Razjašnjavanje i sankcionisanje zločina

Konstituisan Savet Fonda za humanitarno pravo

U Beogradu je 19. aprila održana konstitutivna sednica Saveta Fonda za humanitarno pravo. Članovi Saveta su Dejan Anastasijević, Ivo Banac, Ivan Zvonimir Čičak, Zlatko Grebo, Bogdan Ivanišević, Božidar Jakšić, Aleksandar Molnar, Silvija Panović-Đurić, Sanja Pesek, Nebojša Popov, Nenad Prokić, Nikola Samardžić, Milanka Šaponja, Milka Tadić, Dragoljub Todorović i Laslo Vegel. Za predsednicu je izabrana Silvija Panović-Đurić, magistar krivičnog prava, saradnica Fonda koja je radila u OEBS-u i Savetu Evrope. Izabrani su i Izvršni odbor, koji čine Silvija Panović-Đurić, Nataša Kandić, Nikola Samardžić i Dejan Anastasijević, i Regionalni odbor u sastavu: Milka Tadić, Veton Suroi, Zlatko Grebo i Ivan Zvonimir Čičak.
Nataša Kandić, direktorka Fonda, izložila je razloge i opisala glavne tokove preobražaja Fonda u Centar. Koordinatori projekata Fonda upoznali su Savet sa dosadašnjim radom na tekućim projektima. To su projekti "Dokumentovanje ratnih zločina primenom metoda oralne istorije" (koordinator Mirjana Toma), "Praćenje suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima" (Jovan Nicić), "Stvaranje dokumentacije o ratnim zločinima. Haški transkripti na domaćim jezicima" (Jelena Stevančević), "Program ljudskih prava. Zabrana diskriminacije. Zabrana torture. Kompenzacija - pravna zaštita žrtava kršenja ljudskih prava u prošlosti. Predstavke međunarodnim telima za zaštitu ljudskih prava. Praćenje ispunjavanja obaveza koje je SCG stekla prijemom u članstvo Saveta Evrope" (Dragan Lalošević). Tu su još i projekti profesionalne organizacije dokumentacije, video-arhiva suđenja i dokumentacija o žrtvama. Savet je upoznat i sa načinom finansiranja projekata. Težište rasprave, u kojoj su učestvovali svi prisutni članovi Saveta, bilo je na preobražaju Fonda u Centar. Podržan je dosadašnji rad koji počiva na solidnim profesionalnim standardima kao i potreba da se on dalje nastavi i unapredi, naročito kroz saradnju sa sličnim institucijama. Prihvaćena je orijentacija na formiranje što potpunije dokumentacije o zločinima u svim delovima bivše Jugoslavije. Očekuje se da će tome pridoneti i prevođenje dokumentacije Haškog tribunala na domaće jezike, uz prikupljanje i sistematizaciju domaće građe, uključiv i oralnu istoriju. U dokumentaciju će biti uključena i sva značajnija iskustva u suprotstavljanju zločinima, nastojanjima da se oni spreče, razjasne i sankcionišu.
Dokumentacija je, dakle, zamišljena kao pouzdan i ažuran oslonac za sistematsku borbu protiv zločina, u prvom redu kroz sudsko sankcionisanje, a ne kao prašnjavi arhiv za neku imaginarnu istoriju. Tako zamišljen Dokumentacioni centar mogu da koriste organi pravosuđa, domaćeg i međunarodnog, istraživači raznih disciplina, umetnici i svi drugi koje zanima šta se sve dešavalo u proteklom razdoblju, i koji smatraju da je razjašnjavanje dosadašnjih zločina bitan deo prevencije od pretnje novim zločinima.
Bilo je govora o osloncu dosadašnje delatnosti Fonda i budućeg rada Centra u vlastitoj kulturnoj istoriji, a ne samo u univerzalnim idejama o pravu na život i ostalim ljudskim pravima, jer su i te ideje i vrednosti deo vlastite kulturne, pa i političke i socijalne istorije. Samo ideološka redukcija kulturne istorije vlastite nacije na etnonacionalizam i sve isključivosti i agresivnosti koje iz njega izviru može da opravdava zločine, prema pripadnicima drugih naroda a i u okviru vlastitog naroda. Iz te, krajnje svedene i agresivne ideologije mogućno je i tekuće suprotstavljanje suočavanju s prošlošću, naročito sa zločinima i pljačkom. Na takvoj podlozi počiva i satanizovanje onih koji se bave kritičkim suočavanjem s prošlošću, što se povremeno na brutalan način dešava i Fondu i Nataši Kandić.
Savet je zaključio da uskoro razmotri i usvoji podrobnije pripremljen program i plan rada.