»Prošlo je vreme mržnje«
Širin Ebadi o demokratiji i ljudskim
pravima u Iranu
Ovogodisnja dobitnica Nobelove nagrade za mir Sirin Ebadi pocela je svoju
borbu jos pre dvadesetak godina, bila je i osudjivana, ali nikad nije
izgubila nadu da ce se u Iranu mirnim putem doci do demokratskih promena.
U tom smislu je ohrabruje ova nagrada, a ona treba da obodri i mnoge grupe
u njenoj domovini koje se bore za vise slobode i prava zena i dece.
"Jer proslo je", kaze Ebadi, "vreme mrznje, nasilja i rata,
ali i represija", pa iranskoj vladi upucuje poziv da postuje ljudska
prava.
Nije nikako jednostavno, istice zatim, biti zena u Iranu kada su na snazi
jos mnogi ponizavajuci zakoni. A to da je ona prva muslimanka koja je
dobila ovu nagradu treba da ispuni ponosom sve zene u islamskom svetu,
jer ta cast je, smatra, i signal da islam i ljudska prava nisu nesaglasni.
Ona su, naprotiv, jedinstvena i svuda ista, nikako se ne mogu razlikovati
od zemlje do zemlje, izuzetaka nema. I ne samo to; svaka zemlja, svako
drustvo - istice Ebadi - mora samo da se bori za njih, a svako strano
mesanje otezava tu borbu. Zbog toga nijedna drzava nema pravo da drugoj
nametne svoju volju, cak i ako to cini s najboljim namerama. Sve dok osnovne
potrebe stanovnistva nisu zadovoljene nije moguca izgradnja demokratije.
Jer svaki narod ima pravo da se sam oslobodi i nadje svoj sopstveni put,
bez nasilja i revolucije: "Kao zena, muslimanka i advokat tome posvecujem
svoj zivot". Otuda je prisustvo Amerike u Iraku, po njenom sudu,
kobno.
A i u Palestini se, opet, desava jedan rat na drugaciji nacin. "Ja
osudjujem nasilje izraelske vojske", kaze Ebadi, "ali sam sokirana
i samoubilackim atentatima, pre svega kada se vrse u ime islama. Po mom
misljenju, islam je potpuno kompatibilan sa modernom demokratijom. To
treba dobri muslimani da uzmu u obzir u svojim opravdanim teznjama ka
slobodi".
Vrlo je pocastvovana i cestitkama koje joj je uputio papa Jovan Pavle
II, buduci da je i sam bio kandidat za ovu nagradu. "Veoma cenim",
dodaje na kraju, "njegovo angazovanje protiv rata u Iraku, a na svoj
nacin i on vodi slicnu borbu za slobodu i covekovo dostojanstvo, za mir,
toleranciju i dijalog".
Intervju preuzet iz: Der Spiegel br. 42, 13.
10. 2003.
|
