Prvih sto dana vlade u Srbiji

Vlada premijera Vojislava Koštunice, početkom juna, susretom sa novinarima, a sa željom da javnost podseti na svoje rezultate, obeležila je, prigodno, svojih prvih sto dana. Naravno, zgodno se to poklopilo i sa krajem predizborne kampanje za predsednika Republike. Na izborima je kandidovala partijskog saborca Dragana Maršićanina. Ambicije su u tom trenutku još uvek bile velike... Šok je usledio ubrzo, kada je na izborima, u prvom krugu, Maršićanin osvojio tek nešto malo preko 14 posto glasova i čak četvrto mesto. Već preliminarni rezultati, u izbornoj noći, potvrdili su da vlada neće dugo i krenula su nagađanja kada će pasti ionako sklona padu, te hoće li izdržati do jeseni, za kada su već predviđeni lokalni izbori. I onda sva priča o "rezultatima" u prvih sto dana prolazi kao mehur od sapunice.
Izjave kako Vlada namerava da "nastavi veliki posao koji je obavljen za prvih sto dana", a koji obuhvata jačanje institucija, izgradnju pravne države i obračun sa korupcijom, kao i pokretanje privrede i poboljšanje standarda, morali su delovati zastrašujuće onima koji su upravo tih dana u direktnom prenosu gledali kako se "gospodin Legija", ohrabren valjda tim "obećanjima", zajedno sa svojim fanovima "koji poštuju svetle tradicije njegove ratne jedinice" šegače i sa Specijalnim sudom i sa zdravim razumom prosečnog građanina koji, pre svega, hoće da sud bude sud... I borba sa korupcijom izgleda odlično, kada se ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić maši za džep i, uvežbano, desetaru radne brigade na gradilištu javnog puta dâ nekoliko stotina evra, da se počaste pićem kad već, zbog viših, verskih razloga, pravoslavnog ritualnog posta, nije u mogućnosti da ih počasti pečenim prasetom ili jagnjetom kako, po sopstvenom priznanju, to obično radi.
Smenjeni su svi direktori kulturnih institucija koji Vladi nisu prišli dovoljno patriotski, kao ministar kulture Dragan Kojadinović, na primer. On je od voska isklesanim figurama velikana srpske istorije ukrasio svoje ministarstvo. I ministarka obrazovanja je spasila male Srbe da ih ne odrode u novoj školi. I usvojen je novi Zakon o obrazovanju, tako da više neće svi morati da uče strane jezike u školi, o državnom trošku. A forsiraće versko obrazovanje, da deca znaju kada treba da poste. Da cene i kupuju domaće, e za to se pobrinuo ministar trgovine, u svom resoru. To je akcija. Nije to ono što su radili nekada Milošević i njegovi, kada su razvaljivali Jugoslaviju, pa nas učili da ne kupujemo slovenačko.
I u drugim resorima nije se sedelo skrštenih ruku u prvih sto dana. Ministar finansija Mlađan Dinkić pokušava da još jednom naplati ekstraprofit od Karića. Blokirao je račun jedne od najprofitabilnijih ovdašnjih firmi. Ko tu gubi, a ko dobija veliko je pitanje. Kao što je opasno i zaustavljanje procesa privatizacije i tavorenje bez posla za oko milion radno sposobnih. Oni još nisu na dnevnom redu.
Ova vlada, svesna da iz mnogih razloga neće biti dugog veka, pokušala je u svojih prvih sto dana da pokaže kako je patriotska pre svega. Nisu zaboravljeni ni haški "mučenici" i njihove neobezbeđene porodice. A tamo nije nimalo lako, pa i ministra pravde, Stojkovića našeg, koji je otišao tamo u tuđinu da sve "one naše" poseti i ohrabri, nisu lepo primili, nego ga prevarili pa on i svedočio. E zato, još je važnije da se optuženima za ratne zločine sudi pred domaćim sudovima, stav je na kojem ova vlada istrajava. Nisu svi zločini isti, mada, možda poneko tako misli, kao što ni korupcija nije uvek jednako loša, kao što ni krađa ili nasilje nisu jednako neprihvatljivi, poručivala je ova vlada u svojih prvih sto dana. Zato se njen kandidat tako loše plasirao na predsedničkim izborima.