Okrugli sto "Vlast i korupcija" u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju BU i beogradskog ogranka Fondacije "Hajnrih Bel"

Suočavanje s korupcijom

Traganje za pouzdanijim lekovima

U strategiji borbe, po mišljenju Zagorke Golubović, prvi zadatak je stvaranje institucionalnog okvira, usvajanje i implementacija zakona, a zatim je neophodno, pored Saveta za borbu protiv korupcije, oformiti i nekoliko drugih institucija, komisija. Dalje bilo bi neophodno uvođenje narodnog advokata, ombudsmana, koji bi trebalo da pomogne građanima. Donošenje propisa kojima bi se sprečili ministri da rade u upravnim odborima javnih preduzeća, a mi smo imali prilike da vidimo da su neki ministri
		Goran Mitrović

Žudnja za moći

Govoreći o značaju i ulozi kontrolnih mehanizama u sprovođenju sistemskih antikorupcijskih zakona, profesor Čedomir Čupić je naveo sedam tačaka na koje bi trebalo usmeriti bilo kakvu ozbiljnu strategiju u borbi sa korupcijom i podsetio na Kantovu tezu o moći žudnje koja se može od pozitivnog preobratiti u svoju negaciju i postati žudnja za moći. Onda se ona manifestuje kroz slavoljublje, vlastoljublje i gramzivost. Pokazuje se da su vlastoljublje i gramzivost neograničeni, pa je stoga izuzetno važno da postoje kritika i kontrolni mehanizmi jer je, po njemu, vlast u stalnom iskušenju, neka vrsta modernog đavola. Veća ovlašćenja omogućavaju veću korupciju, a u tom lancu svi saradnici su međusobno ucenjeni. Korupcija se sa tog, najvišeg nivoa osipa na sve druge nivoe vlasti, zaključuje Čupić. Postojanje sistemskih antikorupcijskih zakona neobično je važno i ukoliko oni ne postoje svi drugi, parcijalni zakoni "padaju u vodu". Ali, bez lične i moralne odgovornosti nema nikakve odgovornosti, a je problem kada se u društvu kao što je naše vrednosni sistemi razore, jer se oni najteže obnavljaju.
I on se založio za utvrđivanje porekla imovine, jer se u našim uslovima bez jednog takvog zakona malo ili gotovo ništa ne može učiniti. Ratovi su ovde uneli rušenje svakog legaliteta i legitimiteta, složio se i Čupić, i podvukao da se ovde menja sistem, a kada se to čini u ratnim okolnostima onda mora biti sankcionisano. Zbog negativnih poređenja ove ideje sa sećanjem na rad Komisije za utvrđivanje porekla imovine u vreme vladavine Josipa Broza, Čupić je naglasio da bi sada usvojeni zakon podrazumevao jednakost građana pred zakonom i jedino ingerenciju pravosudnih organa. Ukoliko se tako šta ne sprovede država i poredak će ovde biti u rukama finansijske oligarhije. I on je naglasio važnost zakona o pristupu javnim informacijama. Takođe, tu je od izuzetne važnosti i zakon o popisu imovine nosilaca javnih funkcija. To bi, na osnovu poreske prijave, trebalo javnosti da učine dostupnim poreski organi. U zakonu bi trebalo da postoji mogućnost korekcije, ali bi i na taj način svi koji se uključuju u politički život znali šta ih očekuje. Naravno, i u ovom slučaju očekuje se kompetentnost i nema nikakvog opravdanja da to čini Akademija nauka. Da bi građani dobili normalnu državu kakvu očekuju, trebalo bi usvojiti zakon o sprečavanju javnih i privatnih interesa, te omogućiti da državni organi: poreski, finansijski, inspekcijski, tužilaštvo i sudovi, rade svoj posao. Sudove bi trebalo potpuno pročistiti, onda bi se imala sigurnost za sprovođenje zakona. Četvrti uslov da bi borba sa korupcijom bila i uspešna jeste dosledno izvedena podela vlasti i kontrola moći. "Partijski pluralizam je horizontalna kontrola, ali je izuzetno važno uspostaviti vertikalnu kontrolu vlasti kroz kontrolne mehanizme unutrašnje kontrole", zaključio je. Složio se sa prethodno iznetim stavovima da su na razvoj korupcije ovde veoma uticali nedavni ratovi i rašireno siromaštvo, a da su u godinama najveće krize svi građani, na primer kroz devizni prekršaj, uvedeni u svet kriminala. Profesor Čupić je naglasio važnost ukidanja tajnih službi za koje je konstatovao da, osim saznanja da ih ima više, mi danas zapravo ni ne znamo tačan broj.
Nebranjeni prostor otvoren za korupciju je vreme tranzicije, to se zna, ali se moraju stvoriti kontrolni mehanizmi kako bi se taj prostor sasvim suzio. Tu su od ogromne važnosti obični ljudi, koje karakteriše strah od novina, ali koji su istovremeno zainteresovani da se zaštite. U neizostavne kontrolne mehanizme svakako spada i parlamentarna kontrola, a uz to kao veoma važne on vidi čitav niz nevladinih organizacija, kao i ombudsmana. Tako bi se, po njegovoj proceni, uspostavila kontrola na svim nivoima. Na kraju, ali kako je naglasio ne po značaju, važnu ulogu treba da preuzmu i slobodni i odgovorni mediji, koji bi morali biti "javno oko i uho", a za takvu odgovornu ulogu medijima bi trebalo stvoriti i zakonski okvir koji bi oštro sankcionisao senzacionalizam i klevetanje, s tim da se istovremeno, kroz edukaciju novinara, učini više na ozbiljnom i odgovornom praćenju korupcije. Za nas bi zemlje poređenja morale biti zemlje sličnih veličina, kao što su Danska, Finska, Švedska... I tek tada bismo videli koliko je problem korupcije kod nas ozbiljan, zaključio je Čupić.
Radmila Vasić, profesorka i članica Saveta za borbu protiv korupcije, borbu protiv kvarenja vlasti u Srbiji označila je kao crni ples proklamovanog ideala i anonimne moći, a sadašnji trenutak nazvala dramatičnim, u kojem ćemo se kao društvo opredeliti za potpunu reformaciju ili za restauraciju najcrnjeg sistema koji smo imali.
Norbert Mafis-Naidlek, pisac knjige Balkanska mafija, govorio je o korupciji i organizovanom kriminalu na Balkanu, a svoj pogled označio pogledom sa strane, naglašavajući da je svoju knjigu pisao za čitaoce sa strane, te da se ovde, baš na primeru kriminala, vidi sva slabost države, a naročito u zaštiti manjina, čime je tokom ovdašnjih ratova bio otvoren prostor da kriminalci svoje poslovne poduhvate obaviju etničkim zastavama. Po njegovim istraživanjima, iza etničkih sukoba, u suštini, krije se preraspodela finansijske moći. "Moć organizovanog kriminala i moć države su spojeni sudovi", zaključak je ovog austrijskog novinara koji je na ovom skupu želeo da proveri i svoju ideju o potrebi stvaranja neke vrste evropskog FBI. Ostao je bez odgovora.

Korupcija i profesije

Stjepan Gredelj, sociolog, govorio je o rezultatima svog empirijskog istraživanja pojedinih profesija za koje je rašireno verovanje među građanima da spadaju u najkorumpiranije. On se najviše bavio istraživanjima profesije carinik. Rezultati istraživanja potvrdili su da se u ovom sektoru proklamovana i stvarna struktura zaposlenih bitno razlikuju, te da je u vreme Miloševićeve vladavine, u ovom izuzetno važnom sektoru, zaposleno mnogo nekompetentnih, te da ima mnogo nepotizma (čitave porodice zaposlene na istom graničnom prelazu), ali da se istovremeno stalno pogoršavao položaj zaposlenih, kako po uslovima rada tako i po visini plata. Tako je stvoren okvir u kojem se za sitan šverc događala sitna korupcija, a za krupan šverc krupna korupcija, s tim da je sitna korupcija češće bila na meti i građana i zakona.
O potrebi da se radi i na istraživanju korupcije unutar pojedinih profesija, vrlo argumentovano, govorio je i Miroslav Hadžić, signalizirajući na pojave unutar vojnih struktura u kojima se koruptivnost može pratiti od najviših do najnižih nivoa, od napredovanja u službi, dodele stanova, raznih privilegija, do sitnih koristi na najnižim nivoima komandovanja u trupi. I on je naglasio da su ovdašnji ratovi bili legitimacija pljačke. Po njegovom mišljenju, paravojske su u toj oblasti bile mnogo važnije jer su predvodile kriminalnu sferu, a s druge strane su važan socijalni izvor novih, pljačkaških elita. Građani u bivšoj Jugoslaviji, početkom 90-ih, odbili su da plate cenu reformi što je bio oblik socijalne korupcije. Vojska i policija su zatvoreni sistemi, ocenio je dodajući da tu dugo postoji jedan snažan koruptivni sistem koji svakako traži istraživanje. Od 5. oktobra do danas na reformi vojske ništa nije učinjeno, a reorganizacija se predstavlja kao reforma, zaključio je.
O teškom radu na suzbijanju korupcije govorila je i predsednica vladinog antikorupcijskog Saveta Verica Barać, podsećajući na velike probleme koje su kao telo imali u radu. Podsetila je na otpore koje su imali u samim vrhovima vlasti sa otkrivanjem malverzacija u izvozu šećera, ali i prilikom objavljivanja svojih rezultata u drugim oblastima.
Ocenjujući da je ovaj okrugli sto došao u pravo vreme, kada se opet otvara pitanje šta je budućnost ove zemlje, Nebojša Popov je naglasio da se u pretežnom delu medija aferaškim i skandaloznim pisanjem stvara magla i slika da živimo u normalnim uslovima. "Svedoci smo, ovih dana, kako se u pojedinim medijima kao najvažnija tema pretresa držanje i stradanje 'pravednog vojvode' Vojislava Šešelja, zbog njegovih, navodnih, otkrića korupcije u Haškom sudu za ratne zločine. A to je isto kao i ovo što smo videli na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. Eto, policajci su imali slobodan dan, pa mogu da ga koriste kako žele. To je ona ista priča koju smo slušali kada su 'crvene beretke' naoružane štrajkovale usred grada, a onda je ocenjeno kako su izašli u svojim uniformama, kao što bi lekari štrajkovali u belim mantilima... Nešto što nije normalno ovde se smatra normalnim. Ovde su nasilje zločini i pljačka razorili jednu državu, a sada imamo grupe koje sprečavaju da se napravi normalna država. I knjiga o kojoj danas govorimo pokazuje da u čitavom prostoru imamo jedno stanje bezdržavlja. Pitanje je i na osnovu kojih kriterijuma mi cenimo da je nešto iskvareno i izopačeno. Ukoliko imamo jasniju dijagnozu imaćemo i jasnija očekivanja", zaključio je.
Nisu za ovim okruglim stolom sedeli sve istomišljenici. Jovan Ćirić, pravnik iz Instituta za uporedno pravo, bio je protiv predloga da se usvoji Zakon o poreklu imovine, smatrajući da se takvim aktom krši jedan od osnovnih postulata pravednog suđenja, zasnovanog na pretpostavci nevinosti. A ovde bi se, po njegovom mišljenju, morala dokazivati nevinost, što je s pravnog stanovišta gotovo nemoguće. Ovaj pravnik izneo je još jedno potpuno tabloidno mišljenje da bi se, kada je "pranje novca" u pitanju, moglo postaviti pitanje koliko su ovdašnje nevladine organizacije oprale para iz drugih zemalja. Ćirić je negirao i mogućnost korupcije u pravosuđu, naglašavajući da je to izmišljotina advokata, kako bi kod svojih klijenata opravdali svoje učinke u procesima.
I profesor Ljubomir Madžar nije bio baš saglasan sa iznetim stavovima, a naročito je bio nezadovoljan prevelikim zahtevima koje je postavio Čedomir Čupić. Njegova je ocena da "Čupićevi zahtevi traže ogromnu mašineriju za koju ovo društvo nema mogućnosti". On sam bi se založio za politiku malih koraka. Pohvalio je sve one koji se bave problemom korupcije, ali ih je pozvao da svoje tvrdnje potvrde u dobijenim sudskim sporovima.
Na ovu njegovu primedbu reagovali su mnogi, a predsednica Saveta Verica Barać je naglasila da se ovde na sud ne pozivaju oni na koje se sumnja da su korupciju izvršili već oni koji su objavili da sumnja postoji.