Neki novi pritisci

Bojan al Pinto-Brkić

Ne dešava se često da Evropska unija zauzme stav o jednoj vladi dok još ne postoje jasni obrisi pravaca njenog delovanja, dve nedelje pre nego što ona položi zakletvu u parlamentu male zemlje koja je toliko blizu, a tako daleko. U tom smislu, saopštenje Saveta ministara EU valja posmatrati kao neuobičajen pristup prilikama u Srbiji, no ta vrsta pristupa mogla bi u narednom periodu dominirati u veoma komplikovanim odnosima između Brisela i Beograda, prerasti u stvar konvencije.
Evropa, očigledno, ima veliki problem sa svakom politikom koju osmisli DSS, i gotovo je nemoguće pobrojati packe upućene Vojislavu Koštunici u protekla tri meseca. To do te mere prevazilazi granice podnošljivog da njegovi nedavni ispadi o Haškom tribunalu uopšte ne čude. Nervoza se polako prenosi i na koalicione mu partnere iz G 17 plus, čiji su odnosi sa predstavnicima međunarodne zajednice dugo težili savršenstvu. O blistavoj perspektivi nove vlade na spoljnopolitičkom planu za sada je neozbiljno govoriti. Ljudi ovde obično misle da je najneprijatnije što vam se može dogoditi kad u diplomatskoj komunikaciji sagovornici počnu da insistiraju na izručenju Karadžića i Mladića, a vi ih ne možete izvaditi iz džepa kao čisti mouchoir, pa zaboravite sve komplimente vašim naporima na evropskom putu i prestanete se ponašati kao Najevropljanin. Pogrešno: Karadžić i Mladić se mogu uhapsiti na isti način na koji je uhapšen Sadam Husein i sprovesti do Haga - za takvu operaciju potrebno je par desetina policajaca, čijih nedelju dana rada mogu iscrpeti agendu Karle del Ponte, ako se od toga nekome prevrće želudac. Daleko je neprijatnije kada se ministri petnaestorice skupe u Briselu da bi razmotrili čitav niz pitanja i usaglase saopštenje u kojem stoji da nova vlada Srbije ne deli zajedničke vrednosti. Onda nema pohvala modernizacijskim stremljenjima i ostalih pozitivnih signala. Umesto tapšanja po ramenu, diskvalifikuju vas iz evropske lige i ulazite u kvalifikacije za drugu zakavkasku. Zapravo, Evropa nema drugog načina da proglasi neku vladu za neposlušnu i, time, potencijalno opasnu, nego da izrazi otvoren stav prema vrednostima na kojima ona počiva. Srbija je na pola puta prema izolaciji. Možda se, dok čitate ove redove, podiže zid odbojnosti.
Tu je i prizma gledanja na Srbiju o kojoj se u stručnim krugovima i medijima retko govori. Naši nacionalisti uživali su u monolozima o važnom geografskom položaju zemlje, o raskršću civilizacija, o mnogobrojnim putevima koji prolaze i ostalim stvarima koje su bile nezaobilazne u davno prošlim danima. Konačno će dobiti potvrdu svojih argumenata, ali ne verujem da će ih to učiniti posebno srećnima. Evropska unija, prijemom Mađarske 1. maja, prihvata nove granice. Srbija i Belorusija su jedine evropske zemlje koje se do sada nisu graničile sa EU, ni kopnom, ni preko mora. Geografska bliskost sve više dobija na značaju u formiranju politike Unije: ocene su da regionalni lobiji već imaju snagu da izdejstvuju donošenje odluka u Briselu, a predviđa se da će sa širenjem EU igrati još veću ulogu. Ovu godinu mnogi analitičari posmatraju kao vreme ispita za Evropu: može li progutati pristupanje deset novih članica i blizu 70 miliona stanovnika? Tema je otvorena odbijanjem Poljske da prihvati predlog ustava kojim bi u donošenju odluka dominiralo načelo nadnacionalnog. Ipak, to ne znači da će Unija zanemariti situaciju u neposrednom susedstvu. Njeni sveže izgrađeni kapaciteti dovoljni su ne samo za praćenje prilika, nego i za aktivno rešavanje sukoba i upravljanje krizama.