poprašića, osnivača Kruševačkog lokalnog ekološkog parlamenta. Predstavio nam je akcije koje je ova organizacija sprovela i koje bi mogle da posluže kao smernica regionalnom parlamentu. Pri traženju materijalne pomoći za projekte donatori žele da vide jaku organizaciju kao nosioca projekta, pa bi, nada se Poprašić, jak ekološki parlament mogao biti osnova i garant da novac za brojne ideje o ostvarenju kvalitetnijeg okruženja bude lakše pronađen.
Dva i po sata sastanka nisu prošla samo u praznoj priči, kako se to često dešava, već smo čuli da se u ovoj zemlji radi nešto konkretno po pitanju otpada. Firma "Brzan plast" konstruisala je mlin za mlevenje PET ambalaže. Plastične flaše kojima su pretrpane deponije, reke, planine i ostali delovi naše zemlje, mogu se samleti u ljuspice mnogo puta manje od početne zapremine. Cena jedne tone samlevene PET ambalaže je 200 evra, a pošto kod nas ne postoje postrojenja za preradu ovih ljuspica napravljen je ugovor sa austrijskom firmom o otkupu 1500 tona ljuspica. "Brzan plast" ustupio je mlin akciji koju je sprovela Agencija za reciklažu, a u okviru koje su volonteri iz Mladih istraživača očistili ušće Save i Dunava od plastičnih flaša. Firma iz sela Brzan iz Batočine razvija i proizvodnju polietilenskih folija kojom će se otvoriti i mogućnost za nova radna mesta. Možemo još da pohvalimo i Fabriku maziva FAM iz Kruševca jer vrši reciklažu toksičnog otpadnog industrijskog ulja.
Izgleda da Austrijanci nisu jedini zainteresovani za naš otpad. Od dr Nikčevića čuli smo i o zahtevima italijanskih kompanija za koncesije nad našim deponijama. Da to i nije zaista potrebno uverio nas je film o tretmanu otpada u jednom od najsavremenijih svetskih centara za ekološki tretman smeća, koji se nalazi pored Pariza. Francuska kompanija "LEDEX international" za partnere u realizaciji ovog projekta na međunarodnom konkursu izabrala je naše firme "Lola sistem" iz Železnika i "Informatiku" iz Beograda. "Lola" je konstruisala najveće evropsko postrojenje za sortiranje smeća, a ceo sistem maksimalno iskorišćava sekundarne sirovine i proizvodi energije dovoljno da se snabde grad od 30 000 stanovnika. Šteta što "vlast" nije ostala na skupu da čuje poruku rukovodioca montaže ovog velikog postrojenja iz "Lole" koji kaže: "Ako Zapad sebi može da priušti da mi izvodimo ovakve radove, zašto ne bismo mi radili ovo i kod svoje kuće".
"Pripremni sastanak" je, po svemu sudeći, upravo bio samo priprema za dijalog oko funkcionisanja Regionalnog ekološkog parlamenta i rešavanja sve većeg broja ekoloških problema. Jedino oko čega je napravljen konkretan dogovor na ovom prvom sastanku bilo je mesto održavanja drugog sastanka. Poželimo da sledeći put, u Vrnjačkoj Banji, bude više dijaloga, a manje monologa, manje "bitnih faca", a više običnih entuzijasta sa razvijenom ekološkom svešću. Izgleda da će biti potrebno puno vremena da se u ovoj zemlji pojavi vlast koja će se latiti ozbiljnih ekoloških poduhvata i projekata, onih projekata koji zahtevaju puno vremena i truda, a gde se rezultat ne može dočekati u toku jednog političkog mandata.


	Dragana Bojović


	Privreda i društvo	Ale i vrane

Republika