|
Savet za borbu protiv korupcije
Polazište, svrha i način delovanja
Borba protiv korupcije u našoj zemlji oslanja
se na iskustva drugih zemalja i nastoji da prihvati »svetske standarde«
u toj oblasti, ali ima i osobene, vlastite izvore i razloge. Vlada
Srbije je osnovala Savet polazeći od težnji pokreta za demokratske
promene, koji je kulminirao 2000. godine, da se ukloni korupcija
kao jedna od dominantnih karakteristika starog režima. Reč je, dakle,
o uklanjanju korupcije kao dominirajuće pojave, a ne o njenom potpunom
iskorenjivanju kako se to ponekad čini u revolucionarnom zanosu.
Naime, korupcije, kao i nasilja, zločina i pljačke ima u svakom
društvu i državi, ali su te pojave negde pod kontrolom javne vlasti,
a u nas se desilo da te pojave dugo dominiraju i razaraju i društvo
i državu. Izvesni oblici korupcije imaju duboke korene u patrijarhalnoj
tradiciji i dugom trajanju nedemokratskih režima, a nastale su i
nove simbioze vojne, policijske i finansijske moći tokom minulih
ratova koji se legitimišu nacionalnim interesima i nacionalističkom
ideologijom. Višegodišnje težnje pokreta za demokratske promene,
da se živi normalno u normalnom društvu i državi, izražene su kao
politička volja da se uspostavi politički poredak u kojem će dominirati
javni interesi državljana, izraženi u ustavu i zakonima, a ne interesi
korumpiranih centara političke i finansijske moći.
Budući da je korenita promena poretka dugotrajan i rizičan poduhvat
- u kojem će nastati novi ustav i zakoni, autoritativan parlament,
odgovorna vlada i nezavisno sudstvo - neophodne su prelazne institucije
čije bi delovanje otvorilo put ka demokratskom preobražaju osnovnih
institucija društva i države. Kao dokaz da valjano tumači težnje
građana koji su je izabrali, nova vlast je formirala tri važne prelazne
institucije: Komisiju za istinu, odgovornost i pomirenje, pri predsedniku
SRJ, Ekonomsko-socijalni savet i Savet za borbu protiv korupcije,
pri Vladi Srbije. Delotvornost tih institucija, kao i konkretne
reforme koje se preduzimaju, najpouzdaniji su pokazatelji kuda ide
nova vlast a i društvo i država.
Ako usredsredimo pažnju na delovanje Saveta za borbu protiv korupcije,
ostavljajući po strani procenu rada drugih pomenutih institucija,
mogli bismo reći da je on i dalje tek na početku svog delovanja.
Glavne inicijative Saveta, da se donesu zakoni o političkim strankama
i o sukobu interesa, polovično su realizovane, prvi zakon je donet,
ali je njegovo delovanje odloženo za narednu godinu, dok drugi zakon
nije ni donet iako je nacrt pripremljen. Započeta su ispitivanja
izvesnih pojava koje su u javnosti dobile razmere afera: neke od
njih imaju i međunarodne razmere, kao što su prodaja »Telekoma«
i izvoz oružja i šećera, te problemi oko budžeta i carine, državne
radio-televizije i režima stambene izgradnje. Započeta ispitivanja,
međutim, nisu dovršena, pa nisu mogle ni da se preduzmu odgovarajuće
inicijative vlade i drugih činilaca, pre svega pravosuđa, da se
izvesne pojave razjasne i sankcionišu.
To što još nema vidljivijih i ostvarenih rezultata u delovanju Saveta
ugrožava njegov autoritet i ugled u javnosti. Zbog teškoća u radu
Saveta, prvi njegov predsednik Slobodan Beljanski i još tri člana
(Čedomir Čupić, Nikola Milošević i Miša Brkić) dali su pojedinačne
ostavke. Sastav Saveta je proletos obnovljen i njegov rad je intenziviran,
ali još uvek nisu obezbeđeni elementarni uslovi za njegov rad, pre
svega vlastiti budžet. Sve to, a naročito nedovršene inicijative,
doprinosi da se u javnosti proizvodi nepovoljno mišljenje o Savetu,
kao i uopšte o spremnosti vlade da se drži obećanja biračima i svojih
proklamacija o borbi protiv korupcije. Ipak, Savet je opstao i naziru
se mogućnosti njegovog uspešnog delovanja.
Neophodnost odlučnije borbe protiv korupcije proističe i iz mučkog
ubistva premijera Đinđića, neposredno pred zakazanu sednicu Saveta
na koju je bio pošao, kao i iz reagovanja velikog broja građana
na ovaj zločin. Sam atentat ukazuje na moć struktura nastalih i
ojačalih tokom minulih ratova i razmere korumpiranosti raznih centara
političke i finansijske moći. Masovni protesti građana, nekada glasni
a nekada nemi (kao na Đinđićevoj sahrani) i odlučnost vlade da se
napokon razjasne i sankcionišu nasilje, zločini i pljačka, iznova
podstiču preku potrebu za delotvornošću Saveta.
Istrage i suđenja su, svakako, veoma važan deo borbe protiv korupcije,
ali se ona ne može ograničiti samo na energične mere vlasti. Istraživanje
korena, razmera i oblika korupcije je znatno širi posao kojem Savet
mora pokloniti dužnu pažnju, radi građana a i radi svog kredibiliteta.
Nije, pak, reč samo o borbi protiv starih oblika korupcije, nego
i o utemeljenju novih normi, pravnih i moralnih, koje će trajnije
suzbiti dominaciju opakih pojava. Tome najbolje može pridoneti donošenje
odgovarajućih zakona, kao i preduzimanje konkretnih mera prema drastičnim
oblicima korupcije. Ako izostaje poštovanje zakona, što se još uvek
dešava, i borba protiv korupcije će biti veoma ograničena.
Izuzetno je značajna i međunarodna saradnja i podrška, koja će biti
uspešnija ukoliko se više vodi računa da korupcija nije fenomen
neke udaljene zemlje.
Polazišta i svrha Saveta su izvesni. Jasna su i sredstva i način
delovanja. Neizvesno je, pak, kakvi će biti rezultati. Bilo bi od
nesumnjive javne koristi da Savet uspešno deluje. A ako se to ne
postigne, sve će se jednoga dana morati iznova započeti. Bolje bi
bilo produžiti započeto nego iznova započinjati.
Beograd, 15. oktobar 2003.
|
