|
Kolebljivo biračko telo
Birači se i dalje uglavnom rukovode političkim
emocijama
Neuspeh nedavno održanih predsedničkih izbora jasno je
pokazao šta biračko telo misli o današnjem političkom trenutku u Srbiji,
o političarima, a naročito o raskolu unutar vladajuće koalicije. Ne može
se, međutim, reći da je ovakav rezultat izbora bio neočekivan. Lagan,
ali konstantan pad popularnosti DOS-a, pa i DSS-a, tokom kampanje međusobnih
političkih podmetanja više je nego očigledan. Ako je pre tri godine jedinstveni
DOS u Srbiji imao podršku dve trećine biračkog tela (76 odsto), zavađene
strane nekadašnje koalicije dobile su decembra 2002. godine na takođe
neuspelim predsedničkim izborima poverenje tek nešto više od 58 odsto
birača (pri izlaznosti nešto manjoj od polovine biračkog tela) dakle za
čitavih 18% manje! Krajem 2003. godine, pak, na neuspelim predsedničkim
izborima izlaznost birača bila je samo 37 odsto što dovoljno svedoči o
daljem padu popularnosti izvornog DOS-a. Visok stepen apstinencije biračkog
tela predstavlja svojevrsni i legitimni vid njegovog neslaganja sa sporim
i nedovoljno brzim promenama kako u borbi protiv kriminala i korupcije,
tako i u ekonomskoj i socijalnoj oblasti, ali i izgradnji države i njenih
institucija. Za tri godine vladavine, uveliko pocepana koalicija DOS nije
istinski institucionalizovala nijedan od tri oblika vlasti (zakonodavnu,
izvršnu i sudsku). Nije bilo jasnog i odlučnog diskontinuiteta sa Miloševićevim
režimom. Haotično i nesređeno stanje u društvu i neizgrađenost države,
po definiciji, pogoduju ultranacionalnim, odnosno ultradesnim snagama
i to se odrazilo na biračko telo.
Nestabilnost
Biračko telo Srbije i inače poseduje karakteristiku
nestabilnosti, odnosno brze i česte izmene političkih preferencija.
To je zapaženo tokom poslednjih trinaest godina višestranačkog političkog
sistema i u teoriji se objašnjava nedovoljnom demokratskom zrelošću
birača. Oni su, stoga, podložni medijskom uticaju mnogo više nego
što je to slučaj s biračima na Zapadu, pa neretko ne reaguju na
ekonomsko-socijalne potrese nego se rukovode emocijama.
|
|
|
| |
|
|
Radikalizacija
Zašto se za samo tri godine biračko telo radikalizovalo?
Srpska radikalna stranka, za razliku od drugih političkih stranaka,
već čitavu deceniju
|
| poseduje čvrsto i stabilno biračko telo
koje čini približno 10-12 odsto ukupnog biračkog tela i iznosi oko
600 000 glasova. Kad god su radikali dobijali više od toga to je značilo
prelivanje glasova razočaranih birača drugih sličnih stranaka, koji
podržavaju ekstremniju nacionalnu politiku kao i glasača manjih, neparlamentarnih
etnocentričnih političkih partija i udruženja građana. Taj broj uopšte
nije bio mali, štaviše skoro dvostruko je veći od broja pristalica
koje ima ova stranka. Danas, na samom kraju 2003. godine, situacija
je samo donekle slična onoj od pre nekoliko godina: pristalice nekadašnjeg
SPS-a, razočarane raspadom partije i Dačićevom liderskom nesposobnošću,
već tri godine svoju naklonost otvoreno iskazuju Srpskoj radikalnoj
stranci. U svemu ostalom postoje bitne razlike. |
|
|
| |
|
|
Fragmentarizacija
U protekle tri godine formiran je socijalno heterogen
ali preferencijalno homogen blok birača razočaran dosadašnjim učinkom
DOS-ove vlasti, pre svega u oblasti ekonomije i poboljšanja materijalnog
položaja stanovništva. Neoliberalni ekonomski koncept vlade uticao
je na dalju pauperizaciju ionako siromašnih slojeva stanovništva,
doveo do masovnog otpuštanja radnika, problem nasleđene nezaposlenosti
mladih ljudi učinio je još većim, što je uz male plate, penzije
i visoke školarine izazvalo nezadovoljstvo građana. Otpušteni radnici,
nezaposleni mladi ljudi, penzioneri i fiktivno zaposleni sa malim
mesečnim primanjima koja su nedovoljna za normalan život, predstavljaju
idealnu podlogu za recepciju političkog koncepta "čvrste ruke",
"nacionalnog ponosa" i "reda, rada i discipline"
iznutra, a izolacionizma i ekonomskog nacionalnog protekcionizma
spolja. Radikali su za proteklih godinu dana svakako dobili oko
400-500 000 novih simpatizera, što skoro dvostruko uvećava njihovo
biračko telo.
|
| Sa setom, ali očekivano, konstatujemo
veliku izbornu prednost ultranacionalista u Srbiji. Iduća, 2004. godina,
predstavljaće za nas, nema sumnje, nove izazove i zahtevati novu borbu
za stvaranje demokratskog fronta snaga koji će biti u stanju da se
odupre narastajućem militantnom kleronacionalizmu i fašizaciji zemlje. |
|
|
| |
|
