Uoči predstojećih suđenja - nade i očekivanja

Sudska vlast na ispitu

Dugo najavljivana vruća politička jesen biće, nema sumnje, upotpunjena serijom sudskih procesa: suđenje za otmicu i ubistvo grupe Muslimana iz Sjeverina je već počelo (pa odloženo), a uskoro će početi i ono za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i, po zajedničkoj (?!) optužnici, suđenje za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, kao i čitav niz drugih procesa poput onog članovima tzv. zemunskog kriminalnog klana za najrazličitija teška kriminalna dela.
Uvažavajući deo argumentacije vladajuće koalicije na osnovu koje se ova suđenja mogu posmatrati kao uspešna finalizacija energične akcije državnih organa Srbije na rasvetljavanju ali i suzbijanju dalje kriminalne aktivnosti otuđenih centara političke moći, ne možemo a da ne istaknemo sopstveni stav o tome šta zapravo predstavljaju ova suđenja i šta od njihovog ishoda očekujemo.
Procesuiraju se, naime, tri grupe teških krivičnih dela:
1. ratni zločini;
2. politička ubistva;
3. pljačka društva i države.

Zajedničko u ovim nedelima jesu isti nalogodavac i izvršilac: nalogodavac - režim Slobodana Miloševića, odnosno njegova društvena i privredna elita, izvršilac - zloupotrebljeni organi državnog aparata (SJO, SDB) uz pomoć paradržavnih i paramilitarnih krugova. Nakon 5. oktobra 2000. godine nova vlast je malo šta učinila u pravcu demaskiranja tih snaga, pa su ostaci Miloševićevog režima, odnosno oni krugovi u čijim rukama se još uvek nalazio veliki novac i znatan deo privrede, pokušali da, kao centri otuđene političke moći, restauriraju stari poredak pribegavajući teroru, ubistvima i zastrašivanju građana. U uslovima neizgrađenih institucija vlasti, krhkih začetaka demokratskog preobražaja i gromoglasno najavljivanih a nerealizovanih društvenih i ekonomskih reformi, te interesne grupe su našle plodno tlo za svoje podzemne aktivnosti - ubistvo premijera Đinđića 12. marta ove godine to je belodano pokazalo.
Uprkos tome, čini se da vlast nije bila svesna - a ni danas to očito nije - ne samo dubine problema u kojima se Srbija nalazi nego ni njihovih pravih uzroka. A nepoznavanje uzroka onemogućuje rešavanje problema.1
U konfuziji nije samo vlast, nego i naša javnost. Zato je veoma interesantno pitanje šta će srbijanska javnost tokom ovih suđenja staviti u fokus svog interesovanja. Mediji kao najznačajniji kreatori javnog mišljenja u tome će odigrati važnu ulogu. Ali budu li pisali kao do sada, površno, senzacionalistički, sa prizvukom neukusa pa i zalaženja u intimne sfere političkih aktera,2 onda će naše društvo biti uskraćeno za ključne odgovore na pitanja koja svakodnevno postavlja. A ona su: pitanje odgovornosti za zločine, za pljačku društvene imovine i zastoj u reformama; sve to se značajno odražava na težak položaj većine građana sa slabašnom perspektivom njegovog poboljšanja.
Ali još je važnije preko ovih suđenja pratiti vršenje sudske vlasti. Od ovih i sličnih suđenja očekujemo da se u sklopu procesa izgradnje države i njenih institucija definitivno konstituiše jedan njen oblik vlasti - sudska; tek tada ćemo za takvu državu moći da kažemo da je istinska država jer rimski princip iustitia fundamentum regnorum je i danas aktuelan.
Kakav je, međutim, trenutni odnos prema npr. ratnom zločinu u našoj javnosti,3 ali i kod naših političara, pa i mnogih sudija, teško je verovati da ćemo skoro izgraditi takvu državu. Ukoliko događaji demantuju ovakve sumnje utoliko bolje. Za sve nas.

1 Činjenicu da ovde ne govorimo o adaptibilnosti kriminalnih grupa i njihovom približavanju novim centrima političke moći nakon 5. oktobra ne treba shvatiti kao naše odbijanje da prihvatimo stvarnost koja jasno pokazuje elemente kriminogenog u okrilju nove vlasti. Karakter članka ali i prostor ne dozvoljavaju širu elaboraciju ove teme.
2 Tako su elektronski i pisani mediji bili prepuni najrazličitijih pikanterija vezanih za ime npr. Nebojše Pavkovića (kakvu su ulogu u nezakonitom sticanju kuća i stanova imali nezasiti prohtevi njegove supruge Glorije), ili koliko je ženska ambicija Mire Marković da od svog supruga načini novog Tita uticala na uspon i nimalo slavan kraj Slobodana Miloševića i sl.
3 Pre nekoliko dana (23. 09) u okolini Zvornika otkrivena je nova masovna grobnica sa 250 tela pobijenih bosanskih Muslimana. Osim beogradskog dnevnika Danas tu vest nisu preneli drugi pisani mediji. RTS je čak i vest o podizanju spomen-obeležja u Srebrenici pre sedmicu-dve preneo slikom i tekstom šturo i bez emocija, kao da zločin nisu počinili naši sunarodnici i kao da RTS nema u tome baš nikakvu "zaslugu" iz prošlosti.