Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVI (2004)

328

1-15. mart 2004.

Republika

Događanja

Istrajno protiv korupcije

Vladin Savet za borbu protiv korupcije obelodanio nove sumnjive slučajeve

Poštujući svoja, definisana načela, na koja je i ovom prilikom podsetio, Savet za borbu protiv korupcije je, 24. februara, održao još jednu konferenciju za štampu, na kojoj je javnosti predočeno nekoliko novih primera u procesu privatizacije preduzeća, za koje postoji sumnja da nije sve bilo "čisto", te sugerisao da bi bilo dobro svaki od njih još jednom proveriti kako bi se razvejale i poslednje sumnje, a i sprečili mogući novi slučajevi. Na dnevnom redu, toga dana, bila su pitanja u vezi sa privatizacijom "Sartida", Veterinarskog zavoda iz Zemuna, "Agrosemena" iz Sremske Mitrovice i "PKB-transporta" iz Kragujevca. Odgovori predstavnika izvršne vlasti usledili su odmah i bili su, kao i do sada, veoma oštri i diskvalifikujući. Bila je to još jedna potvrda njihovog zaključka "da Savet u svom dosadašnjem radu nije nailazio na očekivanu podršku". Potpredsednik odlazeće Vlade Čedomir Jovanović sazvao je, dva dana posle ove, svoju konferenciju za novinare i optužio Savet da sve vreme radi "protiv ove vlade". Bio je to još jedan od Čedinih autogolova.
Odnos prema javnom interesu društva glavno je merilo za ocenu korumpiranosti vlasti, prvo je od proklamovanih načela ovog Saveta, a zaključak je "da što vlast pokazuje manje brige za javni interes, to je više korumpirana". Uspostavljanje državnih institucija i demokratske javnosti je glavni put da se ukloni dominacija centara političke i finansijske moći nad javnim interesom društva, drugo je njihovo načelo. Svoj oslonac u borbi protiv korupcije, kako su predočili, vide u međunarodnim standardima, pravnim normama, u razvoju međunarodne saradnje kroz institucije, a bitan oslonac i saveznik u borbi protiv skrivenih centara moći, koji ugrožavaju javne interese društva, vide u demokratskoj javnosti. Verica Barać, predsednica Saveta, podsetila je da se u tzv. šećernoj aferi u potpunosti potvrđuju rad i poštovanje proklamovanih načela od strane Saveta.
Ovo telo imalo je i niz zakonodavnih inicijativa i insistiralo na stvaranju institucionalnog okvira, sve do novog ustava, kako bi se smanjio prostor za nove zloupotrebe. Za proces privatizacije zahtevali su da se "posmatra i procenjuje u sklopu preobražaja čitave privrede i društva".
Da je javnost dobro prihvatila prethodni izveštaj Saveta, uprkos diskvalifikacijama iz vlasti, potvrda je 55 novih prijava koje su im nakon toga stigle, a Zagorka Golubović je za februarsku konferenciju izdvojila samo tri: Veterinarski zavod Zemun, "Agroseme" iz Sremske Mitrovice i "PKB-transport" iz Kragujevca, da bi osnažila zahtev da se formira jedna nezavisna revizorska komisija koja bi ispitala sve osporavane slučajeve.
U slučaju "Agroseme" radnici su se žalili da novi vlasnici imaju sumnjivo poreklo kapitala i da ne poštuju preuzete obaveze, a Savet je našao da ima razloga da se čitava stvar proveri, jer su od tri nova vlasnika dvojica već stigla "iza rešetaka", jedan u akciji "Sablja", drugi po poternici Interpola, dok je trećeg od iste sudbine "zaštitio" doskorašnji poslanički imunitet. Kragujevački "PKB-transport", za razliku od prethodnog preduzeća, kupio je dotadašnji direktor, ali zahvaljujući svojoj "umešnosti" da lažno prikaže stanje u preduzeću i odbije sve potencijalne konkurente, pa je ono što realno vredi deset platio dva miliona dinara. I dok se u primeru "Agroseme" može sumnjati na pranje novca, u drugom na sukob interesa, u trećem izabranom za ovu priliku, u Veterinarskom zavodu Zemun, vidi se kako se i proces tenderske privatizacije može zloupotrebljavati. Čitav slučaj stigao je do Vrhovnog suda jer su zaposleni, u ovom inače izuzetno uspešnom i profitabilnom preduzeću, i sami učesnici na tenderu, planiranu privatizacije zaustavili pokretanjem sudskog spora.

Kako je na konferenciji kao jedan od onih koji su učestvovali u nepravednom tenderu pomenut i Čedomir Jovanović, kao onaj koji je vršio pritisak na članove komisije, on je dva dana kasnije sazvao novinare i negirao sve iznete primedbe Saveta. Ali, već istoga dana, B 92 je došao do Milice Graovac, člana Komisije iz redova zaposlenih u Veterinarskom zavodu, koja je potvrdila da je pritisak vršen i na nju, te da zato, ona i kolega iz preduzeća, nisu ni potpisali zapisnik, mada nisu ni glasali protiv odluke Komisije.

U prezentaciji prikupljenog materijala Savet je očigledno imao sistema, pa je "Sartid", kao preduzeće koje je privatizovano nakon sprovedenog stečaja, takođe bio tema na pomenutoj konferenciji. Slučaj dugogodišnjeg, hroničnog bolesnika srbijanske privrede, za Savet je bio zanimljiv i zbog toga što je stečaj sproveden i prodaja izvršena u rekordnom roku, za nekoliko dana, a pri tom je ostalo mnogo nejasnoća. Zašto je stečaj nad ovim preduzećem izmešten iz požarevačkog u beogradski Trgovinski sud kada je Požarevac regionalni centar za Smederevo, te da li je uz železaru prodato i pet ostalih i uglavnom uspešnih preduzeća iz dotadašnjeg sastava koncerna, pa kako je izvršena procena imovine. O tome su članovi Saveta uputili brojna pitanja Višem trgovinskom i Trgovinskom sudu u Beogradu, i državnom javnom tužiocu, a o svemu obavestili i Vladu i Ministarstvo pravde Srbije. Odgovor se očekuje sa velikom pozornošću, jer će ovde sada i pravosuđe biti u prilici da pokaže koliko je imuno na korupciju.

Lidija Jovetić


	Događanja	Ko vraća točak istorije?

Republika