Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XV (2003)

322-323

1-31. decembar 2003.

Republika

Događanja

Susret Kosovskih i srpskih novinara u Skoplju

Korila koza ovcu

Nastavak susreta visokih predstavnika kosovskih i srpskih medija (prvi susret je bio maja meseca u Ohridu) održan je početkom novembra u skopskom hotelu »Kontinental«

Skopski susret bio je manje reprezentativan, ali je više nego prvi pokazao koliko su predstavnici novinarske profesije Srbije i Kosova daleko jedni od drugih. Najjači utisak sa ovih susreta je (na srpskoj strani) permanentan nedostatak sluha za pravi problem, i najpasivniji mogući otpor koji može postojati, na albanskoj strani. Izgledalo je da Srbi Albancima uporno nude ruku, traže saradnju, predlažu zajedničke akcije, a Albanci to ćutke ignorišu. U biti, nije tako. Srbi su se sve vreme, kao i u Ohridu, malo pravili ludi, prihvatajući da je u odnosima dva naroda u bliskoj prošlosti bilo izvesnih problema, da je za te probleme kriv isključivo Milošević i "klika" oko njega i da su svi ti problemi rešeni petim oktobrom. Uvaženi urednici i direktori su takođe uporno pominjali da oni nisu bili na sadašnjim funkcijama u vreme Miloševića. Tek u poslednjem satu susreta neko ih je podsetio da se posle petog oktobra mnogo toga u Srbiji promenilo, veći deo nabolje, ali da su veliki segmenti javnog života ostali isti i da su upravo oni protagonisti tog istog. Posle petog oktobra nije se promenio odnos medija prema zločinima na Kosovu (iako ima hrabrih iskoraka), nije se promenio odnos prema zločincima (većina su i dalje heroji, a ne ubice) i nije se promenio odnos prema Albancima (oni i dalje prljaju svetu srpsku zemlju, ali to neće dugo da traje). Pri tom su preko puta Albanaca sedeli visoki funkcioneri medija koji Albance i dalje nazivaju Šiptari.

Stekao sam utisak da su i jedni i drugi na ovaj susret došli onako, zato što je bio besplatan, bez ozbiljne namere da postignu napredak. Albancima su misli odavno na drugoj strani, oni su na Kosovu sve više suvereni, i kao da ove i ovakve susrete doživljavaju kao nešto nepotrebno, što ipak mora da se odradi ili otalja. Postoji i velika dilema oko kompetencije ljudi koji su prisustvovali skupu. Iako su se, nominalno, susreli "direktori i glavni i odgovorni urednici vodećih medija u Srbiji i na Kosovu", stekao se utisak da ljudi koji odlučuju o strateškoj saradnji medija "dve države" sede na drugom mestu, i to u vladinim zgradama u Beogradu i Prištini.
Naravno, ima i nekoliko ohrabrujućih stvari. Prva je svakako priznanje albanske strane da tenzije polako popuštaju, da srpski jezik javno upotrebljen na Kosovu ne predstavlja više smrtnu opasnost, i da Srbi nisu više na prvom mestu u albanskim medijima. Značajno je i to što su na RTK počeli da titluju izjave i intervjue date na srpskom jeziku, a ne, kao doskora, da ih sinhronizuju.

Edgar Degas, The Song of the Dog, 1875.

Albancima je rečeno da i oni imaju svoje zločine i zločince i da je možda vreme da albanski mediji, u ime albanskog naroda, zauzmu stav prema njima, ali i prema pitanju da li je na Kosovu ubistvo drugog čoveka kažnjivo.
Nezavisni posmatrači su takođe primetili da i jedni i drugi mediji previše slede državnu politiku prema drugoj strani i da se malo šta može promeniti dok se ne promene odnosi Beograda i Prištine.
Na kraju, treba pohvaliti SEEMO iz Beča za napor da pripremi ovaj (i mnoge druge susrete) koji možda nije doneo napredak od onoliko koraka koliko bismo svi voleli, ali smo posle Skoplja krajnjem cilju bliži bar za jedan mali korak. Ako se zna bekgraund, i to je dovoljno.

Miroslav Filipović


	Društvo	Javni interes, vlast i korupcija

Republika