Tranzicija u lokalu, Negotin

Geneza i epilog jedne trke
(i jedne vlasti?)

Ovde sve počinje naoko demokratično, ali se brzo završava autokratično, a ponegde, kao u Negotinu, i tragično.
Kada se vlast zauzme kao da ti je očevina onda se njome raspolaže po sopstvenom ćefu i pravu lične svojine.
U skupštinskoj sali sa leve strane, a otud je sve krenulo "demokratično" da bi završilo tragično, sedi "nova" stara vlast, u koalicionoj kombinaciji SPS/DSS, pobednik na poslednjim lokalnim izborima i, umesto da uči na svojim pre-petooktobarskim greškama, ona smehom, podsmehom i galamom, na svakoj sednici lokalne SO, minorizira sve pokušaje večne negotinske opozicije, koja je u njenom interesu opominje da je tekovina naših srpskih promena bar u tome da svaka vlast kratko traje.
Sednica SO tako postaje cirkuska šatra u kojoj niko nikoga ne čuje, u kojoj su dobacivanja sa "leve" strane, i na nacionalističkoj i svakoj drugoj osnovi, normalna, u kojoj niko ne odgovara ozbiljno na postavljena pitanja odbornika, bila ona usmena ili pismena, u kojoj se na brzinu smenjuju i postavljaju direktori javnih preduzeća bez diskusija i obrazloženja, u kojoj su kvorumi i glasanja diskutabilni, i u kojoj, naravno, niko nije niti čuo niti shvatio ozbiljno odborničko pitanje da li su turističke auto-trke koje Negotin organizuje već par godina uopšte legalne.
Za direktora trka u dva pretposlednja saziva i člana Izvršnog odbora SO i direktora važnog i velikog javnog preduzeća svako pitanje o opravdanosti ili obezbeđenju ili legalnosti omiljene mu zabave je "neumesno".
Prve trke održane su prve godine u samom centru grada, tik uz trotoare sa gledaocima, pa su onda, "radi bezbednosti", prebačene na petlju na ulasku u grad, koja je dovoljno neobeležena i time opasna i za redovni saobraćaj a kamoli tek za brzine koje frizirane trkačke "zastave" mogu da razviju.
Kada se dogodila tragedija, sa jednim smrtnim ishodom i dvanaestoro povređenih, čula se javnost kako glasno postavlja pitanja koja je do tada bilo bespredmetno postavljati. Najveća ironija bivšeg režima, koji je u Negotinu sada "nova i demokratska" vlast, jeste u jedinom odgovoru koji preko svoje pres-službe daje javnosti - zašto pitanje legalnosti i bezbednosti trka postavlja tek sada kada je do tragedije došlo, te da je neetički događaj koristiti za politička poentiranja.
Šta smo naučili u ovim godinama tranzicije - ništa, gde smo bili - nigde, gde idemo - ko to zna, a da smo na dobrom putu - nismo.
Čovek se nada dok je živ i dok ga ne pregaze bahati, svojeglavi, bezobzirni "drajveri", što u rukama drže volan vlasti i kose sve što se nađe na putu.
Zašto sve ovo deluje poznato?