Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fondacija »Hajnrih Bel« organizovali su (Beograd, 17. 10. 2003) konferenciju »Građani i demokratija: demokratski kapacitet postoktobarske Srbije«, povodom knjige Politika i svakodnevni život

Građani spremniji od vlasti

»Oktobarska promena i rusenje starog rezima u Srbiji bili su praceni velikom mobilizacijom i veoma izrazenom refleksijom gradjana o najvaznijim pitanjima politicke zajednice. Politicka elita u Srbiji zadobila je konstitucionalnu sansu da iznova definise politicki identitet i osnovne vrednosti drzave i politicke zajednice. Ona je imala siroke mogucnosti konstitucionalnog izbora i veoma izrazenu podrsku gradjana za takve promene. Danas se pouzdano moze reci da takva konstitucionalna sansa nije iskoriscena, a da se i na tragican nacin zadobijena druga konstitucionalna sansa (ubistvo premijera Djindjica) sve izvesnije gubi«, rekao je u uvodnom izlaganju profesor Milan Podunavac.
Cilj organizatora je da se »kroz analizu i refleksiju socijalne i politicke dinamike u Srbiji osnazi i mobilizuje svest politickih i aktera civilnog drustva i demokratske javnosti o nuznosti dubljih demokratskih promena u politickom drustvu Srbije«, te oznace moguce strategije i glavni akteri, kao i usmeri paznja na postojanje dublje veze izmedju svakodnevnog zivota i politickih promena. Da je u ovoj raspravi ucestvovao sam vrh danasnje kriticke socijalne misli u Srbiji, sto je ocena jednog od ucesnika, potvrdice, verujemo, i predvidjeno skorasnje publikovanje izlaganja sa skupa.
Konferencija se odvijala samo dan nakon mucnog zasedanja Skupstine Srbije, koja je samo potvrdila ocene istrazivaca, ali nije umanjila njihov optimizam da je 5. oktobra 2000. godine Srbija krenula u dobrom pravcu, te da kapaciteta za promene ima dovoljno, iako bi samo posmatranjem politicke elite sve moglo izgledati potpuno drugacije.
»Gradjani imaju snaznu samorefleksiju da se te promene ne mogu izvrsiti bez njih«, ocenio je Milan Podunavac i dodao da se ovde »generira ono sto je Hana Arent oznacila kao 'klasu gradjana'«.
Govoreci o socijalnoj i politickoj dinamici postoktobarske Srbije, profesor Zagorka Golubovic, jedna od autorki knjige koja je podsticaj za debatu, naglasila je da je na samom pocetku Koalicija pokazala niz slabosti, od kojih su izostanak smene vlasti i izneverena ocekivanja da ce strucnost i kompetentnost vladati mozda najuocljivija. Rezultati se, nakon protekle tri godine, ogledaju u revitalizaciji ostataka rezima, u stalnim sukobima unutar DOS-a, razaranju parlamenta, u mnogim problemima koje stvara ubrzana privatizacija, u infiltriranju mafije i organizovanog kriminala sto je omogucilo niz korupcionaskih afera, te na kraju i u snaznom opadanju »revolucionarnog naboja«. Ipak, ona svoje izlaganje nije zavrsila bez optimizma, temeljeci ga na ispitivanju svakodnevnog zivota gradjana koji su sada spremni da menjaju svaku vlast koja ne ispunjava njihova ocekivanja.

Demokratija je tezi put

»Kod nas je isto kao i u ruskom Oktobru, demokratije nije bilo pre, a nema je ni posle«, ocenio je Srecko Mihajlovic rezultate svog istrazivanja »Demokratskog potencijala postoktobarske Srbije«.
Gradjani u Srbiji pokazuju da razlicito shvataju pojam demokratije i da su skloni uz ovaj pojam da vezu razlicite stvari, a pre svih neka svoja prava, mada i shvatanje demokratije kao borbe za »svekoliko dobro« nije izostalo. Ipak, kada se uporede podaci vidi se da je demokratija »put kojim se redje ide« jer ne moze se biti »demokrata u skupstini, autokrata u kuci, a nasilnik na ulici«, a rezultati cesto daju upravo ovakvu sliku. Svaki cetvrti ozenjeni muskarac u Srbiji priznaje da je bar nekada u zivotu udario svoju suprugu, a cak svaki drugi da Romi ne bi trebalo da imaju jednaka prava sa Srbima pri zaposljavanju, a istovremeno cak 85% gradjana sebe ocenjuje kao »demokrate«. Optimizmu ipak, i po njemu, ima mesta, jer istrazivanja pokazuju da su kolektivisticki rezoni izgubili bitku sa racionalnim kao i da su gradjani potpuno spremni na iskustvene ocene vlasti i njenih ucinaka, sto je nov kvalitet.
Rezultati procene demokratskih kapaciteta gradjana za demokratske procese, prema Zoranu Stoiljkovicu, govore da one postoje, a potvrdjuju ih ocene kojima gradjani procenjuju kvalitet ovdasnjih institucija, vladavina prava nikada nije presla ocenu dva (2), civilno drustvo i nevladin sektor (2-3), legalno i legitimno drustvo (2-3), pluralno drustvo (2), efikasan drzavni aparat (2). Ono sto je problematicno jeste da cak 40 posto gradjana ne ucestvuje u politickom zivotu, pa tako dobijamo porazan podatak da na izborima odlucuju oni koji su najmanje upuceni u politicki zivot. Ipak, i on je optimista jer smatra da su gradjani stekli svest da svojim glasom odlucuju o buducnosti drustva, kao i da ako stvari ne valjaju mogu da se menjaju. Gradjani imaju donekle drugaciji redosled prioriteta, od kojih su zaposlenost i standard na vrhu, te imaju ambivalentan odnos prema strankama i iskazuju jasnu podelu na mi (gradjani) i oni (politicari).
»Nase drustvo je 5. i 6. oktobra 2000. jasno izvrsilo jedan izbor i mi smo sada samo jedan vagon u kompoziciji. Mi sve i da hocemo da promenimo pravac kretanja to vise nismo u mogucnosti. Ostaje nas problem sto se unutar tog vagona tucemo«, ocenio je profesor Svetozar Stojanovic ucestvujuci u diskusiji i naglasio da se ovde ne radi o reformama, »nego o tome da se izgradi demokratsko kapitalisticko drustvo«, i izrazio cudjenje zasto se to jasno ne izgovara, te ocenio da ce ovde vrlo brzo morati da se obnovi klasna analiza, gde je opet marksisticka teorija nezaobilazna i pozvao da se to sto pre ucini.
Istrazivanja svakodnevnog zivota gradjana, za sta je svedocanstvo i objavljenog zbornika istrazivaca Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju potvrdila je da demokratskih kapaciteta u ovoj zemlji ima, ocenio je i Nebojsa Popov, ali nije dovoljno artikulisan i zaklonjen je poplavom afera i senzacionalizma.

Propustene konstitucionalne sanse

Ucestvujuci u diskusiji, profesor Silvano Bolcic je ocenio da konstitucionalne sanse nisu postojale ni pre ni posle 5.oktobra, te da je tada »napravljen diskontinuitet sa rezimom, ali ne i sa politikom«, a potvrdu je pronasao u tome da je i sada najveci broj gradjana spreman na aktivizam protiv suda u Hagu, i ocenio da je stepen fragmentacije izuzetno veliki, kao i da je mobilizacijska spremnost izuzetno mala.
Da bez dobrih partija nema dobrog demokratskog sistema, i da nam to pokazuje sadasnja faza politickog zivota u Srbiji, misljenja je profesor Vucina Vasovic i dodao da je ovdasnje drustvo tek u »drugom cinu pretkonstitucionalnog stanja«, te da nedostaju bitni elementi: stabilan i konstituisan politicki sistem. Ali, ocenio je da je to i »sreca« i rekao: »Zamislite da je sistem, ovakav kakav je jos i konstituisan«. Kao veliki nedostatak profesor je ocenio nedostatak prave socijaldemokratske partije, narocito u ovakvim nasim okolnostima.

Gde je revolucionarna klasa? Ako govorimo o revoluciji, a govorimo cesto, o revoluciji u postkomunistickim drustvima, pa gde je onda revolucionarna klasa?«, zapitao je Srdjan Dvornik, sociolog iz Zagreba, i ocenio da se »nasa krupna kapitalisticka klasa formira iz klijenata politickog rezima i da njoj odgovara da konstitutivnosti nema«, dodajuci da je ista slika i u Hrvatskoj i u Srbiji i, ponavlja, na prostoru svih nekada nasih republika.

Ocenjujuci sta se dogadjalo posle oktobarske »revolucije«, profesor Jovica Trkulja je rekao da se i kod nas dogadja ono sto je Habermas nazvao »nadoknadjujucom revolucijom«, te da smo umesto pravne dobili partijsku drzavu. Ocenio je da su poluge vlasti ostale nepromenjene a da smo dugo nakon tih dogadjaja gledali borbu premijera i predsednika drzave ko ce te stubove vlasti kontrolisati. Branimir Stojkovic je ukazao na problem pretvaranja kulturne nomenklature u kulturnu elitu i otvaranje problema nekompetentne elite.
Emancipacijsko jezgro petooktobarskih promena Ivana Spasic, jedna od autorki knjige, prepoznaje medju gradjanima, i podseca da se sada sve vise minimalizuje njihovo ucesce, mada istrazivanja pokazuju da su oni sacuvali tekovine te borbe, poimanje znacaja prava glasa, otklon od rata, oslobadjanje od straha uplitanja u politiku. I Djordje Pavicevic, takodje jedan od autora knjige, u svom istrazivanju dosao je do rezultata koji potvrdjuju da gradjani nisu apoliticni, ali da u politickim partijama, pa cak i u nevladinim organizacijama, ne vide svoje autenticne predstavnike, ali da odgovornost za stanje u zemlji vezuju za odgovornost politicke elite.
Govoreci o konstitucionalnim sansama i propustima posle 5. oktobra 2000, profesor Ilija Vujacic je rekao da su ciljevi vlasti ostali samo zapisani u nekim dokumentima od pre tog dogadjaja, te da su neke sanse propustene i da smo sada ponovo pred uspostavljanjem nekih institucija i novim izborima. A na sopstveno pitanje da li su izbori spas, zakljucio je da »sve boljke politike ne mogu biti popravljene izborima«. Po njemu, razlozi za propustenu sansu mogu se traziti u dvovlascu prvih meseci posle oktobra, a zatim i u unutarkoalicionim sukobima, kako na republickom tako i na federalnom nivou. »Ovo jeste jedan protodemokratski poredak, ali se nisu stekli uslovi ni za minimalni proces konstituizacije«, zakljucio je.
U diskusiji koja je usledila potvrdjeno je da se medju gradjanima krije bazicni kapacitet za demokratske promene, na sta je podsecajuci na dogadjaje s kraja 1996. i 1997. ukazao i Djuro Kovacevic, ali i podsetio da medjunarodna zajednica takodje ima svoj deo odgovornosti jer je tada, u sustini, prevagu nad gradjanima odneo »faktor mira i stabilnosti na Balkanu«. Izrazavajuci zaljenje sto se vise nije govorilo o rezultatima do kojih su istrazivaci svakodnevnog zivota dosli, Bozidar Jaksic je izrazio i skepsu prema velikom poverenju u gradjane jer, kako kaze, isti ljudi su bili i oni koji su bacali cvece na tenkove koji su odlazili na Vukovar, kao i oni koji su ucestvovali u petooktobarskim dogadjajima, a ne treba smetnuti s uma ni cinjenicu da su sva balkanska drustva jos uvek izrazito autoritarna, kao ni to da ovo drustvo vise od pedeset godina nema iskustva sa pravom parlamentarnom demokratijom. »Kod Broza je to bilo ono sto je Djilas nazvao 'grobnicom cutanja', kod Milosevica svesno pravljena sprdnja, a ono sto smo sinoc gledali je beskrajna farsa«, zakljucio je Jaksic.