Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVI (2004)

336-337

1-31. jul 2004.

Republika

Događanja

Krah kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima

Maršićanin - "žrtva" jedne konzervativne politike

Na predsedničkim izborima 13. juna kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin nije ušao u drugi izborni krug iako je imao podršku svih koalicionih partnera koji su, sa svoje strane, upregli sve snage kako državnog tako i svojih partijskih aparata ne bi li pomogli svom izabraniku da postane predsednik Srbije. Bio je to i svojevrsni test uspešnosti nove vlade koja je upravo navršavala tzv. sto dana rada, odnosno ocene birača koliko je taj rad bio učinkovit i koliko je doprineo poboljšanju životnog standarda građana i stabilizaciji političkih prilika u zemlji.
Trinaest osvojenih procenata glasova pri izlaznosti nešto manjoj od pedeset odsto ukupnog biračkog tela ocenjeno je u javnosti, ali i unutar same vladajuće koalicije, kao potpuni krah Maršićaninove politike koju je tokom izborne kampanje ponudio građanima. Isto tako, postavlja se i pitanje daljeg kredibiliteta Koštuničinog kabineta, s obzirom da je Maršićanin oličavao politiku cele vlade kojoj je biračko telo, sudeći po izbornom rezultatu, očito okrenulo leđa.
Šta se to dogodilo u svesti građana Srbije da - nakon nepunih šest meseci od vanrednih parlamentarnih izbora u decembru prošle godine kada je sadašnja koalicija dobila natpolovičnu većinu - dođe do ovakvog preokreta?
Srpsko biračko telo je tokom poslednjih trinaest godina, od kada je uveden višestranački sistem, pokazivalo visok stepen nestabilnosti. Ipak, nikada se nije dogodila toliko velika promena biračkih preferencija u tako kratkom periodu.

Biračko telo je, naime, u decembru kaznilo vladu premijera Živkovića zbog sporosti u reformama i korupcije nekih istaknutijih članova njegove stranke koja je u DOS-ovoj vlasti vodila glavnu reč. Visok prag osetljivosti na korupciju (i neubedljiva uveravanja sa najvišeg vrha da će se boriti protivu nje), kao i želja da se do boljeg životnog standarda dođe što je moguće pre, uslovila je Živkovićev poraz na parlamentarnim izborima. Odlazak petooktobarske vlasti, međutim, nije značio odustanak većinskog dela biračkog tela od demokratskih reformi i uključivanja Srbije u evroatlantske integracije. Upravo rečena osetljivost izazvala je kod mnogih građana razočaranje i apatiju što je manifestovano i velikom apstinencijom birača. Te činjenice su omogućile Koštuničinu pobedu. Ali, konzervativizam nove vlade i jačanje ekstremnih kleronacionalističkih snaga pod njenim okriljem, rezervisan i prilično hladan odnos demokratskog sveta

		Jan Matejko, Mezczyna na balkonie

prema takvoj Srbiji, koji je postajao iz dana u dan uočljiviji, kao da su uplašili građane, naročito one koji su i sami učestvovali u otporu Miloševićevom režimu, koji je i doveo do njegovog svrgavanja 5. oktobra 2000. godine Oni, dakle, kojima je jedini cilj na decembarskim izborima bio da kazne DOS-ovu vlast, a ne da iskreno i iz ubeđenja podrže političke ideje i stavove Vojislava Koštunice, u junu su toj politici, koja nas u priličnoj meri udaljava od Evrope i sveta, rekli NE! Kada se tome dodaju i neki nepopularni potezi koje je nova vlast vukla u pokušaju potpunog raskida sa idejama Petog oktobra, zatim neprincipijelni i primitivni napadi na ličnost ubijenog premijera Đinđića, kao i optuživanje Živkovića i Tadića da navodno znaju ko su njegove ubice, kao i niz drugih grešaka tokom samo tri meseca provedenih na vlasti, onda je neuspeh vladinog kandidata na izborima jasniji. Maršićanin je, zapravo, "žrtva" jedne konzervativne i, samim tim, regredirajuće politike čiji je vatreni zagovornik i sam bio. Moguće je, naposletku, da i sama Maršićaninova ličnost nije građanima ulivala poverenje - čak ni onima kojima je srcu bliža pronacionalna politika Demokratske stranke Srbije od proevropske orijentacije Borisa Tadića - te su se, iznenadnom i pomalo neočekivanom pojavom Bogoljuba Karića na političkoj sceni Srbije, priklonili ovom potonjem.
U svakom slučaju, demokratski deo biračkog tela probudio se iz letargije u trenutku kada je instinktivno osetio užasavajuću opasnost od kompletne restauracije sistema od pre Petog oktobra. Hoće li ostati budan i 27. juna, kada je zakazan drugi krug predsedničkih izbora, ostaje da se vidi. Rezultat izbora, pak, pokazaće, ne samo pravo lice Srbije, nego i put kojim će ona ubuduće ići.

Z. M.


	Događanja		Nasilje umesto dijaloga

Republika