Ko to tamo (ne) odmara

S nostalgijom se prisećamo kako je u ovo doba godine, ne tako davno, glavna parola bila "svi na more". Sada ona ne važi za sav "radni narod". Mada su obilate ponude čak i dalekih mora, do kojih svakako i poneko dospeva, najviše se pominju plandovanja "poznatih ličnosti". Možemo pratiti i kako se odmara pukovnik Milorad Ulemek Legija, da mnogo čita a i piše pesme, dok čeka suđenje za razne zločine. Sudeći po tiražnim medijima, njegove pristalice ne odmaraju. Šalju ruže, poput one istetovirane na njegovom vratu, i sudijama, tako da su oni lišeni ne samo odmora nego i minimalnog spokoja u obavljanju svog javnog posla. Ko god razume znake tih gestova teško da će stići i do pomisli na odmor.

	Danica Poučki

Sneg u avgustu

Na inicijativu poslanika SRS i SPS, Narodna skupština Srbije je na trodnevnom vanrednom zasedanju (24-26. avgusta) raspravljala o predlogu Rezolucije o zabrani povlačenja tužbe protiv NATO-a, podnete nakon bombardovanja SRJ 1999. godine. Rezolucija nije prihvaćena, za nju su od prisutnih 210 glasala 102 poslanika.
Na prvi pogled, nije se desilo ništa važno. Ipak, uprkos uobičajenoj banalnosti i brutalnosti pojedinih govorancija, primetna je težnja za nacionalnom slogom, mada pomalo neobičnom. Recimo, predsedniku Skupštine Predragu Markoviću radikali su odali priznanje za prisustvo na ratištu, uz Badžu i Arkana, što je ovaj propratio s osmehom i gladeći bradu, ali su mu zamerili što nije podržao predlog Rezolucije. A sam vođa radikalskih poslanika Tomislav Nikolić hvalio se da ga podržava 1,5 miliona birača a preostalih 1,7 miliona ga, kaže, uvažava.
Glavni motiv ove inicijative verovatno je najbolje razjasnio radikalski poslanik Zoran Krasić, pozivajući se na narodnu poslovicu da "sneg ne pada da pokrije breg već da svaka zverka pokaže trag". Dakle, hteli su da jasno pokažu da narod jedino SRS i SPS vole i brane, a da su oni koji ne podrže predloženu Rezoluciju, na ovaj ili onaj način - izdajnici. Ovakva optužba takođe nije nova, ali je dobila nove prizvuke, kroz bujice insinuacija za nepatriotizam, poslušnost stranim silama, prevaru da će posle 2000. biračima doneti bolji život, za krađe, pljačku; čak i za učešće u "zločinačkom poduhvatu". Reagovanje na te optužbe, izvesno je, nije nimalo impresioniralo poslanike SRS i SPS. Neizvesno je, pak, kako ih primaju gledaoci ove sednice, a i birači na narednim izborima.
SRS i SPS su ostvarili svoj naum, da oblate sadašnju vlast, pre svega za nacionalnu izdaju. Sneg se topi, i zimi a kamoli leti, ali ostaje dubok trag mraza omraze.

	Ana Ilić

Groblje kao metafora

Kandidat za gradonačelnika Beograda funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić posetio je Zoološki vrt u Beogradu na svojoj promotivno-političkoj turneji po Beogradu. U pratnji uprave obišao je Zoo-vrt na Kalemegdanu i pred kamerama TV stanica izjavio da će se zalagati za prava ne samo ljudi nego i životinja. Međutim, kako on vidi prava životinja i ukupne probleme vlasnika kućnih ljubimaca, njegova briga biće usmerena, pre svega, na potrebu da životinje budu sahranjene na dostojanstven način, tj. ako postane gradonačelnik Beograda zalagaće se za izgradnju životinjskih grobalja po Beogradu. Ova bizarna grobljanska opaska bila bi tek karikaturalna, dogodovština na simboličkoj ravni da se ne uklapa u ukupnu dobro poznatu mentalnu sliku onih koji su prethodne decenije više brinuli o mrtvim Srbima nego o živim i njihovoj podsvesno/svesnoj potrebi da nastave taj nekrofilski kontinuitet i na lokalnom nivou čak kada je u pitanju i urbani svet životinja i kućnih ljubimaca.

	D. J.

Bez senzacionalizma i olakih ocena

Nezavisno društvo novinara Vojvodine poziva medije i novinare da u izveštavanju o međunacionalnim incidentima u Vojvodini budu uzdržani i da tom problemu prilaze bez senzacionalizma i olakih ocena. Međunacionalni ekscesi u pokrajini, koji su u poslednje vreme postali česta medijska tema, ne smeju se minimizirati, ali isto tako ne sme im se pridavati značaj koji nemaju.
Da li zarad nekog probitačnog naslova u novinama ili zarad još jedne teme koja će zaintrigirati čitaoce, gledaoce ili slušaoce - treba dolivati ulje na vatru u još uvek rovitom društvu koje nosi sa sobom najrazličitije inhibicije iz neposredne i dalje prošlosti? Upravo primeri iz ne tako daleke prošlosti nas uče da ne samo dirigovano nego i neprofesionalno i senzacionalističko novinarstvo mogu imati veoma loše, čak strašne društvene posledice.
NDNV podseća da osnovni etički standardi novinarstva nalažu novinarima da iznose istinu, proverenu i celovitu informaciju, kao i da novinar u svojim izveštajima i informacijama treba da pominje rasnu, versku i nacionalnu pripadnost određene ličnosti jedino ako su to relevantne i neophodne činjenice.