Ko je baštinik 5. oktobra?

Petog oktobra 2003. navrsilo se tri godine od oktobarskog prevrata 2000. Obelezavanje trogodisnjice 5. oktobra bilo je najmanje pompezno. Njegov simbolicki znacaj, energija i politicki i socijalni kapital otpora rezimu zlocina i pljacke koji je ujedinio mnoge politicke stranke, nevladine organizacije, nezavisne medije i u prvom redu gradjane Srbije u medjuvremenu se rasplinuo i rasuo. Ne samo zato sto je jedan od najbitnijih ucesnika tog dogadjaja bivsi premijer Zoran Djindjic ubijen 12. marta 2003. godine, kao premijer vlade koju je formirala koalicija DOS vec i zbog cinjenice da se tzv. izvorni DOS u medjuvremenu raspao, najpre napustanjem stranke Vojislava Kostunice DSS-a, a potom i nekih drugih stranackih i nestranackih organizacija i aktera kao i razocaranjem mnogih gradjana politickim sukobima i tempom i dometima drustvenih reformi u Srbiji nakon 2000. godine.
Tako su medijski prilozi o 5. oktobru vise podsecali na komemorativne priloge necemu sto je otislo u istoriju kao kruna desetogodisnje borbe »druge Srbije«.
U pompeznije obelezavanje trogodisnjice od svih aktera upustio se samo Narodni pokret Otpor (aktivni ucesnik petooktobarskih dogadjaja koji ovih dana postaje politicka stranka) i Velimir Ilic, predsednik Nove Srbije (stranke koja je napustila DOS) i aktuelni kandidat za predsednika Srbije na upravo raspisanim izborima. »Kamiondzijski performans« Velje Ilica zamisljen da podupre njegove izjave da je 5. oktobra 2000. bio »na celu naroda«, tako sto ce dovesti kamion i bager - simbole 5. oktobra - pred Skupstinu SCG gde ce zapaliti svecu nastradaloj devojci 5. oktobra, zavrsio je totalnim fijaskom. Dvadesetak automobila i kamiona, oblepljeni posterima »Imam resenje - Velja Ilic za predsednika Srbije«, sa pedesetak ljudi ispred zgrade Skupstine bilo je ocigledno zamisljeno kao promocija samog g. Ilica.
Narodni pokret Otpor obelezio je trogodisnjicu promisljenije. Smatrajuci se bitnim akterom promena od 5. oktobra 2000. organizovao je skup »Budi stub odbrane 5. oktobra« i prepustio samim gradjanima »nasledstvo« 5. oktobra; pozvao ih je da ponovo izadju na ulice (okupilo se oko osam hiljada gradjana) i proslave svoj dogadjaj, ali i da u isto vreme pokazu koaliciji na vlasti nezadovoljstvo neispunjenim obecanjima. Citava manifestacija je iskoriscena i kao propaganda nove politicke stranke Otpor i mesto za primanje novih clanova koji treba da podrze »novu viziju« koja je autenticniji izraz petooktobarskih teznji.
U svakom slucaju, trogodisnjica 5. oktobra i reakcije javnosti pokazale su da ima vise pretendenata na politicki kapital i energiju promena koje je nosio 5. oktobar. U isto vreme mnogi akteri i protagonisti 5. oktobra nisu tome pridavali preveliki znacaj.
Nekako upravo tih dana, pocetkom oktobra, prikazana je na TV B 92 televizijska serija »Pad Milosevica« u produkciji BBC-a. Poslednja epizoda prikazuje dogadjaje pred i u toku 5. oktobra 2000. U seriji govore mnogi ucesnici tih dogadjaja i ono sto se odmah moze uociti to je vrlo »sarenoliko« drustvo. Mi danas znamo da su u dogadjajima 2000. ucestvovali ne samo gradjani Srbije nego i delovi Milosevicevog rezima, tzv. strani faktori, pa i oni koji spadaju u kriminalni deo Srbije. Nakon tri godine gledajuci sve to: Navijace, Policajce, Politicare, Monarhiste, Reformiste, Generale, Rudare, Legiju, Bageriste, JSO, Surcince i Gradjane Obavijene Suzavcem i ono sto se u medjuvremenu dogodilo na politickoj sceni Srbije i medju samim akterima, moze se postaviti pitanje ne da li postoji, vec kakva je, i od cega je i koga sve sastavljena politicka »kultura« 5. oktobra.