|
Knjiga Vladane Likar Smiljanić, Princeza
Milčica
|
U jednoj priči o pesniku i njegovom ilustratoru, sa naslovom "Pesme
i slike", iz knjige Rođeni mrtvi
Eve Ras, svi govore pesniku da njegove pesme nisu dostojne slikarevih
dela, a slikaru govore da su pesme izvanredne, a ilustracije ne
pominju. Ilustratorka Vladana Likar Smiljanić izbegla je sličnu
nezgodnu situaciju, jer je ovog puta sama napisala priče koje je
ilustrovala. I čini mi se da je u ovom slučaju spisateljica prevazišla
istoimenu ilustratorku.
|
| Knjiga se sastoji od pet bajki o izvesnoj princezi Milčici, devojčici
koja tek u poslednjoj bajci polazi u školu. Na prvi pogled, po naslovima
prve i druge priče: "Bajka o princezi Milčici i troglavoj aždaji",
pa "Bajka o princezi Milčici, čarobnjakovom učeniku Vladi i veštici
Dušanki", budući čitalac može da dobije utisak da se autor naslonio
na provereni recept za bajke i da jednostavno nastavlja staru tradiciju
dečje fantazije. Ali čim počinjemo da čitamo prvu priču, dobijemo
slatko iznenađenje. Prvo, Vladana, s pravom, shvata da su deca izuzetno
inteligentna bića koja, iako prirodno koriste nešto jednostavniji
rečnik nego većina odraslih, ne mogu a da se ne čude kad neki odrasli
pokušavaju da imitiraju njihov rečnik u govoru ili u pričama ili -
nešto što je, nažalost, vrlo uobičajeno danas - u dečjim televizijskim
emisijama. Vladana, u tradiciji Grima i Andersena, piše na ljudskom
jeziku, na jeziku koji "normalni" roditelji koriste kad
razgovaraju |
|
|
sa svojom decom, tako da deca, kad sama čitaju ove priče, ne moraju
da se osećaju kao niža bića, pa i roditelji kad ih čitaju svojoj deci,
ne moraju da se krevelje i bave takozvanom "glumom za decu".
Ovo jesu priče za decu, ali su i više od toga; kao svako pravo umetničko
delo namenjeno deci, knjiga Princeza Milčica
sadrži mnogo toga u čemu odrasli mogu iskreno da uživaju, tako da
knjiga može da se zove ne "dečja", nego "porodična
knjiga".
Vladanin stil je izuzetno duhovit i kao što je Luis Kerol u svojim
knjigama o Alisi bazirao većinu svojih likova - među ostalim Ludog
Šeširdžiju, Martovskog Zeca, Belog Viteza i Kraljicu Srce - na ličnostima
iz njegovog univerzitetskog okruženja u Oksfordu, kao i na drugim
ličnostima iz javnog života, autorka Princeze
Milčice napravila je likove u kojima svi mi, mladi i stariji,
možemo da prepoznamo nekog komšiju, omiljenu tetku ili čak i sebe.
Malo ko od nas nije u nekom smislu troglava aždaja ili ne poznaje
neku vešticu Dušanku. |
|
|
|
Ako imam primedbu, u vezi je sa ilustracijama. Zvuči
ironično, jer Vladana Likar Smiljanić je prvenstveno ilustratorka
za decu. Ilustracije su izuzetno simpatične i slatke i pune maštovitih
i duhovitih detalja. Ali ipak su ilustracije za decu. Po meni, knjizi
jačine i zrelosti Princeze Milčice
potrebne su ilustracije jačine i zrelosti jednog Tenijela ili Artura
Rakema. Ali, ovo je možda samo moja predrasuda, moja netrpeljivost
prema bilo čemu što smatram napravljenim "specijalno za decu".
Verujem da će većina čitalaca uživati u izrazima na licima punim
raznovrsnih osećanja, bez obzira da li ta lica pripadaju ljudima,
fantastičnim bićima, životinjama ili pečurkama.
Inače, priče o princezi Milčici su iz vremena kada je, sada odrasla,
ćerka autorke bila mala; baš kao što su autori knjiga Brežuljak
Voteršip i Harry Potter
prvo ispričali svoja remek-dela svojoj deci, autorka Princeze
Milčice izmislila je svoje priče da bi zabavljala
|
svoju mlađu ćerku, za koju kaže da je bila stidljiva i plašljiva
- a možda je bila i "kmezava i blesava" - sve što princeza
Milčica nije! Autorka tvrdi da danas njena ćerka ne samo što više
nije ni stidljiva ni plašljiva, nego je, u stvari, jedna malo ekstremna
verzija "hrabre i kočoperne" princeze Milčice!
Nesumnjivo je da će se čitaoci ovih priča, svesno ili nesvesno, stalno
suočavati sa svojim malim kompleksima, manama, pa čak i vrlinama i
prepoznaće situacije u kojima se svakodnevno nalaze, kao što će prepoznavati
i probleme u međuljudskim odnosima koji su jošte kako uobičajeni.
I ako ove priče, kao dobro psihološko sredstvo, otkriju neki lični
problem čitaoca koji treba da se reši ili crtu ličnosti koja treba
da se menja, čitalac će sigurno pronaći rešenje, bar između redova.
Ovo su prave bajke, bajke za naša vremena. |
|
