|
Godina XVI (2004)
|
1-31. jul 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
| Suđenje za ubistvo premijera Đinđića Medijska opereta na balkanski način Još od hapšenja (ili, ko više voli, predaje) Milorada Ulemeka Legije mnogi su s nestrpljenjem očekivali njegovo pojavljivanje pred sudom. Jedni u zluradom uverenju da će im Legijin iskaz doneti važne političke poene kod biračkog tela time što će Legija navodno potvrditi njihove tvrdnje "o umešanosti dosovske vlasti u korupciju i kriminalne aktivnosti", drugi, pak, da će "sve takve tvrdnje biti opovrgnute" i "istina izaći na videlo". Počela je oštra borba političkih stranaka na osnovi one poznate sramne podele na "naše" i "vaše" kriminalce. Mediji su, sa svoje strane, oštrili pera mnogo pre Legijinog pojavljivanja pred sudom, i u zavisnosti od toga za koju stranku, odnosno političku opciju navijaju (i čiji su eksponenti, naravno!) unapred donosili "presude". Bez želje da prejudiciramo stvari, jer niko nije kriminalac dok se pravosnažnom presudom to ne dokaže, ipak navodimo da su osumnjičeni za kriminalne radnje različito tretirani u različitim medijima. Tako su, na primer, o Legiji pozitivno pisali mediji naklonjeni Koštuničinoj političkoj opciji, dok su se u medijima koji inkliniraju reformskim i demokratskim idejama Demokratske stranke, o "srpskom kralju šećera" Miodragu Kostiću, a u vezi sa njegovim bekstvom i docnijim hapšenjem i privođenjem u policiju, mogli čitati tekstovi sa vidljivo izraženim simpatijama.Sam Legija pokušava, pak, sebe da predstavi kao razložnog čoveka koji, eto, brine o interesima države, odnosno o stabilnosti političkih prilika u zemlji ("Ne želim da počnem sa svedočenjem uoči predsedničkih izbora kako ono ne bi išlo u prilog ili na štetu nijednom predsedničkom kandidatu"). Mnogi mediji su nekritički uzdizali njegovu ličnost gotovo do herojskih visina, pa je razumljivo što Legija "drži do sebe" i vojničkim korakom ponosno ulazi u sudnicu, pazi na svoje ponašanje, neprestano se izvinjava sudiji (npr. kad se zakašlje) i uopšte želi da ostavi utisak nedužnog čoveka koji je kao "patriota" samo "vršio svoju dužnost". Ta operetska pojava ovog sejača smrti po hrvatskim i bosanskim bojištima, koju na najprizemniji, balkanski način podržavaju mediji, pa samim tim i najšira javnost, samo je odraz moralnog posrnuća jednog društva kakvo je današnja Srbija. Iskaz prvooptuženog Legije pred Specijalnim sudom, međutim, nije doneo ništa spektakularno i uglavnom se svodi na ono što su analitičari predviđali da će se dogoditi: negiranje krivice od strane optuženog i pokušaj prebacivanja odgovornosti na druga lica. Nema novog svetla na mračni događaj od 13. marta prošle godine, osim što mediji
Njegovo dosadašnje opsežno svedočenje, o čijoj istinitosti može i treba da se izjasni jedino sud, pokazalo je da u našem društvu senzacionalizam i dalje predstavlja jači poriv od želje za spoznajom istine. Isto tako, Legijin iskaz služi političkim strankama kao dodatni arsenal za političko razračunavanje. I zaista, neki delovi tog iskaza već se pokušavaju instrumentalizovati u političke svrhe, tačnije u demonizovanje pojedinih funkcionera Demokratske stranke pa čak i same političke opcije koju ova stranka zastupa. Oni se žele prikazati liderima korupcije, promoterima kriminala i to upravo od strane onih kojima bi takvi epiteti više priličili. Na jednom od promotivnih skupova u okviru predsedničke kampanje Ivica Dačić je, između ostalog, rekao i ovo: "Oni koji su izveli 5. oktobar i sebe nazivaju demokratama, danas su najveći kriminalci u našem društvu. Naš cilj je da uvedemo stvarnu demokratiju za sve građane, zasnovanu na ekonomskom razvoju, pravdi i socijalnoj državi". Mnogo se govori i o smeštaju 600 kg heroina u trezore Komercijalne banke još 1996. i njenoj prodaji negde na Zapadu tokom 2001. godine. Oko ovog pitanja doslovno su u javnosti formirana dva tabora: jedni zagovaraju ideju da nikakve prodaje nije bilo, da je 9. marta 2001. godine pred TV kamerama Drugog dnevnika RTS droga uredno i komisijski uništena, o čemu se javno izjasnio i eks-ministar pravde Vladan Batić, dok drugi to negiraju verujući Legijinim rečima. Tako ispada da je, u stvari, to centralno pitanje na suđenju, umesto da se čitava javnost pozabavi fenomenom zločina koji traje deceniju i po, kao i neprestanim pokušajima sprečavanja njegovog sankcionisanja. Već smo, naime, više puta u našim tekstovima istakli da će konačan ishod ovog i drugih suđenja za ratne i druge zločine, pljačku i političke atentate, odrediti put kojim ćemo kao društvo u narednim godinama i decenijama ići. U tom uverenju ostajemo i dalje. Živimo u vremenu duhovne i moralne smetenosti, u haotičnim ekonomskim i političkim prilikama. Pravo i pravda, čiji je nosilac sudska vlast, mogu i moraju da postanu sredstvo da se haos konačno prevede u normalan poredak. Tek nakon toga čeka nas dug, ali svakako izvesniji put - demokratizacija i modernizacija društva.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
