Izvinjenje sumasišavšima

Pri reagovanju na neobične događaje i ljude često se govori o ludilu i ludacima. Tako se i masovni zločini posmatraju kao masovno ludilo.
Dabome, nije svako neobično mišljenje i ponašanje znak ludila. Tako su, prisetimo se, mnogi savremenici Isusa Hrista kao istorijske ličnosti smatrali da je njegovo propovedanje mira i ljubavi, temeljnih vrednosti hrišćanstva, znak duševne poremećenosti, ludila, i kamenovali ga, i razapeli. Inače, u drevnih naroda, duševno poremećene osobe smatrane su "glasnicima bogova". U Srbiji pretprošlog veka duševno poremećene osobe nazivali su sumasišavšima; oni, dakle, ne poništavaju niti razaraju um. Uz odgovarajuću lekarsku negu garantovano im je sledovanje, pileće pečenje i vino. Pazili su ih i u manastirima. Nema pisanih tragova da su u njima videli vinovnike rđavih pojava i događaja. Tako nešto je novijeg datuma, kao i označavanje vlastima nepodobnih osoba za ludake, i podvrgavanje torturi.
Zbog neosnovanog pripisivanja odgovornosti i krivice za sva zla koja se dešavaju red bi bilo izviniti se sumasišavšima kao "božjim ljudima" i potruditi se da se pronađu uzroci i akteri zlodela i zločina koji se njima paušalno pripisuju.