Predstavljen zbornik "Predlozi za novi ustav Srbije" u izdanju Fondacije "Fridrih Ebert"

Put k ustavu (državi)

Skup paralelnih ideja

Zbornik Predlozi za novi ustav Srbije, u izdanju beogradske kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert", a u kojoj se nalaze svi, do sada, publikovani predlozi i ideje, promovisana je 7. aprila u beogradskom Medija centru, na konferenciji za štampu kojoj su prisustvovali predstavnici i bivše i sadašnje vlasti, autori i članovi stručnih timova, nevladinih organizacija i stručnih udruženja, ali i predstavnici političkih stranaka. Na prvi pogled, bilo je jasno da je tema važna. Oni koji su u ime svojih timova obrazlagali objavljene ideje ukratko su ponovili najvažnije stavove. Pomalo je varničilo među predstavnicima bivše i sadašnje vlasti. Kao da su bili u Skupštini. Stručnjaci su uzdržano predstavili svoje ideje. Novinari su, u većini, bili zainteresovani za nešto atraktivniji razgovor od ponuđenog. Izostalo je sučeljavanje argumenata. Republika ili monarhija, ustavotvorna skupština ili referendum, nacionalna ili građanska država, jaka centralna a slaba lokalna vlast, veća ovlašćenja za lokalnu vlast, regioni ili asimetrična autonomija, jak predsednik države - slab predsednik države... Sve mogućnosti ostaju otvorene. Čitaoci će sada moći na jednom mestu da uvide sve ogromne razlike u ponuđenim idejama.
Srbija je dobila drugu, demokratski izabranu vladu koja je, opet, među prioritete unela izmenu važećeg Ustava. Promena najvišeg pravnog akta na listi je prioriteta i svih relevantnih političkih stranka. I građani su zainteresovani da se menja važeći Ustav. Postoji opšta saglasnost da državi treba novi, najviši pravni akt. Razumljivo, jer Ustav koji se primenjuje ne samo da je projektovan za potrebe jedne autokratske vlasti, čime je ugrozio mnoga građanska prava, nego je pisan i za jednu federalnu jedinicu u okviru zemlje koja je nepovratno nestala, a uz to dugo ga već nije moguće ni primeniti na nekim teritorijama koje deklarativno obuhvata. Osim unutrašnje obaveze i potrebe, nameće se i obaveza proistekla iz potpisivanja Ustavne povelje. Međunarodne organizacije izražavaju spremnost da pomognu. Ali, odmah iza saglasnosti da treba usvojiti novi Ustav, počinju da se nižu otvorena pitanja, od proceduralnih do sadržinskih. I svaki dogovor izostaje.
Izdavač je, tvrdi, ovim zbornikom želeo da olakša uvid u, do sada, ponuđena rešenja, građanima, političarima, stručnjacima, novinarima. Ovaj svoj cilj je ostvario. Kada bi još ova knjiga mogla učiniti da u javnosti prevlada svest da je pitanje ustava pitanje građana a ne političkih stranaka uspeh bio potpun. Za to bi slobodni i odgovorni mediji morali biti zainteresovani.