Maratonci

Da li se u Srbiji polako javljaju uporišta nezavisnosti i samopoštovanja profesije? Hoće li reakcije Saveta za borbu protiv korupcije i Ustavnog suda Srbije pomoći da dođe do uozbiljenja političke elite i do proboja "stručnih i nekompromitovanih"

Pred nama je uzbudljiva jesen. Pre svega po tome što na političkoj sceni ima toliko neizvesnosti. I neviđene zbrke. Čini se kao da odavno nije bilo ovakve situacije: nejasno je ko dobija a ko gubi, ko će otići a ko ostati, a posebno ko će koga podržati. Na izvestan način, kao nikada do sada, politička scena je postala prava arena pomahnitalih ambicija. Mala, demokratski nerazvijena i iznad svega siromašna zemlja, teško će to podneti.
"Laka neizvesnost" oko raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji ličila je na Kunderinu atmosferu "nepodnošljive lakoće postojanja" - sve se odvija po planu, ali...
Ono što se u januaru i februaru činilo kao poštovanje ili, još bolje, pravilno tumačenje Ustava, sada je nameštaljka, kupovanje vremena, trošenje para i promašaj.
Tačno je da je Nataša Mićić ispunila obećanje koje je dala građanima u februaru kada je svoje obaveze tumačila po slovu izmenjenog zakona o izboru predsednika. No, i sumnje u njene namere, tj. u namere vladajuće većine koju ona predstavlja imaju svoje osnove. Lako je izračunati da je tankoj ili fingiranoj skupštinskoj većini bolje da sa svojim kandidatom 16. novembra izađe na izbore nego da, uz problem koji donosi neraspisivanje u određenom roku, na svoj vrat natovari zahuktavanje javne debate o neophodnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Kako smo se odvikli od "legalizma", a u tome su nam manje ili više pomagali kako Vojislav Koštunica tako i Nataša Mićić (o drugima da i ne govorimo), razmišljamo glavom ministara i premijera... Šta im je korisnije činiti? Umesto o "sudbini otadžbine", naši se svađaju oko toga koja će im "procedura" obezbediti više vlasti.
Otvorena je bespoštedna borba u kojoj se sve ređe čuju "ključne reči" demokratski vođene politike, a sve se ređe koristi i onaj čuveni "patriotski" vokabular. Takva je gola borba za vlast.
Raznorazne, a prilično jalove polemike oko predsedničkih izbora, bar za kratko će odvući pažnju javnosti od najskorije produkovane afere sa mogućom krađom glasova u Skupštini Srbije, prilikom glasanja za izbor Kori Udovički na mesto guvernera.
Ta, na neki način "najpotresnija" afera (u pitanju su narodni predstavnici i najviše zakonodavno telo), eksplodirala je kao bomba i postavila najozbiljnija pitanja: sumnje su se motale, do sada, oko osnova na kojima se pravila skupštinska većina u nekim prilikama, ali je ovo, zaista, prešlo svaku meru.
Zvezda ove afere, glumica Neda Arnerić, postala je nevidljiva, a pozivanje Ustavnog suda da daje savete Skupštini pokazalo se kao, proceduralno, pogrešan put. Jer, način da se utvrdi nečija odgovornost ne ide preko saveta Ustavnog suda već preko Tužilaštva. Tvrdi se da je, ovih dana, pokrenut pretkrivični postupak. Predsednica skupštine Nataša Mićić naširoko je, nedavno, na RTS-u objašnjavala znatiželjnim građanima kako je njena moć da kontroliše glasanje u parlamentu, u stvari, relativna. Gospođa Mićić, tom prilikom, nije propustila da više puta samu sebe pohvali, uživljavajući se u ulogu istoričara koji će, kako to ona vidi, njeno delo prikazivati samo u superlativima. Zaista, neka sasvim nova "taktika". Nadajmo se boljim vremenima za istoričare.
Postoji jedna ozbiljna dilema u vezi sa raspisivanjem predsedničkih izbora: dužina njegovog mandata. I to bi, u ovom trenutku, bila jedna nova "pravnička zavrzlama". Verovatno je to za ozbiljne pravnike jednostavna stvar, pa su oni, kao sudija Vučetić, pretpostavili da će uz predlog novog ustava Srbije ići i ustavni zakon kojim će biti proglašen toliko željeni diskontinuitet a to je "prestanak svih izbornih funkcija". Odjednom, na snazi su nova, inventivna tumačenja "duha ustavotvornosti": "novi legalisti" kažu da to i ne mora da bude tako (prva tri-četiri dana od raspisivanja izbora su tvrdili da mora), što kandidatima za predsednika daje "perspektivu", tj. pun petogodišnji mandat. Ovaj hokus-pokus legalizam ozbiljno drma i ono malo temelja zakonitosti uspostavljenih od oktobra 2000. Dakle, kažu "novi legalisti": odlično nam se namestilo ono Natašino obećanje, ali šta sad da radimo sa kandidatom, niko ozbiljan neće pristati da bude predsednik 4-5 meseci? Pa, jednostavno, radićemo ono što već jesmo: nećemo proglasiti diskontinuitet funkcije predsednika, to smo već probali sa Milutinovićem i sve je ispalo dobro. Izgleda da je u tome tajna onih sedam dana koji su bili potrebni predsedničkom kandidatu DOS-a Dragoljubu Mićunoviću da kaže "sudbonosno da". Nekima će, možda, biti dovoljno i ono što će zaraditi u predsedničkoj kampanji. Naravno, ukoliko jeftino dobiju onih deset hiljada potpisa potrebnih za kandidaturu.
Od Ustava nema ni slova, ali se, u skladu sa poslovičnom srpskom megalomanijom obećavaju brza rešenja: referendum o Ustavu biće baš na Sretenje! Da li to ikoga ovde usrećuje, mudro je sumnjati...
Ipak ima i ohrabrujućih vesti: Savet za borbu protiv korupcije neće da se preda uprkos tome što vlada i političari na vlasti uporno ignorišu njegov trud i zalaganje: hoće da ponovo plaćaju projekte koje je Savet već napravio. Izgleda da još uvek misle da Savet nije Strašni sud nego grupa ljudi koje u svakom trenutku mogu da otpuste. Ako se ova situacija gleda sa strane, ona nije baš tako savršeno prilagodljiva potrebama vlade: isprečila se odlučnost većine u Savetu da "idu do kraja". Zato se ide đonom, tj. aferama na Savet, a koliko je vladi rad Saveta važan pokazala je eksplicite: Savet je za svoj rad dobio manju prostoriju od one opevane "tri sa tri". Ova je, zaista, pravi špajz.
Podignute su i optužnice za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. Počeo je proces "Makinoj grupi", optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Od oktobra bi trebalo da počne veliki proces - suđenje za ubistvo Zorana Đinđića. Čeka se i presuda za otmicu i likvidacije otetih iz Sjeverina. Videćemo da li je pravda "spora ali dostižna". Da je spora, ima mnogo živih svedoka.
Neki se spremaju za izbore a možda, ko zna, i za lovorike, drugi čekaju suđenja - mnogi ih vešto izbegavaju, a jedan čovek već godinama pokušava da dokaže svoju nevinost. U Srbiji punoj antiheroja, general Vlada Trifunović je, i bez pravične odluke suda, ne samo nevin, već i heroj. Ovih dana se pokreće javna kampanja za zaštitu zakonitosti kada su u pitanju procesi koji su vođeni i koji se vode protiv generala Trifunovića, čoveka koji je od sigurne smrti spasao oko dve stotine mladića iz kasarne u Varaždinu. Kakva je ovo zemlja (i Hrvatska i Slovenija tuže Trifunovića) pokazuje odnos prema čoveku koji je valjano obavio svoj posao. U reformi vojske, kojom se diče reformatori, izgleda da nema mesta za pozitivan primer jednog generala JNA - ni reforma ne može nastati ni iz čega. Nije dovoljno oterati one koji su ratovali za vlastite interese ili zbog lošeg kapiranja šta je to odbrana domovine, potrebno je reći da je bilo i takvih koji su radili prave stvari.