|
Rastuća snaga Svetskog socijalnog foruma
Imanuel Volerstin
Nedavni (četvrti) sastanak Svetskog socijalnog foruma
(WSF) u Mumbai (Indija) - od 16. do 21. januara 2004. - bio je veliki korak
napred u stalno rastućoj snazi Svetskog socijalnog foruma. Za pet godina
on je postao važan akter na svetskoj sceni. U ovoj priči postoje tri momenta
porekla. Prvi su bili vrlo uspešni masovni protesti za vreme sastanka Svetske
trgovinske organizacije, u Sijetlu novembra 1999. Velika grupa od, u najvećoj
meri, Amerikanaca iz SAD u protestu - neverovatna koalicija AFL-CIO sindikalista,
aktivista zaštite okoline i anarhista - uspela je da "potopi brod"
ovog sastanka. Dva meseca kasnije, januara 2000. u Davosu, grupa od nekih
pedesetak intelektualaca, sa svih strana sveta, pokušala je, različitom
taktikom, da organizuje "anti-Davos u Davosu", nastojeći da nahrani
svetsku štampu antineoliberalnim argumentima. A u februaru 2000, dva brazilska
lidera popularnih pokreta, Čiko Vajteker i Odid Grejev, otišli su u Pariz
da razgovaraju sa Bernarom Kesenom, direktorom Le Monde Diplomatique i predsednikom
Attac-France. Dva Brazilca su nagovestila Kesenu da oni udružuju snage i
da sazivaju svetski sastanak koji će kombinovati masovni protest i intelektualne
analize. Oko ovoga su se i skupili u Porto Alegreu, u Brazilu, kao i kada
je bio sastanak Svetskog ekonomskog foruma, u Davosu 2001. Nazvali su ovo
Svetskim socijalnim forumom, a Kesen je rekao da je cilj bio da se "sruši
Davos".
Porto Alegre 2001. očekivao je nekih 1500 učesnika,
Došlo ih je oko 10 000. Većina učesnika 2001. došla je iz Latinske Amerike,
Francuske i Italije. Osnovni principi Svetskog socijalnog foruma (WSF) bili
su da je on "otvoreno mesto sastajanja" za "grupe i pokrete
građanskog društva, koji se suprotstavljaju neoliberalizmu i dominaciji
kapitala i bilo koje forme imperijalizma nad svetom". Njegova tema
je - "drugi svet je moguć". On je bio "proces" a ne
organizacija. On neće zauzimati pozicije kao takve, ili davati predloge
za akciju, ali će podsticati takve pozicije i predloge kod nekih ili svih
koji učestvuju u WSF. Bio je "višebrojan, raznolik, nekonfesionalan,
nevladin i nestranački" i delovao je na "decentralizovan način".
Ukratko, to nije trebalo da bude ni hijerarhizovana, niti organizaciona
disciplina.
| Formula je bila originalna i sasvim različita
od istorijskih antisistemskih pokreta, uključujući komunističku i
druge internacionale. I zapalio je vatru. Drugi sastanak u Porto Alegreu
privukao je oko 40 000 učesnika, uključujući sada veliku grupu iz
Severne Amerike. Treći sastanak, 2003, imao je 70-80 000 učesnika.
Došla je svaka zamisliva vrsta pokreta, reformističkog i revolucionarnog,
svaka specifična vrsta ugnjetavanih ili marginalizovanih ljudi, stara
levica i nova levica, socijalni pokreti i NGO. |
|
|
| Kao i sve veći broj političkih figura.
Svetska štampa je pokazivala rastuće interesovanje. (...) |
Koncept otvorenog foruma osnivači su videli kao prvobitni
ključni element koji obezbeđuje snagu WSF. Oni su dokazivali da bilo kakvo
odstupanje od te formule vodi u isključivosti i pretvara WSF više u sektaški
pokret. Da bi se garantovala otvorenost foruma, povelja principa sprečila
je pristup "predstavništvima stranaka" i "vojnim organizacijama".
To je bilo teško sprovesti jer su i partije i gerilski pokreti ipak došli,
kroz front organizacija. A to je i kontroverzno jer mnogi učesnici nisu
videli razlog da se zabrane partijske strukture (onoliko dugo koliko nijedna
od njih nije na kontrolnom položaju). A gerilske organizacije su takođe
uključile i zapatiste, koji za sebe tvrde da su vojna organizacija, čak
i ako je njihova vojna akcija ravna nuli, a, naravno, većina učesnika veoma
simpatiše zapatiste, čak ih uzimaju za model pokreta.
| Kada se Forum preselio iz Brazila u Indiju,
iz zemlje u kojoj je većina pokreta manje ili više podržavala Partiju
radnika (PT) i, zbog toga, nije imao potrebu da formalno predstavi
PT zemlji u kojoj su pokreti podeljeni među mnogim partijama i gde
su partije ključ masovnih organizacija, indijski organizacioni komitet
je uveo propise u vezi sa partijama. Međutim, propis protiv nasilja
doveo je do raskola među Indusima. Mali maoistički pokret organizovao
je protivforum, nazvan Mumbai otpor 2004. |
|
|
| Optužili su WSF kao kombinaciju
trockista, socijaldemokrata, reformističkih masovnih organizacija,
da NGO finansiraju transnacionalisti - ukratko, da je izgovor za kvijetizam
i kontrarevoluciju. Posebno su napali koncept otvorenog foruma (skoro
kao tok-šou, kažu), slogan (ne "drugi svet", već socijalizam
kao cilj, kažu), i finansiranje WSF (činjenica je da je, u prošlosti,
neki novac stigao iz Fordove fondacije). |
Kada se Forum preselio iz Brazila u Indiju, iz zemlje
u kojoj je većina pokreta manje ili više podržavala Partiju radnika (PT)
i, zbog toga, nije imao potrebu da formalno predstavi PT zemlji u kojoj
su pokreti podeljeni među mnogim partijama i gde su partije ključ masovnih
organizacija, indijski organizacioni komitet je uveo propise u vezi sa partijama.
Međutim, propis protiv nasilja doveo je do raskola među Indusima. Mali maoistički
pokret organizovao je protivforum, nazvan Mumbai otpor 2004. Optužili su
WSF kao kombinaciju trockista, socijaldemokrata, reformističkih masovnih
organizacija, da NGO finansiraju transnacionalisti - ukratko, da je izgovor
za kvijetizam i kontrarevoluciju. Posebno su napali koncept otvorenog foruma
(skoro kao tok-šou, kažu), slogan (ne "drugi svet", već socijalizam
kao cilj, kažu), i finansiranje WSF (činjenica je da je, u prošlosti, neki
novac stigao iz Fordove fondacije).
|
Ali, Mumbai otpor pokazao se
kao minorna prateća cirkuska predstava, stimulišući poneku dobru
diskusiju u WSF, ali privlačeći možda tek oko 2% pratećih članova
WSF.
|
|
|
|
Što se tiče akcije WSF, mnogi su isticali da
su svetske demonstracije 15. februara 2003, protiv rata u Iraku, inspirisali
i organizovali učesnici WSF. Tako, na kraju, izgleda da su se svi
složili da WSF treba da zadrži koncept otvorenog foruma, ali, možda,
da pronađe neki način da prihvati i institucionalizuje grupe koje
žele da preduzmu zajedničke akcije. Već postoji skup pokreta koji
se okupljaju zajedno u vreme koje određuje WSF i donose rezolucije
i predlažu konkretne akcije. Oni planiraju demonstracije |
| širom sveta za 20. mart 2004, na
godišnjicu američke invazije Iraka. |
Iza preseljenja u Mumbai stoji želja da se proširi geografski
prostor WSF. Video se spektakularan uspeh u tome. Godine 2002, prema indijskom
glavnom organizatoru, ni 200 ljudi u Indiji nije čulo o WSF. Godine 2004,
stotine organizacija i više od 100 000 Indusa pojedinačno pratili su njegovo
postojanje, dolazeći pri tom iz svake zamislive socijalne grupe - barem
30 000 dalita (nedodirljivih), adivasija (plemenskih naroda) i žena odasvud.
Štaviše, nasuprot prethodnoj indijskoj političkoj kulturi, oni su predstavili
široko polje političkih stavova radeći zajedno. WSF će se vratiti u Porto
Alegre 2005, a planira da ide i u Afriku 2006.
Konačno, unutrašnja struktura WSF bila je predmet o kojem se otvoreno raspravljalo.
Godine 2001. osnovan je međunarni savet, sa nekih 50 članova, svih kooptiranih.
On je široko reprezentativan, ali sigurno nije izabran. Jer da bi bio izabran,
WSF bi morao da postane hijerarhijska struktura. Ali, da li je ovo "demokratski"?
Međunarodni savet donosi realne odluke - gde se sastanci održavaju, ko će
govoriti na plenarnim sednicama ("zvezde"), i ko može ili ne može
da prisustvuje. Da bi se osigurale, većina sednica se organizuje od dna
ka vrhu. U Mumbai je bilo oko 50 takvih simultanih "seminara"
i svi su bili doista autonomni. Na sednicama na kojima se analizirala struktura
WSF vršen je pritisak za veću otvorenost kod donošenja odluka, što je način
da učesnici utiču na te odluke. I sve to a da se WSF ne pretvori u hijerarhijsku
strukturu. Nije lako ali je, barem, javno raspravljano.
Trebalo bi da vidimo evoluciju tematskih problema. U
Sijetlu, cilj je bio da se zaustavi WTO. Posle Kankuna 2003, WTO nije više
velika pretnja. Doista, iako se WSF i dalje bori protiv neoliberalizma,
vidi se da je realno različit i da, ako Brazil i Indija sada slede različitu
liniju to je, u velikoj meri, zbog prisustva WSF. Okupljanje u Davosu teško
da je pomenuto ove godine, ali se, za maršere u Mumbai, na svim posterima-poternicama
nalazio omrzli lik Dž. Buša. Poster pakistanske ženske organizacije beleži:
"Kada Buš dođe da gurne, odupri se".
Vodeći učesnici WSF svesni su da je postojanje WSF kao vožnja bicikla -
nastavi da voziš ili ćeš pasti. Za sada, WSF dobro vozi.
Komentar br. 130, 1. februar 2004.
|
