Svakog leta jedva čekam da odem na Adu Bojanu jer mi njena urbanizovana divljina i prostosrdačna ljubaznost hotelskog osoblja, koje čine pretežno Albanci, upotpune opuštenost letovanja. Ali ovog leta sam videla da samo zaista politički sređene države mogu da nam priušte normalno letovanje.
U tradicionalno opuštenom Ulcinju, kojem pripada pomenuti hotelski kompleks, našeg saradnika, koji je propisno vozio svoj auto, jurio je auto ulcinjske registracije, očigledno želeći da ga ošteti. Kada ga je naš saradnik opomenuo, agresivni vozač, na lošem srpskom jeziku i uz žestoke psovke, dobacio mu je da sa tim registarskim tablicama (beogradske) nema šta da traži u Ulcinju. Tek na manevar saradnika (pokret kao da će upotrebiti vatreno oružje u samoodbrani) albanski "rodoljub" je odustao od svoje namere. Misleći da je to samo ispad zaslepljenog patriote i već skoro zaboravivši događaj, vraćali smo se sa ipak lepog letovanja (bez obzira na restrikciju vode, koje je bilo samo 4 sata dnevno). Na potpuno praznom putu odjedanput se pojavio "mercedes", opet ulcinjske registracije, koji je "leteo" za našim autom očito želeći da nas "očisti" sa puta. U poslednjem momentu naš saradnik je skrenuo na susednu traku kako bi propustio novog "patriotu". Zato mislim da je, i zbog ovakvih ispada, razgovor između Prištine i Beograda zaista neophodan, jer će mi, u protivnom, sigurno ne i jedinoj, veoma nedostajati Ada Bojana.