|
Godina XVI (2004)
|
16-31. mart 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Hronika
|
|
|
|||||||||||||||
|
Otvoreno pismo javnosti Zoran Stojković - kandidat za ministra pravde! Rehabilitacija politički poslušničkog pravosuđa! Čitam ovih dana u štampi da je Zoran Stojković, do kraja 80-ih sudija Okružnog suda u Beogradu, nakon legalizovanja višepartizma advokat, od 1992. kadar DSS-a, njihov favorit za nekoliko RIK-ova, sada - ministar pravde. Mnogi će reći, pa šta onda? Možda bih i ja rekla pa šta, da ne znam ko je zaista Zoran Stojković. Možda bi mi bilo lakše da ne znam da i mandatar nove vlade Vojislav Koštunica zaista ne zna ko je Zoran Stojković. A zna, prosto ne može biti da ne zna! Nije reč o običnom anonimnom ideološkom preletaču, jednom od brojnih sitnih ideoloških švercera. Reč je o krupnom šverceru, koji svoje poslušničko delovanje unovčava sada u formi ministarske fotelje, i to ministra pravde, a žrtvama svog "ideološkog preduzetništva" još jednom "pokazuje srednji prst".Pre još malo pa 20 godina uhapšeno je 28 učesnika jednog sastanka Otvorenog univerziteta u jednom privatnom stanu. Predavač, o nacionalnom pitanju iz vizure KPJ pre Drugog svetskog rata, Milovan Đilas. Ključni organizator hapšenja Stane Dolanc, tada ministar saveznog SUP-a, član Predsedništva SFRJ i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka. Jedan od najvažnijih u organizaciji hapšenja i potonjeg suđenja "šestorici" Slobodan Milošević, predsednik GK SK Beograda. Načelnik SDB Srbije tada je bio Obren Đorđević. Njegov sin Ivan Đorđević, 20 godina kasnije, bio je (i još koji dan jeste) načelnik kabineta Dušana Mihajlovića. Kao organizatori Otvorenog univerziteta uhapšeni su i optuženi tokom maja 1984: Vladimir Mijanović, Miodrag Milić, Pavluško Imširović, Dragomir Olujić, Milan Nikolić i Gordan Jovanović. Jedan od 28-ice uhapšenih, sindikalista Radomir Radović Miraš, nađen je mrtav 30. aprila 1984. Njegova smrt još uvek je, i posle 20 godina, nerazjašnjena. A ako Zoran Stojković postane ministar pravde i neće biti. Uverena sam da on dosta zna o Radovićevoj smrti, ali ćuti, a što i ne bi, njegovi politički pokrovitelji mu to omogućavaju! Ne, ne optužujem ga za smrt R. Radovića, ali ga optužujem da neka saznanja o tom političkom ubistvu do danas skriva! Optužujem i sadašnji MUP i RSDB, odnosno BIA! Znam da znate, gospodo iz BIA, ali se pravite nevešti! A što i ne bi, zakona o otvaranju dosijea još uvek nema! A ako je do budućeg ministra pravde Z. Stojkovića, neće ga ni biti! Što bi čovek podsecao granu na kojoj sedi evo već više od dve decenije! Nije odgovornost, ovog puta, na njemu, već na njegovom mandataru za ministra pravde i na novoizabranoj skupštini. Mnogi istražitelji iz DB-a koji su saslušavali učesnike OU kao osumnjičene, optužene i svedoke i danas su u DB-u. I to na višim funkcijama! To su Cvijetin Milinković, Ljubomir Ristić, Mile Puzović, Milutin Miljković. Jedan od ondašnjih operativaca SDB-a koji je saslušavao neke od uhapšene 28-ice Andreja Savić dogurao je i do načelnika DB-a, poslednjeg načelnika RSDB-a (nakon njega DB je preimenovana u BIA). Tužilac u procesu "šestorici" Danilo Nanović uznapredovao je, odmah nakon procesa, iz OJT u RJT. Zoran Stojković je bio predsednik sudskog veća u procesu protiv beogradske šestorice. Optuženima je nekoliko meseci suđeno za krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti. Krajem januara 1985. tužilac D. Nanović odustaje od optužbe protiv P. Imširovića, izdvaja postupak protiv V. Mijanovića i G. Jovanovića, a protiv ostale trojice optuženih preinačuje optužnicu i tereti ih sada za krivično delo neprijateljske propagande. Početkom februara 1985. Zoran Stojković donosi presudu, u ime naroda, naravno, u kojoj kaže krivi su što su:
Presuda koju je Zoran Stojković izrekao trojici od šestorice optuženih učesnika "ilegalnih opozicionih tribina" Otvorenog univerziteta bila je jedna od poslednjih presuda, bar u Beogradu, za krivično delo neprijateljske propagande. Zoran Stojković ostao je na braniku odbrane kriminalizovanja političkih ideja i mišljenja sve dok zastupanje suprotnog stanovišta nije postalo deo političkog i pravnog mainstreama. Kada je Miodrag Milić izašao iz Zabele, nakon 1,5 godine robije, krajem 80-ih, ni Zoran Stojković nije više branio tada već iz zakonske regulative izbrisani stav 1 člana 133 KZ, tj. stav o krivičnom delu "zlonamernog i neistinitog prikazivanja društveno-političkih prilika". Da li je gospodin Z. Stojković ikada pomislio na one koje je u političkim procesima osuđivao? Ne verujem. Ne pripada on tipu ideoloških preobraćenika, već ziheraša-preletača. Njegovo kandidovanje i, najverovatnije, izbor za ministra pravde uvreda je za sve one kojima je on sudio na političkim procesima. Sa socijalno-političkog stanovišta, Zoran Stojković kao ministar pravde biće garancija lošeg kontinuiteta političkog poltronstva u pravosudnom sistemu. Pre godinu-dve, a nakon 5. oktobra 2000, gospodin Stojković je u jednom intervjuu kao glavni problem našeg pravosuđa istakao upravo problem političkog poslušništva u njemu. O tempora! O mores!
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
Republika
|
