Gradonačelnik Čačka Velimir Ilić, zajedno sa svim odbornicima Skupštine opštine Čačak, pozvan je na pretpremijeru filma u Mojsinju 24. avgusta, gde bi imao priliku da slobodno govori, dabome i kritički, ali nije došao. Nije dolazio ni na ranije skupove meštana, da se suoči s njihovom slobodnom reči, mada se vazda hvali svojim junaštvom. Nije reagovao ni na brojne tekstove, ne samo u Republici, o dešavanjima povodom odluke da se u Mojsinju gradi smetlište, mada se povremeno predstavlja i kao profesor univerziteta, dakle, kao osoba koja ume da razložno misli, govori i piše. Umesto razborite i pristojne komunikacije činio je ono što, izgleda, najbolje zna i ume, da ružno govori o svakome onome ko mu nije po volji, da izliva jed i jad, pa i da siledžijski nasrće, čak i pred TV kamerama.
U prepoznatljivom stilu, Ilić reaguje i na dokumentarni film "Mojsinje: stop zločinu". Na lokalnoj televiziji (TV Čačak) dva dana posle pretpremijere u Mojsinju i dan nakon emitovanja filma preko TV B 92, koja može da se gleda i u Čačku, u emisiji "TV parlament", posvećenoj lokalnim investicijama, Velimir Ilić se hvali uspesima, da bi iskoristio priliku da ospe paljbu na sve one za koje tvrdi da mu smetaju. Hvalio se, tako, investicijama u gasovod, kanalizaciju, sportsku halu, puteve i groblje, ističući da se radi "brzo i uporno", "punom parom"; uz osmeh ističe: "Gde god krenete, radi se"!
Hvaleći se da njegova opština prednjači u Srbiji ne krije gnev prema svima koji ga ometaju u šampionskoj strategiji. Bez ustezanja ističe da bi postizao još veće podvige kada bi imao, veli, "odrešene ruke". Ometaju ga, kaže, vlasti u Beogradu, naročito ministarka za ekologiju Mihajlov i potpredsednik Korać (o njima ne štedi ružne reči), smeta mu i nesposobna Skupština, poneki lokalni političar, a nisu mu po volji ni "jadni i priprosti seljaci", a pogotovo urednik Republike Nebojša Popov, po kojem kao iz kabla sipa bujicu pogrda.
Uz sočni jezik opoganjivanja svega što mu nije po volji, Ilić poteže i tobožnju zaveru protiv njegovog lika i dela. U toj zaveri on vidi vlast, nevladine organizacije, razne grupe, snimatelje filmova, razne ličnosti kojih se on, kao čovek od ukusa, gadi i ne propušta da preti kako će naći sve one koji stoje iza njih i da im sleduje neizbežna kazna. Preti, takođe, da će ih tužiti, u prvom redu B 92 koji je emitovao film "Mojsinje: stop zločinu". I ne bi Ilić izgledao, barem u svojim očima, kao "strateg" ako ne bi i obećao nešto grandioznije od svih dosadašnjih uspeha, a to su naredni izbori i, dabome, njegova pobeda na njima; tako će, zamišlja on, pred svojim sugrađanima i čitavom zemljom, svi biti srećni.
Iako smo iskusili šta je sve u ovoj zemlji moguće, pa i ko nas je sve usrećivao u minulom razdoblju, nije isključeno da nam se dogode i novi usrećitelji. Ali dogodilo se ipak i nešto novo - o tome i film rečito svedoči - da prirodne lepote i blago Čačanske kotline - zemlju, vodu, vazduh, ljude, biljni i životinjski svet - ima ko da brani i sačuva, nadati se, i od goropadnih usrećitelja.