G 17 plus se pobrinuo da se domogne najvažnijih poluga državne finansijske politike - Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i potpredsedničkog mesta uz koje ide, verovatno, i resor ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Sva ova žurba više je ličila na izbornu podelu plena nego na brigu da se građanima ulije spokojstvo da im sa novom vladom dolaze i bolji dani.
Ne može se izbeći ni nepovoljni utisak koji proizlazi iz neizbežnih poređenja da je kapacitet ove vlade osetno slabiji nego onaj dosovski od pre tri godine. Tadašnji premijer Zoran Đinđić, čovek reformskog poleta i smelih poteza, uspeo je, uprkos mnoštvu koalicionih partnera, da sačini jasan i homogen ekspertski tim za sprovođenje drugačije ekonomske politike. I u novoj postavi, istina, sa predstavnicima G 17 plus, dobijamo dobre i proverene stručnjake, ali je koncepcija izvedena nedosledno jer je na čelu Ministarstva za privredu neiskusni i nepotvrđeni Dragan Maršićanin, a zatim tu je i Velja Ilić, čije su predstave i znanja o novim tehnologijama i kapitalnim investicijama na prilično primitivnom nivou. I sve te sumnjive kombinatorike u ključnim sektorima padaju u vreme kada nam međunarodne finansijske organizacije, zabrinute za naše unutrašnje prilike, gotovo u pero diktiraju koje reformske zakone vlada treba da donese u prvih mesec dana, a koje za prvih sto dana. Otuda i velike promene u raspoloženju javnosti za ove tri godine: Đinđićev kabinet izrastao je na entuzijazmu i probuđenim nadama građana, ovaj Koštuničin prati sumorna rezervisanost, pa čak i strahovanja među širokim slojevima stanovništva.
Postoji i dosta razloga za sumnju da će ova nova vlada imati ne samo dovoljno kapaciteta nego i integriteta da inspiriše i predvodi buduće povoljne promene u Srbiji. I posle svih razgovora i međusobnih dogovaranja, ostalo je nejasno da li će ove četiri stranke (DSS, G 17 plus, SPO, NS) više samostalno upravljati svojim resorima nego što će osiguravati celovitost vladine politike. Nekima je ova dvosmislenost već dala povoda za duhovitu opasku da ćemo u višestranačkoj vladi imati jednostranački sistem. Uostalom, i prvi koraci skupštinske većine, kada je pod sumnjivim ustavnim okolnostima smenjen dosadašnji i postavljen novi guverner Narodne banke Srbije, kao da upućuju na to da će ova vlada biti više osvetnička nego kreativna.
Krajnje je zabrinjavajuća i činjenica da državno organizovanje nove vlasti pada u trenutku snažnog razmaha raznih ekstremističkih organizacija u srpskom društvu. Ako smo doskora govorili samo o usponu ovih ekstremističkih raspoloženja u Srbiji, sada, posle decembarskih izbora, te ekstremističke organizacije toliko su se osilile da neskriveno pretenduju na to da daju svoj pečat i pravac nacionalnoj politici. Samo u toku poslednjih mesec dana na sceni su se vrlo zubato oglašavali i paracrkvene organizacije i crkveni krugovi, i četnici i monarhisti, i bivši i aktuelni policajci, i krupna privreda i nazovi privrednici koji su se zaimali para pljačkom u ratu i nelegalnim špekulativnim poslovima. Kada jedna vlada nema pouzdan oslonac u Skupštini i u javnosti, utoliko je izloženija opasnosti da podlegne uticaju svih ovih raznoraznih lobističkih grupa. Po svoj prilici, Srbija ulazi u period slabih i nestabilnih vlada kada će ne samo nacionalističke stranke nego i ove agresivne organizacije preotimati sve veću stvarnu vlast u zemlji.
Ni na kraju ono, takođe primarno pitanje, koje ne može da zaobiđe nijedna savremena evropska država u tranziciji - kako će nova vlada da povrati poverenje sveta kada se s tim svetom zavadila i pre nego što je