Istina o Mojsinju kruži Srbijom

Težiste pažnje javnosti pomera se od kritike bahate vlasti k afirmaciji suštinskih vrednosti i životnih interesa ljudi

Republika vise od dve godine prati spor izmedju lokalne vlasti Cacka, koja je odlucila da izgradi deponiju smeca u Mojsinju, i mestana toga sela i jos sedam okolnih sela, koji u ostvarenju takve odluke vide zlocin nad ljudima i prirodom; time bi se prekrsili vazeci zakoni, unistila plodna zemlja, ugrozilo obilje vode, zagadio vazduh i uskratilo pravo ljudi da zive od svoga rada na vlastitim njivama. Lokalna vlast, predvodjena Velimirom Ilicem, uz povremenu podrsku delova centralne vlasti, bahato je odbijala da uvazi zivotne interese seljana i saslusa njihove argumente, te je spor prerastao u sve otvoreniji sukob, protestne skupove i blokadu Ibarske magistrale. Tada je reagovala i centralna vlast: Ministarstvo za ekologiju »zamrzlo« je odluku o izgradnji deponije a Vrhovni sud je stavio van snage resenje vlade o eksproprijaciji 47 parcela.
Zadruga »Res publica«, izdavac naseg lista, proizvela je svoj prvi dokumentarni film - »Mojsinje: stop zlocinu« (reditelj Vlado Perovic). Tu se vide bitni aspekti ovoga spora i sukoba. Pretpremijera filma bila je u samom Mojsinju (24. avgusta) a dan potom je bio prikazan na TV B 92 koji je moglo da vidi vise stotina hiljada ljudi. O svemu tome izdata je i knjiga, Borba za pravo na zivot.
I, umesto da trazi racionalno i legalno resenje za lagerovanje i preradu smeca (kao sekundarne sirovine), gradonacelnik Cacka poziva svoje sledbenike na obracun sa svima koji ga, veli on, ometaju da »pravi rezultate«. Pri tom, u svom vec poznatom maniru, blati ljude; novinarima i medijima preti hapsenjem, a seljanima - kulukom. Nalozio je lokalnoj televiziji da napravi film o »pravoj istini«, ali posle dva meseca nema ni komadica od ove porudzbine. Steta, izostalo je eventualno neposredno suceljavanje razlicitih vidjenja istih dogadjaja. Ovako kako sada stoje stvari, Iliceva »istina« se zahuktava kroz kampanju u kojoj on trazi »odresene ruke« da vlada citavom Srbijom kao ogradjenom avlijom. Istovremeno, o iskustvu Mojsinja nizu se razgovori o sustinskim zivotnim temama. Film i knjiga su tek podsticaj za takve dijaloge.

Uzice i Kraljevo

U Uzicu, u zivopisnoj klisuri Djetinje, Milos Lisanin iz nevladine organizacije »Rajski otoci« okupio je, 27. septembra, predstavnike ekoloskih organizacija iz Kraljeva (Miroslav Pavlovic), Krusevca (Bratislav Poprasic), Novog Sada (Aleksandar Obrovski). U razgovoru su ucestvovali i urednici i saradnici Republike. Uoceni su isti ili slicni problemi sa smecem u raznim krajevima Srbije, kao i slozeni problemi zastite vode, zemlje i vazduha, prirode i ljudi. U tim okvirima posmatrano je i iskustvo Mojsinja, pre svega oni problemi koji su ostali nereseni a, bice, ne mogu biti ni reseni samo na lokalnom nivou, bez celovite i promisljene politike na nivou citave Srbije. Za tako nesto neophodni su i odgovarajuci zakoni koje tek treba doneti.
Uoceno je takodje da je za racionalno koriscenje prirodnih resursa, a ne samo za zastitu prirode, neophodno formiranje kvalifikovane i uticajne ekoloske javnosti, na sta uverljivo podstice iskustvo Mojsinja. U tome narocito vazno mesto ima saradnja ekoloskih grupa i organizacija, koja bi za okosnicu imala konkretne probleme, inicijative i akcije, a ne samo opste ideje i odgovarajuce procedure.
Razgovoru u Kraljevu, koji je 25. oktobra organizovao Miroslav Pavlovic (»Ibar«), pridruzili su se i novi ucesnici: Branislava Vasiljevic (Dunavski forum, Beograd), Boro Vasiljevic (Cacak), novinar Aleksandar Arsenijevic i studentkinja Natasa Andric.
Prema misljenju ucesnika u ovom razgovoru, iskustvo Mojsinja je veoma podsticajno za sve ekologe, pa i za sazivanje jednog sireg skupa ekologa i svih zainteresovanih za buducnost citavog sliva Morave. Ukazano je i na koristi da se ova inicijativa prosiri i na sliv Dunava. U pripremi takvih razgovora i novih inicijativa, zakljuceno je, korisno bi bilo prikazivati film o Mojsinju na lokalnim televizijama i organizovati odgovarajuce javne tribine. O neophodnosti sire i konkretnije saradnje recito govori glediste Miroslava Pavlovica: »Prvi put se udruzujemo u jednu pravu zivotnu pricu. Ovo sto je vec postignuto znaci pobedu biofilije nad nekrofilijom. Takav nam je rezultat potreban tim pre jer nasa zemlja u pogledu zastite zivotne sredine uveliko kasni za Evropom«.

Medjunarodni festival

nakon projekcije govorili na konferenciji za stampu. »Mi smo svoje odbranili, deponije u Mojsinju nece biti«, rekao je predsednik Mesne zajednice Mojsinje Milovan Despotovic. Milenko Spasojevic je izjavio da je vise puta gledao film i da se svaki put pita »da li je moguce da smo tako nesto uradili, da smo uspeli da odbranimo ocevinu i dedovinu. Hteli su da nas zacrne, a ovo sto smo uradili i mi i vi, koji ste se angazovali za nasu stvar, velika je cast za nas iz Mojsinja«. Spasojevic je rekao da je svojoj unucadi poklonio knjigu koju je Republika stampala da bi shvatili vrednost te borbe. Milijan Rankovic je rekao da strepi posto odluka Vrhovnog suda nije konacna, ali je dodao: »Boricemo se do poslednje kapi krvi jer stitimo svoja dobra«. Na pitanje kako se osecaju posle prikazivanja filma, trojica gostiju iz Mojsinja su rekli da svaki put drugacije gledaju na prirodu. »Kao kad iz kuce ode neko zlo, pa drugim ocima gledas ukucane.«

Beograd

U beogradskom Domu omladine, 30. oktobra, posle prikazivanja filma, razgovaralo se o dobroti kao zivotnoj vrednosti, u okviru serijala koji organizuje Bozidar Mandic, osnivac jedne od najstarijih i najaktivnijih grupa koje brinu o vrednostima prirode (»Porodica bistrih potoka«). U razgovoru, u kojem su ucestvovali jos i urednik Republike Nebojsa Popov, pesnik Ljubivoje Rsumovic, novinar Jovan Radovanovic, i drugi, sasvim uzgredno je pominjana bahatost vlasti (lokalne i centralne), ne samo u iskustvu Mojsinja. U sredistu paznje bili su pojmovi »dobra«, kako seljaci odvajkada nazivaju svoju njivu, i »blaga«, kao plodova svoga rada.
Iz iskustva Mojsinja najvecu paznju privlacila je privrzenost zemlji, voda kao blago i samopostovanje vlastitog rada. U tome se vidi egzistencijalna povezanost s prirodom i, istovremeno, glavni oslonac njene zastite. Vrednost dobrote u svakidasnjem zivotu posmatrana je i u sklopu sirih zbivanja u savremenom svetu. Tek iz prisnog odnosa s prirodom mogucno je razumeti i spremnost ljudi da se suoce sa svim onim sto je ugrozava, ideoloski i politicki, a narocito agresivna vlast, svugde gde nije ogranicena ljudskim vrednostima i demokratskim institucijama.

Bogdanica

Sura realnost svakidasnjice seljana Bogdanice, o kojoj su nakon projekcija filma pripovedali (1. novembra), u kontrastu je s prelepom prirodom u ovim predelima, izmedju Pranjana i Pozege. Okupljeni u zgradi Osnovne skole (obnovljene uz pomoc EU), na inicijativu svom pozivu posvecenog ucitelja Zorana Pantovica i Zorana Milosevica, ekonomiste iz Gornjeg Milanovca (nevladina organizacija »Osvit«), seljani su govorili o svojim nevoljama i zeljama. Najuverljivije su govorili Mileta Matijevic, predsednik Mesne zajednice, i agilni stocari i vocari Veselin i Milovan Colovic. Iz zivahnih, povremeno i ostrih reci, izbijalo je osecanje zabacenosti, napustenosti od okoline i prepustenosti neizvesnoj buducnosti. Putevi su losi. Izolovanost uvecava i to sto i dalje nemaju telefonske veze, iako su pre tri godine uplatili za uvodjenje telefona. Obecanje da ce im se nadoknaditi steta od grada je izneverena. Najvise problema ima u prodaji stoke i voca, uopste s plasmanom svih proizvoda. Veruju da su svi osim njih organizovani, a oni tek odnedavno imaju novu zadrugu.
Uprkos raznih nevolja, seljani Bogdanice izrazavaju snaznu volju da nesto neodlozno preduzmu i da sami pridonesu svojoj boljoj buducnosti. Ohrabruje to sto su takvu volju vec potvrdili prilozima kojima su opremili skolu kompjuterima. Dogovoreno je da sto pre analiziraju vlastita iskustva iz projekata koji su im nudjeni, da iz odnosa sa raznim organizacijama izvuku konkretne pouke i naprave plan za narednu godinu. Istovremeno, spremni su da vec sledece godine urade i nesto sasvim konkretno, sto samo od njih zavisi (turisticki kamp). Na kraju razgovora ukazao se tracak nade da nisu bas sasvim sami, da ce se naci i oni koji ce ih razumeti i podrzati, radi cega ocekuju skori nastavak ovakvih poseta i razgovora.
Eto, prateci zbivanja u Mojsinju i oko njega, ulazimo u sve slozeniju dinamiku svakidasnjeg zivota ne samo seljana vec i drugih drzavljana Srbije. Iz te realne zivotne dinamike izviru teme oko kojih nastaje javnost kao jedna od bitnih institucija savremenog drustva, cemu tezimo otkako nas list izlazi.