"Udruženje za (re)afirmaciju nacionalne kulture SRPSKI SABOR DVERI" u redovnom ciklusu "Mašinski četvrtkom", održalo je tribinu "Mentalne manipulacije u otvorenom društvu" 20. maja u velikom amfiteatru Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Sektaški o sektama

San svakoga ko piše je da nađe pravu reč. Reč koja će predstaviti drugima njegovu misao jasno i nedvosmisleno, koja će biti vrednost sama po sebi, kojoj nisu potrebne poštapalice, bujice reči. Razlika između stručnog propagandiste i laičkog manipulanta uglavnom se i ogleda u olakoj i površnoj upotrebi reči ovog drugog, koji kvantitetom pokušava da nadomesti kvalitet i suštinu značenja. Ipak, manipulant postiže uspeh. Snaga reči, pa makar i nepravilno upotrebljena, je ubojito oružje. Mnogo opasnije, kao i svaki lek, kada se upotrebljava nepravilno.
Tema "Mentalne manipulacije u otvorenom društvu" toliko je složena, podrazumeva veliki broj aktivnosti u svim oblastima života jedne društvene zajednice, pa i nije čudo što je ovako određena privukla značajan broj slušalaca. Još da naučimo da tražimo ono što nam po obećanju sleduje, da postanemo aktivna publika koja postavlja kriterijum kvaliteta, koja je tu da oceni i proceni, pogotovu u ustanovama obrazovnog tipa, kao što su škole i fakulteti.
Smisao pojma otvoreno društvo i jeste u sposobnosti publike da kritički proceni izneto mišljenje, ma čije ono bilo, priznatog autoriteta, vlastodršca ili uličnog pijanog govornika. U otvorenom društvu ne sme da bude bitno za vrednovanje izrečenog ko govori, već šta govori. I time dolazimo do tribine Srpskog Sabora Dveri. Otac Ljubodrag Petrović, predsednik Verskog dobrotvornog starateljstva, Zoran D. Luković, kapetan u MUP-u, Andrija Tadić, publicista, i Slađan Mijaljević, izvršni urednik časopisa Istina, mogli bi da govore slobodno, kako i jesu, samo u dve vrste društva: otvorenom, u kojem je prepušteno publici da samostalno vrednuje izrečeno, i društvu u kojem imaju apsolutnu moć, kao predstavnici vladajuće ideologije (određene prvenstveno izjavom oca Ljube da je pravoslavlje jedini put ka istini kojem je zadatak da sve ostale koji nisu na tom putu - koji se inače ogleda u molitvi, postu, poseti crkvi i redovnoj pričesti - privede i obrati).
Savez krsta i mača je predstavljen i odabirom govornika, pozivom da takvo pravoslavlje beskompromisno sprovodi ne samo među onih 4% Srba koji su se na popisu izjasnili kao ateisti, to jest oni koji ne priznaju boga kao stvoritelja svega živoga, u smislu jednog nadbića, već pogotovu među onih 85% pravoslavaca koji su se izjasnili na popisu stanovništva kao takvi, a ne žive u pokori i shvataju pravoslavlje kao nešto više od četiri navedena životna zadatka. Takvi se uključuju u razne paganske demonske organizacije koje propagiraju poštovanje ličnog izbora, "tibetanski budizam, arabijski islamizam i bramansku Indiju", razni humanitarci koji su u suštini pseudohrišćanske organizacije to jest sekte, kao što su Društvo za istraživanje religije, Međureligijski centar i sve one "sektaške organizacije koje se kriju iza raznih skraćenica". Svojim izlaganjem, ovu izjavu je podržao i kapetan MUP-a Luković koji je na tabli velikim slovima ispisao elemente međunarodne definicije "sekti" kojom je kao sekta određena svaka socijalna grupa, prilikom čega je nevažna brojnost ili forma organizovanja već prevara, to jest iskorišćavanje stanja, neznanja ili situacione slabosti sa posledicama po fizičko, mentalno zdravlje i materijalna dobra. Bez ove definicije ne bi bilo zbilja jasno šta su sekte jer ona ne pravi određenje na osnovu pripadnosti nekoj zvaničnoj konfesiji već na osnovu delovanja, pa nam je posle ove tribine zbilja mnogo lakše. Zvanično saopštenje udruženja Dveri je da imaju među pravoslavcima samo 1% pristalica, za koje se bore svim sredstvima, pogotovu vršeći svoju propagandnu delatnost putem obrazovanja i kroz obrazovno-vaspitne institucije, da postanu jedini predstavnici interesa i vrednosti srpstva kao nacionalnosti i pravoslavlja kao veroispovesti.
Ako u ovu kratku analizu dešavanja na našim visokoobrazovnim ustanovama dodamo i ponašanje publike, koja je izgleda zaboravila gde je pa se svesrdno krstila svaki čas, prateći pokrete govornika i u horu ponavljala "naspasenije" posle pouke oca Ljube da se to tako radi (što publika nije znala), dobijamo jedan izvanredan igrokaz koji veoma jasno stvarno predstavlja šta su sekte i koja je opasnost za društvo od njih.