Salata od reformi

Ma koliko prostor za propagandne dosetke u našim sumornim i skučenim prilikama bio skučen, ovdašnji kandidati za šefa države, koja inače i ne postoji, ne oskudevaju u njima. Tako je Bogoljub Karić svoju izbornu kampanju započeo najavom zabrane uvoza salate i obećanjem da će je proizvoditi i izvoziti "naš čovek, Srbin, bre". Eto šanse svima, svako domaćinstvo na čelu s moćnim domaćinom biće fabrika, bilo čega (samo ne dirajte u BK imperiju). Nedavno je i Velimir Ilić, takođe, u zabrani uvoza paradajza video šansu za uzlet "domaćinske Srbije" a on će, veli, "praviti rezultate" (u koje je opasno dirati, poput pravljenja smetlišta na plodnoj zemlji). I Marijan Rističević, samozvani seljački vođa i opetovani kandidat za predsednika Srbije, prihvata parolu o opakoj uvoznoj salati i blagorodnom čudu od domaćih baštovana i ratara. I princeza Jelisaveta predskazuje čuda ali to i priliči jednoj princezi.
Za razliku od čudotvoraca koji ukrašavaju vašarsko šarenilo sumorne svakidašnjice ima i čuda od kojih podilazi jeza. Već sama pojava vođa šešeljevaca, miloševićevaca i arkanovaca na legalnim izborima legalizuje one likove i dela koji su nam već bili zagorčali život a sada bi i dalje da vladaju. Ako čudovišno izgleda čudesno i za mase njihovih pristalica, ni najobičniji zdrav razum ne može da prihvati da se nenormalno pretumba u normalno. Da i ne pominjemo šta će na sve to reći normalan svet.
Pretvaranju čudovišnog u čudesno pogoduju i "reforme reformi" kojima se sadašnja vlada više obračunava s prethodnom nego što se bavi životno potrebnim promenama. Salata od reformi je ipak nešto mnogo ozbiljnije nego političko vašarište. Mada i vašarište izgleda sve živahnije, a šta tek može biti navešćuje predsednički kandidat Ljiljana Aranđelović (Blic, 29. maj): "Ukoliko pobedim na izborima prvo ću napraviti terevenku za celo Pomoravlje".