Svi predsednikovi ljudi

Darujem vam novu vladu, baš je zgodna, k'o za paradu, nije to vlada s konopca i koca, nije to čorba iz šupljeg lonca, ministri su ponos svoje struke, čista prošlost, čiste ruke, nije to vlada bruke, kako tvrde piskarala željna afera i skandala, dobra je ovca da se striže, za dobrim se konjem prašina diže...

(Koštunica opeva svoju vladu)

Ponos doktora Koštunice broj 1

Doktor Koštunica predstavio je svoju vladu... Očekivali smo da će Srbijom gazdovati i upravljati vlada-kakva-takva, ali dobili smo vladu goru nego što se moglo i zamisliti. Svejedno, Koštunica "ima poverenje u svakog svog ministra" i diči se i ponosi se njime. Ponos br. 1 gospodina Koštunice zove se Joca-Trafika iliti Joca-Škljoca. Resor: policija. Još jedna od srpskih inverzija koje, s tamnom nasladom, kolekcioniram. Sitan lopov postaje policajac i to ne sitan nego krupan, najkrupniji, postaje ministar policije. Takvu neverovatnu inverziju, takav ironijski obrat u karijeri možete sresti samo u Srbiji. Naš novonovcati ministar policije obio je, u mladosti-ludosti, jednu trafiku, trafikicu. Amaterski, kamenica u staklo, pokupi šta stigneš, magla. Amater, ufanjali ga. Šta je odneo: nekoliko paklica "kenta", nekoliko "unučića" alkohola? Trafika nije banka, ali obijač je obijač. I svaki mandatar-probirač nađe otirač. A g. Koštunica je svoj bes sručio na novinare koji su "provalili" ovu epizodicu iz mladosti još mladolikog ministra, a ne na samog provalnika i na samog sebe. Recimo da je ovo epizoda samo za zlopamtila, ali izgleda da ima istine u onoj narodnoj "jednom lopov - uvek lopov". Joca-Trafika postao je Joca-Škljoca. Kao svaki momak od karijere postao je lovac, nabacio neku tandžaru i prsluk sa mnogo džepova i džepčića. I jednom je (a možda i nebroj puta) odstrelio jelena umesto zeca. Zec je nogat, a jelen je rogat. A rogovi na zidu salona - to je stvar prestiža, životnog uspeha. Ulični provalnik postao je šumski provalnik. Pa ministar policije. Srpska uzlaznu linija u karijeri. A možda je dobro što smo dobili baš takvog ministra policije: on dobro poznaje psihologiju provalnika pa će ih uspešno goniti...

Višinski ponovo jaše
ili
Ponos br. 2 doktora Koštunice

Ne znam kako se osećao moj drugar Mića Milić kad je čuo da je sudac zbog koga je odležao godinu i po dana u bajboku postao ministar pravde u Koštuničinoj vladi. Mića mi je pozajmljivao knjige o staljinskim procesima koje je montirao zloglasni Višinski, a evo ga jedan Višinski postaje ministar pravde u jednoj nazovi-demokratskoj vladi. Srpski Višinski zove se Zoran Stojković i ponosi se svojim "profesionalnim vođenjem" procesa "šestorici". I Koštunica se ponosi njime.
Ne znam kako se, na onom svetu, oseća onaj momak koga su, da bi stvorili atmosferu straha, Udbini "izvođači radova" likvidirali u nekoj vikendici blizu Obrenovca (o čemu sam tada, na ezopovskom jeziku, napisao jedno stihotvorenije).
Ne znam kako se, kad je čuo o ovom postavljenju, osećao moj drugar Nebojša čiju je knjigu srpski Višinski osudio na pretvaranje u papirne rezance (spaljivanje je budilo nezgodne reminiscencije).
Koja li je to vrsta pravde da jedan zloglasni sudac iz nakjučerašnjeg režima, dakle jedan fosil iz mračnih vremena, postane ministar pravde 2004? Nije to ni zemaljska ni božanska pravda. To je pravda tragične farse, pravda nekog ciničnog demona.

Drveni majstori nude spas Srbiji
ili
Ponos br. 3 doktora Koštunice

Drveni majstori su uvek bili u modi u zemlji Srbiji. Jedan od takvih postao je ministar za kapitalne investicije u zemlji Srbiji. U svom spasonosnom programu za izlazak iz krize on nam, pored ostalog, nudi javne radove i obnovu proizvodnje "fiće". Postoji jedna Hemingvejeva reportaža o uspešnosti javnih radova. Zove se "Kinezi grade aerodrom" i govori o tome kako mnogo, mnogo Kineza uspeva da za nekoliko dana izgradi aerodrom. Ali, to je bilo davno, Kinezi se danas bave elektronikom. I Srba, ipak, nema toliko koliko Kineza.
A što se tiče najavljenog "srpskog auto-buma" sa njim će biti isto što i sa mnogo puta pokušavanim stvaranjem srpskog PC-a. Da li ste nekad čuli za neki ruski procesor, ruski laserski štampač, ruski CD-drajv?
Drveni majstori misle da je u savremenoj tehnologiji važan samo princip a da "ostalo su nijanse" (kako veli Balaševićeva pesmica). Oni ne znaju da su nijanse život principa, da one omogućuju da se nešto proizvede brzo, dobro i jevtino. Drveni majstori praviće, uz veliki trošak vremena, skupo i loše auto.