|
Pozdrav Servantesu
Izvinjavam se čitaocima na dosadi, jer ću ponoviti dosta
od onoga što sam već pisao u članku "Prosvetnički apsolutizam".
Izvinjavam se listu Republika
što uzurpiram prostor da pišem ono što već jesam, makar ova novina ima štošta
pametnije da iznese pred javnost od moga ponavljanja, koje i nije toliko
za čitaoce Republike,
koliko za ponavljače.
U tekstu "Bajate laži" Miloš Simonović, direktor pravne službe
"Prosvete", najpre mi prebacuje nepoštovanje Zakona o informisanju,
pristrasnost i jednostranost. Tekst "Prosvetnički apsolutizam"
pisao sam na osnovu raspoložive dokumentacije i onoga što sam svojim očima
video 10. decembra 2003. godine, a ne na osnovu bilo čijih izjava koje sam
lično saslušao, pročitao u štampi i sl. Ipak, podsećam direktora Savića
da sam nakon često pominjanog Zbora zaposlenih 10. decembra 2003. (a ne
10. novembra, g. Simonoviću, ukoliko govorimo o istom zboru), pokušao da
razgovaram sa njim, ali mi obezbeđenje Zbora (direktorovo lično, "Prosvetino"?),
to nije dozvolilo. Verujem da se radilo o nesporazumu, da su me Vaši ćelavci
pobrkali sa nekim od akcionara sa kojima sam ostao pred vratima (iako sam,
u pokušaju da uđem, kazao ko sam, i njima i gospođi koja je odvajala poželjne
od nepoželjnih), ali, hej, ne odgovaram ja za intelektualne kapacitete Vašeg
personala. Vi kažete: "Da se najavio nekom iz rukovodstva 'Prosvete'
Zlatiću bi bilo omogućeno da prisustvuje zboru zaposlenih".
|
Nisam se najavio, tačno, ali ne iz neučtivosti,
već zato što pomenuti zbor (da ponovim) u prvoj verziji poziva nije
isključivao prisustvo akcionara, na čiji poziv sam i došao, pa zašto
bih se ikom drugom najavljivao? Nije uostalom, ni bitno zašto ja
nisam mogao da uđem, niti ja to pitanje u svom tekstu postavljam;
pitam ponovo - zašto akcionari (dakle vlasnici, oni koji unutra
imaju neki, kakav-takav kapital) "Prosvete" nisu mogli
da prisustvuju (plus što su o tome "obavešteni" na dan
održavanja Zbora) donošenju (bilo kakvih, svejedno je) odluka važnih
za funkcionisanje preduzeća čiji su suvlasnici, već su ostali u
hodniku da se merkaju sa skinhedima. U tom kontekstu sam i pomenuo
Dragana Mininčića, kao akcionara, pa ne razumem kakve veze sa prisustvovanjem
Zboru ima to što je on "autor čuvene izjave" o izdavanju
sabranih dela Mire Marković? I dalje, ukoliko je to bio aršin za
propuštanje na Zbor, zašto onda kerberima nije rečeno i da pred
vratima mora da ostane, na primer, gospodin Milisav Savić, priređivač
knjige Ko je ko - pisci iz Jugoslavije
(Ošišani jež,
|
|
|
Honoré Daumier,
Don Quichotte, 1868.
|
 |
Beograd 1994), gde na strani 147 pod jedinicom MARKOVIĆ,
Mira (Požarevac 1942), stoji: "Objavila knj. razgovora Odgovor
(1993), u kojoj se svojevrsnim 'ženskim pismom' objašnjava jugoslovenska
kriza 90-ih", a nešto dalje, na 160. strani: "MILOŠEVIĆ, Slobodan
(Požarevac 1941), političar. Knj. Godine
raspleta (1989) predstavlja nezaobilazan dokument
za proučavanje političke krize koja je dovela do raspada Jugoslavije".
Ili, zar nije isto tako trebalo zabraniti ulaz na Zbor i g. Milisavu Saviću,
zameniku direktora Čedomira Mirkovića u vreme štampanja sabranih dela M.
M., što je, složićete se, kudikamo veće saučesništvo u izdavačkom poduhvatu
koji je, vi rekoste, upropastio "Prosvetu", nego autorstvo nad
"čuvenom izjavom". S tim u vezi, naravno da sam upoznat sa dopisima
koje ste upućivali Verici Barać/Savetu za borbu protiv korupcije, lično
sam vas (IP "Prosvetu") 28. avgusta 2003. godine elektronskom
poštom obavestio o statusu Vašeg predmeta kod Prvog opštinskog javnog tužilaštva
u Beogradu, ali kakve to veze ima sa temom mog teksta u Republici?
Već sam rekao da je sindikat Nezavisnost IP "Prosveta" tražio
"odgovornost za rasprodaju imovine preduzeća u proteklih deset godina",
u šta spada i izdavanje sabranih dela Mirjane Marković, sa kojim slučajem
je naša javnost već dobro upoznata, a moje je pravo da izaberem šta mi je
za tekst zanimljivije. Odlučio sam da me više zanimaju optužbe za zloupotrebe
posle 5. oktobra 2000. godine i događaji koji su prethodili otpuštanju dve
sindikalne aktivistkinje iz "Prosvete", i o takvom mom izboru
možemo polemisati, ali nikako u kontekstu kršenja Zakona o informisanju.
I da završim o 10. decembru, problem kvoruma možemo razjasniti jedino na
način koji sugerišete u poslednjoj rečenici svog teksta (pretnja krivičnim
prijavama), pa da budem sasvim određen - pošto sam lično brojao koliko ljudi
je nakon Zbora izašlo iz prostorija "Prosvete", sa punom moralnom
i krivičnom odgovornošću tvrdim da kvoruma nije bilo!
|
Simonović me dalje podseća na otvoreno pismo
Milisava Savića Branislavu Čanku, tvrdeći pri tom da ga namerno
prećutkujem. Tačno, namerno sam odbacio taj tekst još u fazi odabira
građe, dok sam odvajao bitno od nebitnog. U zapravo veoma zatvorenom
članku "Ovih godina sam preživeo mnoge političare", Milisav
Savić se prepucava sa predsednikom Nezavisnosti B. Čankom koga,
reklo bi se, lično poznaje, jer "otvoreno" pismo vrvi
od internih šifri: Ženeva, Pariz, Berlin, "jadna naša Srbijica",
izvesni gospodin Kajla (pretpostavljam sličan onima na koje naleteh
10. decembra pred vratima "Prosvete"), policija sa značkama
Nezavisnosti... Ako ste čitali moj članak, g. Simonoviću, a trebalo
bi da jeste (pisali ste odgovor na njega, mada je u Srba uobičajeno
da razglabamo o knjigama koje nismo čitali), objasnite mi ponovo
kakve, za boga miloga, veze imaju pomenute evropske prestonice i
ostale trice sa materijom koju sam pokušao da obradim? Takođe, opet
iz poštovanja prema listu na čijim se stranicama sve ovo objavljuje,
našao sam da je neukusno obraćati pažnju na članak u kojem stoje
i ovakve stilske vežbice čoveka koji za sebe kaže da je pisac: "Tražiću
- ako ste to Vi zaboravili - da me izruče Hagu! Pa kako je onaj
Batić prevideo da ste Vi pljunuti za specijalnog tužioca!"
Još molim B. Čanka da sada ne presavija tabak zato što prećutkujem
da je otvoreno pismo Milisava Savića bilo odgovor na otvoreno pismo
predsednika Nezavisnosti, zatim se klanjam senima Kiša i Andrića
da mi ne zamere što ih ne pominjem u priči o izdavačkoj kući koja
objavljuje njihova dela, molim ljubeznog Dositeja da se ne jedi
što ni njegovog imena nema u tekstu o preduzeću koje u svom imenu
nosi pojam kojem je naš veliki
|
|
|
Honoré Daumier,
Don Quichotte et la mule morte,
1868.
|
|
prosvetitelj posvetio čitav svoj vek, pozdravljam najvećeg
od nas živih, besmrtnog Servantesa, neka se u grobu ne prevrće što ga nema
u svakom slovu koje napišem, a toliko mi je lepote podario; takođe koristim
priliku da pozdravim mamu, tatu, brata Vladimira i sve koji me poznaju.
O motivima Mirjane Nardin i Ljubice Muhić mogao bih samo da dam jedno generalno
čuđenje nad činjenicom da niti jedan od prekršaja koje sada pominjete nije
ni pomenut kao razlog za otkaz, već je razlog bio, opet, opet citiram iste
delove iz zapisnika sa 37. sednice UO IP "Prosveta" a. d. od 17.
jula: "Upravni odbor zahteva od generalnog direktora da primeni sve
raspoložive disciplinske mere prema svima koji ugrožavaju poslovni ugled
preduzeća i koji neovlašćeno dostavljaju dokumentaciju koja predstavlja
poslovnu tajnu, institucijama i medijima". Čudim se, a dodaću još i
to da je krađu slika u Antikvarijatu prijavila upravo M. Nardin (kopiju
prijave držim u rukama), a što se Lj. Muhić tiče, pošto verujem da dobro
znate za šta je vezan dodatak Centra za socijalni rad, i pošto sam u principu
protiv toga da se bilo čije privatne i porodične nesreće raspredaju u krugu
širem nego što bi ta osoba to želela, rekao bih Vam neku težu reč, a Vi
znate zašto. Ne sumnjam da je V. Aksić "predsedavao Skupštinom koja
je usvojila izveštaj Nadzornog odbora o teškim zloupotrebama bivšeg rukovodstva",
ali ne razumem zašto je to u suprotnosti sa ičim što danas govori o zloupotrebama
sadašnjeg rukovodstva?
O optužbama za pirateriju, utaju poreza i druge zloupotrebe (tačke iz Vašeg
teksta koje počinju sa: "Laž je..."), konačnu reč nećemo dati
ni ja, ni Vi, već istražni organi, nadam se uskoro, a fotokopiju "tobožnjeg"
pisma V. Aksića imam kod sebe i bez problema ću vam je dati na uvid. I kratko
o tački 9, citiram Predlog investicione komisije za usmeravanje sredstava
od prodaje magacina na Lazarevačkom drumu - pod tačkom 6 stoji: "Izmirenje
obaveza prema SANU - Knjižara Antikvarijat".
U tačkama 6 i 7 mogu Vam dati za pravo da sam neprecizno formulisao ono
što sam hteo da kažem, ali suština ostaje ista.
Na kraju nam nudite i svoje autoritete, nakon što ste, je l' te, diskreditovali
"informatore gospodina Zlatića", pa kažete da ste imali punu podršku
Agencije za privatizaciju "da 'Prosveta' ne ode na bubanj". Razmislite
kako će na ovo reagovati oni koji su Vas tako puno podržali, a koji ovih
dana padoše mrtvi da nam objasne kako je privatizacija u Srbiji najbolja
i najpoštenija na svetu. A Vama su lepo rekli da oni zapravo misle da sve
bilo je "bubanj".
Odavno se nisam tako slatko ismejao.
|
