Bunika s našeg bunjišta

Srbi izabraše za predsednika
jednog bivšeg pogrebnika.

Oni školcima ne veruju,
ni ič ih ne zarezuju.

Za predsednika im je dovoljno dobar
i jedan VKV-grobar.

Postaćemo zemlja plača
pod upravom sahranjivača.

Poslednji predsednički izbori pokazali su da je u Srbiji predvidljivo samo to da je sve nepredvidljivo. Sva kvazinaučna predviđanja vladajuće elite i njoj naklonjenih agencija omanula su. Što je bilo predvidljivo. Onaj ko je lišen osećaja realnosti u kojoj živi većina stanovnika ove zemlje neće imati ni osećaj svog realnog položaja u biračkom telu. To je recept za gubljenje izbora. To što je jedan bivši grobar pobedio jednog doktora nauka prilično je postiđujuće. Ali to nije postidelo nikoga, ponajmanje pobednika. Marko Kraljević je posle megdana u Kačaniku zavapio: "Jao meni, do boga miloga / 'dje pobedih od sebe boljega". Marko je bio Srbin koji je imao tu vrstu stida.
U posvemašnjoj zakinutosti i bedi glasači su glasali protiv simbola te zakinutosti, protiv onih koji su zagovarači reformi koje sami neće osetiti na svom buđelaru, protiv onih kojima je nepoznata proza BEO-voza i pančevačkih buvljaka. U posvemašnjoj bedi ljudima je potrebno neko osećanje trijumfa. I glasali su za onoga za koga misle da je naše gore list, naše livade travka, našeg bunjišta bunika. Makar ta bunika bila i otrovna - naša je i našija od gospode s titulama.

Predizborne vradžbine

Reče vračara sa Vračara:
Dojadila mi je ova straćara
i život bez para...

A vračar (ispod nje) reče:
I meni je dosta bede i jada...
Čemu čovek da se nada?
Da l ' će doći bolja il' gora vlada?

Javi se vračara sa Vračara:
Samo je naša opcija prava!
Prevrnute šolje kazuju mi:
Pobediće lista žuto-plava!

Zemunska vračara joj odgovara:
Vaše su gatke čiste platke!
Videla sam, u pasijansu,
samo radikali imaju šansu!

Javi se vračara s Kalemegdana:
Biće, biće boljih dana!
Verujte u moje vračke:
Pobediće onaj što voli mačke!

Odgovara im, s Tašmajdana,
proročica baba-Stana:
Otreznite se, popijte antabus!
Pobediće lista Dinkić-Labus!

CD bede

Znate li onaj vic: kako se zove Ciganin koji prodaje cd-diskove? CD-ROM.
Ovo što sledi nije vic nego stvarnost. Stvarnost slična smešnom vicu.
Na mini-buvljacima oko beogradskih pijaca često sam viđao Cigane (ne znam zašto ih vređa ova reč a ne vređa ih Gitan) kako prodaju CD-ROMOVE (mašine a ne medije). To je deo njihovog ulova - "sve što je bačeno to je cigansko", kaže jedna izreka.
Ali ovo nije priča o Ciganima već o Srbima. Često sam viđao kako ljudi dugo zagledaju i zaviruju u te naprave, raspituju se "a, da li radi?", "naravno da radi"... Zdrav razum im govori da ono što je bačeno ne može biti ispravno, ali dvadeset dinara gura zdrav razum i logiku u maglenu pozadinu. I ljudi se mašaju za novčanike. Beda rađa osobeni mentalitet kod ljudi. Cigani su bistar narod - oni poznaju taj mentalitet i preživljavaju zahvaljujući tom znanju. A beda kombinovana sa pohlepom je uvek na gubitku.
Možda dođe vreme kad u Srbiji više niko neće ni skupljati ni kupovati bačene cd-romove...