Šećerna afera i dalje

Drž'te Kostića, da dobijemo izbore!

Sankcije koje su još prošle godine uvedene za izvoz ovdašnjeg šećera u zemlje Evropske unije traju i dalje i ne nazire se kada će biti ukinute. Ovdašnje šećerane ubrzano propadaju, a na beogradskim pijacama pojavio se jeftiniji, švercovani šećer iz Bosne i Hercegovine. Krisu Patenu, koji je prvi upozorio da će nam biti ukinuti preferencijali za izvoz šećera u zemlje Unije, demonstrirana je odlučnost da se pohvataju krivci, i tokom njegove nedavne posete uhapšeni su direktor i šef računovodstva "MK Komerca" čiji je vlasnik Miodrag Kostić, takozvani srpski kralj šećera. Potom je usledio lov i na samog Kostića. Sve je počelo da liči na scenario kaubojskog filma u kojem glavni junak, na početku opasni negativac, jednim postupkom u borbi sa opasnom nepravdom pridobija naklonost publike koja onda zaboravlja na njegov pređašnji status i do kraja potpuno i bezrezervno navija za njega. Za sada se srpski kralj šećera krije kod jataka koji ga o svemu i na vreme obaveštavaju, pa on uspešno uspeva da pobegne korumpiranom šerifu i njegovoj sviti.
A Kostić je odabran sada kao što je i čačanski "Interfrigo" odabran pre godinu dana, e da bi vlast pokazala da neće da mulja sa šećerom, te da je spremna da poštuje evropske norme u poslovanju i preuzete obaveze. On sam u medijima tvrdi da ono za šta ga optužuju nije više od jedan posto spornog izvoza, te da je u stanju da sve dokaže pred nezavisnim pravosuđem. I ekonomski stručnjaci tvrde da je vlast bila u mogućnosti, da je htela za najviše devedeset dana da dobije kompletan spisak svih koji su u naznačenom periodu uvozili i izvozili šećer, u kojim količinama i za čiji račun. Da se onda pokažnjavaju krivci i sve dovede u red. Ali, za sada od toga nema ništa. Afera sa izvozom šećera postala je deo političke borbe, a javni interes Srbije zbog kojeg je Savet za borbu protiv korupcije obelodanio skandal ostaje i dalje izvan interesovanja vlasti. Šećerane se ubrzano gase, industrija koja ih prati takođe, a sada je i ono što je preostalo u opasnosti. Kostić je iz egzila čak potražio i pomoć sindikata, zbog tri hiljade zaposlenih u svojim preduzećima, izveštava beogradska Politika. Švercovani šećer iz BiH, koja je trebalo da bude konzument srbijanskog šećera, jer nema nijednu šećeranu, zloslutni je znak da je Srbija na putu da ponovi grešku Rumunije i Bugarske, koje su uprkos odličnim dispozicijama za proizvodnju šećera u procesu tranzicije zbog niza grešaka ostale bez ijedne šećerane. Za preko 750 hiljada ljudi koliko bi u Srbiji moglo da živi od angažmana u proizvodnom lancu industrije šećera to će biti najgori rezultat. Ali to kao da nikoga ne brine, jer je sada važno dobiti predsedničke izbore, a ne zaštititi javni interes u zemlji.