Pouke predsedničkih izbora

Krug se najzad zatvorio. Krug politike vladajućih demokratskih partija, koja se tokom poslednje tri godine ogledala u vlastodržačkoj zaslepljenosti, osionosti, političkoj bahatosti, poništavanju svih demokratskih institucija i konačno u stvaranju klasične partijsko-političke oligarhije koja je u potpunosti izgubila kontakt sa realnim životom. Upravo je ta politička oligarhija zaigrala izuzetno opasnu politikantsku igru na sve ili ništa raspuštajući Parlament tvrdeći da će neuspeh predsedničkih izbora dovesti do haosa u Srbiji. Sada je posle neuspelih predsedničkih izbora i ubedljivog poraza demokratskog kandidata jasno ko zaista proizvodi haos i konfuziju u našoj zemlji. Ako je u vreme starog režima vladala koncepcija kontrolisanog haosa sada je na delu stvaranje organizovane konfuzije čiji je cilj sadržan u težnji da se prenebregnu realni problemi i činjenice svakodnevnog života. To jasno govore i prva reagovanja na porazne rezultate predsedničkih izbora koji su jasno pokazali da aktuelna politika vladajućih demokratskih partija nema više preko potreban politički i društveni legitimitet. Već u prvim reagovanjima predstavnika vlasti govorilo se da su birači lenji, da su ostali kod kuće da jedu, da su apatični i da su se udaljili od države. Ta reagovanja jednostavno pokazuju da vladajuće strukture ostaju potpuno zarobljene u svom svetu vlastodržačke samodovoljnosti i nadobudnosti bez svesti da na pravi način protumače pravi smisao poruke koju su im birači svojim slabim izlaskom na izbore uputili. A poruka je sadržana u oštroj kritici dosadašnje tzv. reformističke politike koja se zatvorila u svoj izmaštani reformistički svet a bez stvarnog uvida u socijalne i političke probleme koje neminovno donosi proces tranzicije čije tegobe očigledno ne podnosimo svi podjednako. Tu pouku je najbolje artikulisao M. Labus: "Ovo nije neuspeh, ovo je katastrofa vladajuće koalicije. Radi se o porazu vladajuće koalicije koja nije sposobna da upravlja zemljom, jer je to bilo glasanje protiv vladajuće koalicije i vlade".

predsedničkog kandidata. Oni više jednostavno ne mogu da prihvate pouke izbora jer su nepovratno krenuli na put samoobmane i političke zaslepljenosti. Dovoljno je samo navesti obraćanje Z. Živkovića neposredno posle izbora pa će nam biti jasno da su naši novi politički oligarsi krenuli na put bez povratka. Oni su jednostavno nesposobni da uvide i spoznaju sve greške i propuste već uporno istrajavaju na priči o uspešnosi reformi koje sprovode i dobrom putu kojim nas vode. "Izlaznost je bila samo pet do šest odsto manja u odnosu na izbore u decembru prošle godine, što predstavlja poraz onih destruktivnih snaga koje su pozivale na bojkot. Ne možemo samo da kukamo i da dozvolimo da reforme stanu. Očekujem da će se demokratske snage 28. decembra vratiti reformama i prestati sa proizvodnjom afera i nedoumica. Srbija ne sme da zastane u sadašnjim reformama, a njena osnovna proizvodnja mora i dalje biti - proizvodnja promena." Nema u ovim rečima ni nagoveštaja o spremnosti da se trezveno i temeljno analiziraju uzroci poraza na predsedničkim izborima. Naprotiv, premijer Z. Živković smatra da su za neuspeh izbora krivi birači koji nisu imali dovoljno pameti i hrabrosti da ponizno slede pravi put koji je zacrtala uspešna Vlada Srbije. Problem su stranke koje prave tzv. afere i tako ruše skladan svet u kojem oni tako uljuljkano reformistički žive. Sigurno je da se može desiti da i posle decembarskih parlamentarnih izbora buđenje i osvešćivanje bude još teže i bolnije.
Od samog uspostavljanja nove demokratske vlasti bila je jasna težnja izvršne vlasti da deluje bez ikakve kontrole i saradnje pre svega sa parlamentom kao vrhovnim zakonodavnim organom. Ta težnja izvršne vlasti je i bila osnovni razlog za destruiranje i poništavanje svih demokratskih institucija bez kojih ne može da funkcioniše stabilan demokratski sistem. Oglušivanje o odluke ustavnog suda, krađa glasova u parlamentu, uspostavljanje političkog i ekonomskog monopola, gušenje javnosti i kritičkih debata, nekritičko primenjivanje neoliberalnog koncepta reformi, sve su to elementi razaranja demokratske supstance jednog društva koje se konačno i završilo u velikoj apstinenciji na predsedničkim izborima. Na osnovu malog procenta izlaska na izbore ne može se izgraditi demokratski društveni i politički sistem. Ali, naša vlada je najzad ostvarila svoj san i zacrtani politički cilj, konačno je ostala sama na našoj političkoj sceni i sada može neometano da demonstrira svoj poznati politički pragmatizam.

	Događanja	Spor oko nasleđa