|
Godina XVI (2004)
|
16-31. mart 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|||||||||||||||
|
Pravna farsa Prolaznik podiže pogled prema plavim zastavama koje se vijore i ljutitim glasom kaže:- Dobro, kad će ovi više da se isele? Znatiželjno ulazim u zgradu Magistrata u Zemunu da pitam. Portir rukama prelistava moju novinarsku legitimaciju i grubo kaže: - Ko vas je poslao? Zbunim se. Ko treba da me pošalje da pitam da li će se poštovati sudska odluka, kao što je u predizbornoj kampanji Tomislav Nikolić javno obećao, i da li će se Srpska radikalna stranka iseliti iz prostorija u koje je nelegalno ušla prisvajajući ogromna sredstva stanovnika Zemuna u sopstvenu korist sklapajući ugovore sa samom sobom a na štetu opštine Zemun. Pa, Aleksandar Vučić svakog dana zbog takvih ugovora koje su Ministarstvo energetike i Elektrodistribucija Srbije zaključivali sa britanskom firmom EFT-a (za koje to još uvek nije sudski i dokazano) proziva mnoge ljude. Lete grube, uvredljive reči, pune stupce brojne jeftine dnevne štampe. Samozvani zaštitnici nekakvih samo njima znanih nacionalnih interesa srpstva (koji su evidentno samo njihovi lični koristoljubivi materijalni interesi - placevi, kuće, bazeni u tuđim otetim dvorištima, ogromne sume novca stečene izbacivanjem ljudi iz njihovih stanova i prodavanjem istih poslušnicima) opet kreću u ljute bojeve za pravdu, pravo, zakone i institucije koje godinama već obezvređuju, skrnave svakom svojom aktivnošću. Svaki radnik obezbeđenja u opštinama nanosio se radikalskih poslanika jer je to ritualno ponašanje članova ove stranke kojim se iskazuje nepoštovanje prema instituciji u kojoj oni treba da zastupaju interese ljudi koji su za njih glasali. Zašto se Srpska radikalna stranka uopšte bori za vlast? U Zemunu je četiri godine njihove vladavine proteklo u bespoštednoj otimačini, prodavanju tuđeg vlasništva, svakovrsnom nepoštovanju zakona i propisa, gaženju dece i šetača po šetalištima, obesnim vožnjama automobilima po parkovima i groblju, uništavanju životne sredine, travnjaka, drveća, maltretiranju ljudi, višestrukom preprodavanju dozvola za priključke struje i vode, gradnji novih nehigijenskih naselja na obodu grada bez infrastrukture. Jednom rečju u sveopštem haosu. Jedini red koji je iz te vlasti iznikao su nežno plavo okrečeni hodnici renovirane zgrade Magistrata u kojoj će vas neljubazni portir pitati: - Ko vas je poslao? Ne zamerite mu. U takvim se partijama ništa ne radi bez direktive. On ne sme ni da pomisli da neko želi sam da sazna nešto što ga interesuje, da sme da pita, da uđe, da govori. To nije ono čemu ga njegova stranka i njegov herojski vođa uče. Njega će stranka poslati bilo gde, da uradi bilo šta, oslobođen odgovornosti, oslobođen sopstvene volje, znatiželje, radosti, spontanog smeha. On kliče kad mu se to kaže, a da plače ne zna. Da zna da bude čovek tu ne bi ni sedeo. Jer zakon nije ono što kaže vođa. Nigde u zakonu ne piše da vođina volja oslobađa odgovornosti za kršenje zakona i odgovornosti bilo koga od nas. Svaki član Srpske radikalne stranke koji koristi zgradu u cilju partijskog rada krši zakon. I svako je prvenstveno odgovoran za svoje ponašanje. A o odgovornosti onih koji su takve ljude postavili da ispituju druge o krivici i nevinosti u republičkoj Skupštini i podigli ih na novi pijedestal, za sada možemo samo da se nadamo da ćemo jednog dana govoriti.
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
Republika
|
