Pregovaračka pozicija

Bojan al Pinto-Brkić

Nas koje su učili da su saveznici uvek u pravu, pomalo zbunjuje njihovo insistiranje da pregovori Beograda i Prištine moraju uskoro da počnu, tim pre što, osim datuma i mesta, nijedna od osnovnih odrednica nije poznata: ni predmet pregovora, ni imena učesnika, ni koga oni predstavljaju, ni kakvi su mogući ishodi... Ipak, svakoga dana bar jedna strana vlada ponudi posredničke usluge i kandiduje svoju prestonicu za održavanje pregovaračkih sesija. Da među akterima budućeg albansko-srpskog dijaloga ima zrnca mašte, mogla bi se organizovati studijska putovanja za izabrane funkcionere koji bi se učili političkom delovanju u demokratskim državama (jer za bolje nisu).
Kako se početak pregovora bude približavao pojaviće se velika panika i u jednom i u drugom taboru. Inter nos, jedva čekam da vidim izraze lica tih brojnih posrednika kad dve delegacije budu sele za sto i iznele svoja viđenja pregovaračkog procesa. U Beogradu su čak dve skupštine usvojile neku neoriginalnu Čovićevu lekciju, kao odgovor na ubistvo dece u Goraždevcu, i nazvale to nacionalnom deklaracijom; Priština je brže-bolje reagovala antideklaracijom. Dva teksta, čiju ortografsku i gramatičku ispravnost niko ne spori, imaju sveobuhvatne ambicije, ali ne i karakter pregovaračkih platformi. Naše nacionalne perjanice, nažalost, nemaju ozbiljnog pregovaračkog iskustva, koje se podrazumeva za evropske političare. Uvoditi ih u nešto što miriše na najavu teritorijalne prekompozicije, a da su prethodno pregovarali samo o raspodeli funkcija, bez javne debate, bez jasnih ograničenja dokle se u predstavljanju naroda može ići, ili je primena nekakvog revolucionarnog nauka ili je pogibelj. Nisam siguran da bih, da sam na mestu člana bilo koje od vlada koje nude bona fide usluge, bio spreman da rizikujem ovo drugo, to jest da ulazim u pregovarački proces nepripremljen, znajući da poraz ovih pregovora može značiti i poraz ideje o neophodnosti dijaloga u godinama koje dolaze, a važne su ne samo za budućnost Kosova i Srbije.
Vezati politički i diplomatski ugled, uložiti napor za ostvarenje nekog od fundamentalnih prava, poput prava na život, časno je i ukoliko doživite potpuni poraz. Ako, s druge strane, inicirate pregovore samo da biste izvukli par hiljada vojnika koji održavaju krhki mir i svojim prisustvom zastrašuju ekstremiste koji bi sutra ponovo ubijali, ili da biste smanjili humanitarnu pomoć, bolje je da počnete na vreme da molite za čudo. Nestabilne unutrašnje prilike u oba društva učiniće da srpski i albanski lideri prigrle iracionalnost: premda sve ukazuje da bi se trebalo okrenuti zajedničkoj budućnosti, njihove će pregovaračke pozicije svedočiti o traumama i frustracijama iz prošlosti... što nas ponovo vraća na priču o odgovornosti saveznika i ispravnosti onoga čemu nas uče....