Srbija na ustavnoj dijeti

Srbija nikako da izađe iz Miloševićevog Ustava donetog još pre petnaest godina. Od dolaska nove vlasti 2000. bilo je nekoliko pokušaja ili, bolje reći, otvaranja procedure da se dođe do osnovnog pravnog akta zemlje. Neke političke stranke i nevladine organizacije sačinile su u međuvremenu ukupno šest ustavnih projekata, ali u Narodnoj skupštini uvek je nešto zapinjalo. Najpre je kao razlog za odlaganje navođeno da je potrebno da se sačeka donošenje Ustavne povelje Državne zajednice SCG, pa je u tome izgubljena cela 2002. Onda je došla stranačka opstrukcija kada je DSS napustio rad u Ustavnoj komisiji. Posle decembarskih parlamentarnih izbora 2003. sadašnja vlast je obećala ustav do Vidovdana ove godine, ali je i taj rok omanuo jer su se ovoga puta radikali uzjogunili tvrdeći da nisu pravično zastupljeni u radnim grupama Ustavne komisije. Za sve to vreme eksperti i političari su tvrdili da postoji nekih 11 tačaka neslaganja, a da su najznačajnije regionalna organizacija vlasti i način izbora predsednika Republike. Davali su čak i optimističke izjave kako te razlike i nisu nepremostive, no posao nikako nije pokrenut sa mrtve tačke.
Kada se dobro pretresu i proseju svi izgovori, vidi se da su glavni razlozi za nedonošenje ustava ipak na drugoj strani. U ovoj zemlji, naime, još nije utvrđena ni odgovornost za rat, nisu kažnjeni zločinci za počinjene zločine, ne zna se kako će da se završi suđenje Đinđićevim ubicama, niti da li ćemo korektno sarađivati sa Tribunalom u Hagu, a još smo daleko i od sudskog progona velikih pljačkaša naroda. Kako se onda, kada nemate normalnu državu, kada ljudski život i bezbednost nisu garantovani i zaštićeni, uopšte može govoriti o valjanom osnovnom zakonu.
Novoizabrani predsednik Boris Tadić obećao je da će Ustav uvrstiti u svoje državničke prioritete, ali koliko će Srbija još biti na ustavnoj dijeti to niko nije u stanju da kaže.