|
Godina XVI (2004)
|
16-29. februar 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|||||||||||||||
|
Dva veka u tri ravni Kad ste pili cikoriju Ko će od istorije uzeti zlatne ključeve - pitanje je koje se, nimalo retorički, nameće dok traje proslava dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka i uspostavljanja temelja moderne države.Šta će nam trajno vredno ostati iza sretenjskih povoda i ceremonijala? Da li je zaista suštinski bitno razdvojiti u svečanom sećanju ustanak 1804. od donošenja prvog Ustava, 21 godinu kasnije? Konačno, kome tapija na sve to - državi, kao subjektu i organizatoru centralne proslave, Orašcu i tamošnjem Fondu "Prvi srpski ustanak", Crkvi, Karađorđevićima?... Većina brzih odgovora bila bi olaka, ako se imaju u vidu zbivanja u političkom i društvenom prestrojavanju Srbije. Među događajima koji su prethodili centralnoj proslavi u Orašcu, 15. februara, najveću medijsku pažnju, nažalost, zaokupljale su višednevne brljotine pri otkrivanju spomenika Aleksi Nenadoviću i Iliji Birčaninu, odnosno seči knezova u Valjevu (zašto oblik piramide, dvaput skinuta glava žene koja lije "večne suze", naopako uklesana slova...). Nemali publicitet dobio je i orašački Fond čiji je predsednik istoričar Radoš Ljušić, inače zagovornik razdvajanja jubileja ustanka od jubileja Sretenjskog ustava, ljut na državu zbog ignorisanja njihovog programa proslave i - škrtarenja! Zbog toga, saglasni su s njim i predstavnici opštine Aranđelovac, spomenik Karađorđu podignut je bez državnih donacija, izdavačka delatnost je svedena na svega četiri-pet knjiga... Činjenica da je Republika investirala u restauraciju istorijskih objekata u Orašcu i izgradnju puta nije ga pokolebala. Bude li po njegovom ("Među 250 narodnih poslanika biće mnogo sposobnih i umnih ljudi. Mnogi od njih mogli bi simbolično da budu vožd. Nisam mislio ni na koga određeno, uostalom, mogao bih to da budem i ja", izjavio je nedavno) nadoknadiće se šteta. Javnost je zamajavala i SPC, po sistemu "hoću-neću". Patrijarh nije prihvatio članstvo u Odboru za proslavu i učešće među državnim zvaničnicima (ali je na jednu sednicu, umesto njega, ipak otišao vladika Lavrentije), nezadovoljan što "prestolonasledniku" nije dato mesto koje mu po dinastičkom rodu pripada. Danima smo obaveštavani da poglavar neće, pa hoće, pa opet neće i hoće udostojiti svečani skup. Najzad je zabrinuto srpstvo delimično moglo da odahne, pošto je Karađorđević ipak domaćin slave, a patrijarh vodi liturgiju u Orašcu... E sad, proslava koju je pripremio Odbor, odnosno Ministarstvo kulture i medija, odnosno operativna kancelarija Odbora... Na gotovo svakodnevnim konferencijama za novinare - prilično masovno posećenim - (a i na zvaničnom sajtu) imali smo, praktično, program proslave na dlanu.
Proslava će se, kaže Marinović, protegnuti na celu godinu, a kako i koliko, avaj, zavisiće od para. Budžetski planiranih 112 miliona dinara realizovano je sa oko 40, iz prethodnog (pošto ovogodišnji budžet još nije usvojen) "štrpnulo" se samo 20 miliona, trenutno sve teče veoma restriktivno, na osnovu Odluke o privremenom finansiranju... "Kako danas stvari stoje, 'kratki' smo za 60 miliona u tom budžetu, kojim su pokrivena i četiri programa RTS (dve dokumentarne i jedna igrano-dokumentarna serija i kviz)... Postoje obećanja da ćemo iz budžetske rezerve dobiti dodatna sredstva, ali je gotovo izvesno da ćemo nekih stvari morati da se odreknemo, ili da njihovu realizaciju prolongiramo..." Izuzmemo li defilee Reprezentativnog orkestra Garde Vojske SCG, vatromete, počasne goste, prijeme, prigodne predstave, koncerte i izložbe... širom Srbije, neki, za smisao godišnjice, bitni događaji srećom su izmakli prvoj liniji budžetskog fronta: restauracija (mada ne potpuna) i prikazivanje prošle godine nađenog filma Čiča Ilije Stanojevića "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa", iz 1911. godine, predstava "Skela" koju je, u koprodukciji sa Narodnim pozorištem, a prema tekstu Gorana Petrovića, režirao Kokan Mladenović, koncerti Duška Gojkovića i svetskih džez majstora, obnovljeno kazivanje Ljube Tadića "Memoara prote Mateje Nenadovića" i - knjiga Moderna srpska država 1804-2003 - Hronologija. Na 500 strana, u prvom tiražu od 1000 primeraka, tokom marta iz štampe izlazi prva "totalna" istorija Srbije u poslednja dva veka. Nije reč o naučnom delu već o ekspertskom istraživanju koje je, prema rečima Branke Prpa, rukovodioca projekta, "fasciniralo i same istoričare"! Prvi put su na jednom mestu sakupljeni podaci, dokumenti, o istoriji, recimo, medicine u Srbiji, filma, sporta, pozorišta, urbanizma, institucija... Vezujući pojam moderne za građansku državu 35 saradnika sabralo je na jednom mestu "sve što je društvo postiglo u dva veka". Iz toga je ispala "jedna respektabilna istorija Srbije i mnogo više građanska nego što smo i mogli da pretpostavimo". Prvi tiraž, relativno luksuznih, obilno ilustrovanih primeraka finansira Ministarstvo kulture i medija. Planiraju se džepna, digitalizovana i druga izdanja čim se, naravno, nađe - nepristojno je reći, zna se već šta! Uostalom, u Srbiji koja, osim zastarelog "Prosvetinog", nema drugi Rečnik ni Enciklopediju, a puna je "istorijskih belina", ovakvom "konju" mora se pogledati u zube! Konačno, nismo li sada i sami na testu državnog, srpskog, zovite ga kako hoćete, kontinuiteta i diskontinuiteta? Hajde, možete li da se setite - kada su, tačno, počele prve nestašice kafe i zejtina? Krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih? Kasnije? Da li pamtite dan kada ste, kako, to uočili? I takvi podaci, o svakodnevnom, "malom" životu, vrednost su Hronologije. Pa, ako je i od svečarstva, nije - pena.
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
Republika
|
|
Copyright © 1996-2004 Republika & Yurope |
