Vojna tajna

Zamišljena od svoje elite vlasti kao čuvar nacionalne samodovoljnosti, vojska je danas pod prinudom reformskih procesa koji treba da je svedu na normalne dimenzije i stave pod civilnu kontrolu. To patriotama iz vrha vojne strukture ne odgovara i stalno se upliću u mutne stvari kao što su dostavljanje najpoverljivijih državnih podataka vođi u Hag, pomaganje Karadžića i Mladića i optuženih generala, saradnja sa desničarskim organizacijama koje povezuje mržnja prema zapadu.
Jedna od najnovijih gluposti vojne elite je zatvaranje Vladana Vlajkovića sa optužbom da je u svojoj knjizi Vojna tajna odavao najpoverljivije stvari od interesa za državu i narod. Iako se radi o opštepoznatim i već objavljivanim podacima dostupnim i stručnjacima i laicima, to nije smetalo vojnom tužilaštvu da ga krivično goni i hapsi. Očigledno je da je njihov problem u tome što im se dira u moć. A ta moć se čuva tajnom - kako bi inače ljudi koji upravljaju ovom institucijom sakrili svoje nepodopštine. I kao što kaže autor zabranjene knjige obraćajući se čitaocu - "otvaranjem ove knjige ulaziš u svet vojne tajne kojom su čuvani zločini" - i to je ono što muči vojne glavare - oni bi da se to ne zove zločin već patriotski čin.
A sve što je napisao u knjizi je samo jedno stanovište, podložno, kao i svako drugo, kritičkoj oceni javnosti. Pa neka puste da javnost pokaže šta je u redu a šta nije a ne da se lupeta o tajni jer je svakom jasno da se na taj način skrivaju mutne stvari od očiju poštenog sveta.
I kao što se moglo očekivati, pre nekoliko dana se u medijima pojavila vest da je Vladan Vlajković pušten na slobodu. Vojna vlast je morala da podvije rep i prikloni se realnosti. To bi trebalo da bude sasvim jasan signal svima onima u novoj vlasti koji bi da rešavaju ozbiljna državna pitanja naturanjem svojih partijskih interesa.