| Stabilnost
preko zaborava
Od decembarskih parlamentarnih izbora
često se čuje a i na delu je teza o nužnoj potrebi i pacifikaciji oprečnih
i sa punim pravom nepomirljivih stajališta na političkoj sceni Srbije
U toku praćenja rezultata prvog kruga predsedničkih
izbora 13. juna na elektronskim medijima pojavilo se podosta analitičara
u živim emisijama raznih televizija, koji su pratili i komentarisali rezultate
izborne trke za predsednika Srbije. Na RTS-u je učestvovalo nekoliko vodećih
analitičara ovdašnjih političkih zbivanja. Među mnogobrojnim pitanjima i
odgovorima izdvojio se stav jednog od analitičara koji je pred kraj emisije
ustvrdio da bi on voleo ako već Boris Tadić treba da pobedi radikalskog
kandidata Nikolića, da to bude zato što je Boris Tadić mlađi, lepši i privlačniji
od svog kandidata a ne zato što je njegova politička opcija i program ono
što je neprikosnoveno i bazično nepomirljivo suprotno i na ratnoj nozi sa
Nikolićem, jer to nije dobro za stabilnost i normalizaciju političkog života
i društva u Srbiji. Jednostavno rečeno, neka pobede nijanse u kvalitetu.
Inače, u poslednje vreme, zapravo od decembarskih parlamentarnih izbora,
često se čuje a i na delu je teza o nužnoj potrebi i pacifikaciji oprečnih
i sa punim pravom nepomirljivih stajališta na političkoj sceni Srbije. Zastupnici
pomenute teze smatraju da potreba normalizacije podrazumeva ne nužno kažnjavanje
| zločinaca i pljačkaša onih koji
su upropastili društvo i njihovu lustraciju već upravosuprotno - uključivanje
radikala i SPS-a u politički život kao normalnih demokratskih partija,
tj. "peglanje" (omiljen izraz pobornika ove teze) dubljeg
sukoba demokratsko-reformističkih i snaga bivšeg režima, jer navodno
to ne doprinosi prelasku u normalan politički život koji podrazumeva
"konstruktivno" uključivanje i stranaka režima Slobodana
Miloševića (jer i ove stranke imaju biračko telo koje mora biti ravnopravno
u jednom demokratskom sistemu) u reformske procese. |
|
 |
I sam predsednik vlade Koštunica, kada govori o pozitivnim
rezultatima rada svoje vlade, navodi primer kako je parlamentarni život
danas stabilan i normalan jer svi učestvuju u radu parlamenta na konstruktivan
način i nema sukoba i netrpeljivosti. Uvođenje radikala i SPS-a (definisanih
protekle decenije kao partija zločina i pljačke) bez preispitivanja njihovog
rada i "učinaka", i konačnog kažnjavanja zločina smatra se kod
ovakvih analitičara i političara procesom normalizacije i strategijom stabilizacije
države i društva.
Mada i međunarodna zajednica zastupa politički stav da nema kolektivne krivice
već individualne za ono što se dogodilo prethodne decenije, čini se da ova
strategija unutrašnje legalizacije onih koji su kreirali i učestvovali u
zločinu zapravo potire stav o individualnoj krivici (čija primena tek otvara
prostor za obnovu države) i upravo rastvara tu krivicu "peglanjem"
i zaboravom u kolektivnoj krivici svih nas. Biće da imamo situaciju kao
sa korupcijom i šećernom aferom u kojoj zbog interesa nekolicine pojedinaca
strada, uz pomoć vlasti, čitava industrijska grana i desetine hiljada zaposlenih
baš kao i u ovoj strategiji "stabilnosti i normalizacije" u kojoj
se individualno udruživanje radi zločina i pljačke, prenosi, potura, rastvara,
ravnomerno raspoređuje i normalizuje kao krivica svih nas a u korist mira,
spokoja i integracije određenog broja "patriotskih svetih ratnika i
mučenika" (koji su uvek bili za Srbiju). |
