Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Demokratija pred ozbiljnim iskušenjima

Političke promene u Srbiji u poslednjih godinu dana, od ubistva premijera Zorana Đinđića, premda delimično odigrane u "demokratskom ključu", koje su se vidno manifestovale u poslednjim parlamentarnim izborima i konstituisanju republičke skupštine i vlade, nemirima na Kosovu i njihovom odjeku u Srbiji, povampirenju snaga "minulog" režima i jačanju radikalne desnice, prema mnogim pokazateljima, vode fenomenu sve prisutnijem među mladima, pogotovo u srednjoškolskoj populaciji, koji bi se, u najkraćem, mogao definisati kao "sindrom nepoverenja u demokratiju". Učvršćivanju ovog fenomena idu naruku i nagoveštaji da će i u obrazovnom sistemu, od osnovne škole do univerziteta, vlada, odnosno Ministarstvo za prosvetu i sport zaustaviti tek započete reforme. To se već pokazuje na delu obustavom edukacije nastavnika putem raznih seminara kojima su nastavnici proširivali svoja znanja stečena redovnim školovanjem u pravcu demokratizacije nastavnog procesa i približavanja modernim obrazovnim trendovima koji se odvijaju u razvijenom svetu. Ne treba, naravno, zaboraviti i neke druge faktore kao što su višedecenijski zastoj privrednog rasta, nezaposlenost, socijalna diferencijacija, urušavanje društvenog poretka, propadanje institucija nauke i kulture, opšta nesigurnost i zamagljene perspektive izlaska iz sveopšte društvene krize.
U svojoj nastavničkoj praksi svakodnevno se uveravam da učenicima nedostaje temeljno obrazovanje za demokratiju, zbog čega ostaju politički nepismeni ili sve više podležu klerikalnim i desničarskim idejama vraćanja na staro, idolatriji srpskog etnosa i njegovih kvazivrednosti, obuzeti strahom od informatičke revolucije, globalizacije i otvaranja prema svetu, skloni agresiji ili zatvaranju u privatnost, podložni alkoholu i narkoticima, i odbacivanju svega što ih asocira na društveni poredak i vladavinu prava. Uvidevši takav trend kod svojih učenika ovog proleća sam s njima održala dve radionice kako bih proverila svoju hipotezu i upozorila ih na opasnosti političkog zaokreta na koji su se, pod nečijim snažnim uticajem, odlučili.
Tema prve radionice bilo je već oprobano, primamljivo i inspirativno "drvo demokratije" koje bi, u dobrim "klimatskim" uslovima i uz primenu adekvatnih "agrotehničkih" mera, trebalo da urodi dobrim plodovima. Uz pomoć mojih sagovornika-radioničara, definisala sam demokratiju kao kompleksnu, ali u dosadašnjoj istoriji "najbolju vladavinu" (Aristotel), primerenu čovekovoj prirodi i ljudskim potrebama, pod čijim plaštom se najbolje ispoljavaju i štite ljudska prava, sloboda i dostojanstvo. Osvrnula sam se i na razvoj demokratije kroz istoriju, demokratske tekovine koje dugujemo drugim narodima i prethodnim generacijama, ali i na primere skrnavljenja demokratskih svetinja i gušenje demokratskih institucija. U raspravi koja je prethodila "stvaralačkom" činu, u kojem su iznikla dosad neviđena drveta, postavljali smo pitanja, davali odgovore, iznosili mišljenja i branili stavove, koristili argumente za i protiv. A onda smo pristupili "pošumljavanju" i uzgoju.

U kreiranju drveta radioničari su iskazali svoju maštu i likovne potencijale: palme, borovi, jele, jabuke, vinova loza, u realističkom i nadrealističkom stilu, početnički ili na zavidnom zanatskom nivou, svako drvo - original. Plodovi su, međutim, ostali previše simplifikovani, urađeni na brzinu, kao da nisu deo slike i kao da nemaju uticaja na opšti utisak. A njihovi sadržaji, u većini slučajeva, zabrinjavajući. Istina, još ima onih koji kao plodove demokratije slikaju zakone, moralne norme, slobodu, pravdu i toleranciju, ljudska individualna i manjinska prava, kulturu, obrazovanje, rad, zdravlje, ljubav, jednakost, zajedništvo, slobodne i fer izbore. Međutim, nisu u
		Slobodan Sotirov

manjini ni oni koji demokratske tekovine smatraju iluzijama - iluzija slobode, slobode govora i okupljanja, slobode mišljenja, slobode medija, a samu demokratiju kao "jednu veliku iluziju". Pri tom je teško razabrati da li se iza takvih ocena kriju kritički ili nihilistički stavovi i argumenti. Na svojim crtežima pojedinci su navodili međusobno oprečne stavove, odnosno kontekstualno nespojive plodove koje na drvetu demokratije još nismo videli. Tako pored slobode mišljenja, prava na obrazovanje, stambene kredite, zdravstveno i socijalno osiguranje, udomljenje dece bez roditelja, na istom drvetu rastu i plodovi zla: besplatan alkohol, besplatna droga, ulične tuče, krađe bez sankcija, zabrana prosjačenja, tuče po školama, ubijanje profesora, "ljubičasti autobusi za smrdljive penzionere". Ne manjkaju ni krajnje rasistički stavovi: "masovno spaljivanje nacionalnih manjina svake nedelje", "sloboda govora za sve osim za žene", "neoporezovan izvoz zmija", "legalna prostitucija isključivo lepih žena i devojčica", "ženama zabraniti da voze i ukinuti pravo glasa", "zabranjeni brakovi i usvajanje dece pederima". Ovakvi "plodovi" pokazuju da, ukoliko se ne priprema, uvodi i prezentuje na metodički osmišljen, odgovoran i sistematski način, u godinama u kojima smo u nasleđe dobili kriminalan i totalitaran oblik vladavine, demokratija može rađati i slatke i gorke plodove, pa je nije poželjno praktikovati bez demokratske kontrole i permanentne brige o demokratskim zasadima.
Na već tradicionalna pitanja o politici kao obliku društvenog organizovanja pojedinaca i socijalnih grupa i upravljanja u ljudskim zajednicama, te o mogućnostima i oblicima sudelovanja građana u donošenju bazičnih političkih odluka, potražila sam odgovore na radionici "Način sudelovanja u politici". Pripremu radionice, plan i elaboraciju problema sačinila sam u skladu sa preporukama iz dostupne literature i prethodne edukacije. Temu sam otvorila pitanjima: šta je to politika; šta, na osnovu dosadašnjih saznanja i informacija koje dobijaš, misliš o politici; u čemu je važnost sudelovanja građana u politici, odnosno u vršenju vlasti; kako obezbediti da građani aktivnije učestvuju u donošenju i sprovođenju političkih odluka; da li si voljan/na da i sam/a učestvuješ u političkom odlučivanju i da li znaš kako to da uradiš.
Učesnici radionice pokazali su izvesnu radoznalost i spremnost da se suoče s njenim zahtevima, ali su pojedinci, slično "kreatorima" drveta demokratije, izneverili moja očekivanja i pokazali visok stepen arogancije, prezira i isključivosti. I ovde pojedini odgovori ukazuju na zrelo suočavanje sa postavljenim problemom i političkom situacijom u Srbiji, ali je većina pod jakim uticajem stereotipa. Pod jednim navodnicima navešću ovde niz karakterističnih stavova, odnosno gledišta o ovoj temi: "U današnje vreme vlast se doista sprovodi bolje nego za vreme Miloševića. Za ovih par godina urađene su mnoge promene nabolje koje su omogućile narodu, koliko-toliko, bolji život... Mi smo jedina zemlja gde izbori ne uspevaju. Očigledno je ovom narodu dosta laži i krađa, politike, pa se shodno tome ne odaziva na glasanje... Ljudi su ili razočarani ili ne žele da glasaju jer su izbori neregularni, ili nemaju za koga, tj. (za) normalnu osobu s poverenjem... Njima nije jasno da njihov život, tj. (njihova) budućnost zavisi od njih (samih). Nikome ne veruju, nikoga ne vole... Svaki od kandidata obećava nešto što je nemoguće... Krenuli smo da se oporavljamo od Slobinog režima i onda će da dođe neki gdin. Tomislav Nikolić koji će da pravi veliku Srbiju i da se bori za Kosovo... Svako ko je u politici treba da se trudi da narod živi bolje. Međutim, u današnje vreme u našoj državi političari ulaze u politiku da bi se obogatili i obezbedili sebe i svoju porodicu. Ljudima pričaju bajke da bi glasali za njih, a kad dođu na vlast ništa ne mogu da urade za narod i uglavnom okrivljuju druge političare za to. I tako sve u krug, svaka nova vlast vodi istu politiku... Politika je za narod kao nada. Uvijek se nadamo boljem, a rezultati ne ispadnu kako smo očekivali. Dok se narod nada boljem životu s dolaskom nove vlasti, nova vlast bukvalno krade i uništava ovaj narod... Politika u ovoj državi je nikakva... na ovim prostorima politika je izgubila svoje racionalno značenje... Današnja vlast uopšte ne shvata htenja naroda i radi sve na svoju ruku... Političari imaju pravo na slobodan život, ali ako se neko odredi za rad u državi i vlasti, onda to treba da bude onako kako treba i dolikuje... Ja u politiku obično ne zalazim... Politika je velika kurva, tako da naša i buduće generacije ne trebaju u njoj sudelovati... Ne volim vlast ni politiku, ne volim da imam vlast nad glavom, a politika je užas. Ima mnogo političara, a svaki ima različito mišljenje... Politika je obmana naroda... Politika ne postoji bez javnog mnenja, a ako i postoji, onda je to kriminal... Na osnovu stečenih znanja o politici, mislim da tu nisu čista posla... Politika je nešto najgore, ali nažalost postoji".
Navedena mišljenja govore sama za sebe i nisu im potrebna objašnjenja. Međutim, jedan zaključak se nameće sam po sebi: mlade, još neiskusne ljude, u dobroj meri tvrdoglave ali i povodljive za modom i prolaznim vrednostima, sa energijom koju često ne znaju gde i kako da upotrebe, moguće je, uz malo truda i lukavstva, i upotrebiti i zloupotrebiti, usmeriti ka dobru ili zlu. Obrazovanje za demokratiju nužno je da bi se njihova energija usmerila ka humanim ciljevima, kako bi sutra, kada odrastu, postali vredni i odgovorni ljudi. Ako, iz uskih političkih razloga očuvanja vlasti, nova politička garnitura u Srbiji zaustavi ili preusmeri reformu obrazovanja, ako ukine ili ograniči obrazovanje za demokratiju, učiniće nepopravljivu istorijsku grešku i umesto budućnosti izabrati stranputicu.