Projekat "Na dnevnom redu javnosti" prošlog meseca u Apatinu i Kruševcu

Dinamizam i frustracije

Šta je ko naučio iz neposredne prošlosti

Apatin karakterišu dinamizam, optimizam i vitalnost. Vlast ima samopouzdanje koje zasniva na jasnim planovima za budućnost i prevashodno je okrenuta lokalnim prilikama, dok je razmišljanje o državi u drugom planu. Neodređena formulacija o ustavu kao "neophodnom okviru za normalan život" ne govori mnogo o tome šta ljudi zaista žele da učine od svojih života, tako da uvek ostaje prostor da se društvo klati između pritajenog nezadovoljstva i nekakve revolucije. Kruševac je u apatiji, vlast je nesigurna, a najtužnije je to što je javnost zaboravila protest majki i rezervista protiv rata na Kosovu, maja '99. Sve dok taj građanski kapital ne bude osnov za promišljanje o normalnoj državi u kojoj će biti zagarantovano pravo na život, misao o državi vezivaće se za mitove o Lazaru i Slobodištu, što često sugeriše poruku da je prošlost veća od budućnosti, a smrt važnija od života.
Prema objašnjenju Saše Dobrijevića, predsednika Izvršnog odbora SO Apatin (DS), lokalna vlast crpi optimizam bar iz tri izvora. To su "lokalpatriotizam" koji se doživljava ne samo kao posao nego i kao pribežište od konfuzije koju je izazvao krvavi raspad zemlje. Okrenut sam međama koje znam u situaciji kada se ni posle deset godina ne zna šta su država i narod, reći će Dobrijević. Drugi razlog za optimizam je prećutni dogovor čelnika opštine - predsednika (DSS), potpredsednika opštine i predsednika opštinske vlade i saradnika (koji su članovi DS) da jedni drugima ne smetaju u radu. Tu je zatim i uverenje koje je svojim pristalicama u amanet ostavio ubijeni predsednik stranke i vlade Zoran Đinđić da svako treba da ugradi svoju ciglu u zajedničku građevinu. Dobrijević zatim navodi da nova vlast nije bila ni protiv kontinuiteta "jer se i pre nas nešto radilo, a poricati to bilo bi poricanje života". Realni optimizam izvire i iz činjenice da je Apatin među opštinama sa najvećim društvenim proizvodom u državi i da je on konkretno 3,14 puta veći od proseka u zemlji, iako još nije dostigao nivo iz '89. Tri najuspešnije firme, među kojima je najpoznatija Apatinska pivara, obezbeđuju solidnu egzistenciju zaposlenima, a one pomažu i kulturu i sl. I izdvajanja za republički budžet su natprosečno visoka, kaže predsednik opštinske vlade Dobrijević. Kao glavni zadatak svoje vlade ističe ambiciju da Apatin postane značajan činilac u oblasti ekološkog turizma, a to sa sobom nosi planove o seljenju brodogradilišta, izgradnji marine i pratećih sadržaja. Dakle, Apatin ipak nešto predstavlja u državi, zaključuje Dobrijević.
Uzroci apatije u Kruševcu su višestruki: razočaranost vlašću, erozija ekonomije i morala, migracija sa Kosova, kulturni pad.
Vlast u Kruševcu nema ono samopouzdanje kakvu ima vlast u Apatinu (na ovu u Kruševcu preslikavaju se svađe između DSS i DS), ali su njeni predstavnici pokazali smisao da saslušaju ne tako blage kritike predstavnika nevladinog sektora. Tako je Violeta Šošić (Ženska mreža) rekla da se lokalna vlast ušančila i da njeni pripadnici ne žele da menjaju u prvom redu sebe. Ona je ocenila da problem vlasti nije u nedostatku novca jer ga je bilo iz donacija, nego je "problem u glavama", pošto oni koji su pozvani da nešto urade nisu imali programe i planove za četiri godine mandata. Milenko Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata, izneo je nevesele brojke prema kojima u Kruševcu na jednog zaposlenog dolazi jedan nezaposleni, da je tranzicija donela mnogo bogatih, a još više siromašnih i zapretio "izlaskom praznih stomaka na ulice", dok je Leonardo Erdelji svoju kritiku usmerio na republičku vlast. Ona je, kako je rekao, arogantna, propustila je da izgradi društveni konsenzus o tranziciji, misli da ni u čemu ne greši. Milentije Đorđević, profesor univerziteta, ocenio je da je boljitak vidan bar utoliko što na TV od pet vesti čuje samo jednu ili dve loše. Prema njegovom mišljenju, teška situacija u ekonomiji prouzrokovala je eroziju morala, koja je bila vidljiva već 5. oktobra, kada su se u pobedničko kolo uhvatili i oni "koji su samo malo okrenuli kapu, dok smo u drugom redu bili mi koji smo morali da se snađemo, pa makar živeli od politike, a u trećem redu bili su ljudi iz elite mesnih zajednica, skromnih mogućnosti, ali su preuzeli kormilo grada. Tako smo umesto boljih dobili lošije, ali koji veruju da sjajno rade svoj posao, rekao je Đorđević. I Bratislav Poprašić (Ekološki pokret) govorio je o beznađu, pa je ustvrdio da su građani na sahrani Zorana Đinđića ćutali iz osećanja beznađa. Poprašić kaže da je problem ovog naroda što ne može da sagleda svoj život na duži rok i što "stalno hoćemo nešto lepo da nam se dogodi, pa zato tražimo vođu".

O državi i ustavu

U Apatinu, utisak je, postoji zaziranje od države kao od nečeg nepoznatog što bi moglo da poremeti dosta povoljnu ekonomsku situaciju iz koje se i izvlači onaj toliko potencirani optimizam. Javnost u Apatinu smatra da država nije sama sebi cilj i da ona treba da stvori okvir za normalan život. Nešto su veća očekivanja od države u vezi sa lokalnom samoupravom i regionalizacijom. Dragan Arsić, sekretar Skupštine opštine, podvlači da je sa 15 odsto prihoda koji ostaje lokalnoj samoupravi urađeno za tri godine više nego za prethodnih 10. I Jelisaveta Prelčec, direktorka i glavna i odgovorna urednica Glasa komune i Radio Apatina, ne vidi nijednu situaciju u kojoj bi ustav uticao da se bolje živi. "Više me brine što ne mogu da se identifikujem sa državom, što poslednje ostatke nekadašnje države sahranjujemo u Srbiji i Crnoj Gori", kaže Prelčec. U Kruševcu je ustav izazvao veću diskusiju. Violeta Šošić je rekla da se ustav piše, a da ne postoji ujednačen stav prema tome da li smo država Srba ili država građana. Ona smatra da je bitno da ustav osigura da se građanin oseća sigurno i zatražila da u ustav bude unet i stav protiv nasilja u porodici, s obzirom da je ta vrsta nasilja registrovana u 25 odsto porodica u Kruševcu, "a nisu svi oni bili na Kosovu da bi ratovali". Novinarka Snežana Jakovljević (udruženje žena Peščanik) podvukla je primat pojedinca u odnosu na državu. Pojedinac mora da bude iznad države i stranaka, rekla je i primetila da su ljudi neaktivni jer je "u ovoj zemlji sve usmereno da vas kao pojedinca spušta i unižava, a sve funkcioniše tako da kao pojedinac ništa ne možete da uradite, pa postajete frustrirani". O ravnodušnosti u vezi sa državom i ustavom govorio je Leonardo Erdelji koji je rekao da je energija izgubljena negde između zaklinjanja u građansku državu i marketinških ponuda nacionalizma i crkve. Teškoća je u tome što je srednji stalež uništen, a tamo gde nema građanskog društva caruju rigidni mediji, trgovina u parlamentu, političke afere.

Društvo

Za razvoj društvene klime u Kruševcu svakako je značajan protest majki i rezervista protiv rata na Kosovu, maja '99. godine, o čemu je za Republiku opširno pisala Snežana Jakovljević. Tada su se pobunile majke, žene, sestre, sve one čiji su najbliži bili mobilisani i odvedeni na Kosovo. Ta pobuna izmenila je lice grada koji je poznat po tome što je u njemu najviše mobilisanih muškaraca - između 6000 i 10 000 odvedeno na front. To je, prema rečima Nebojše Popova, glavnog i odgovornog urednika Republike, bila vertikala jer su se pobunile osobe koje su odbile da plaču na groblju i kod svojih kuća, nego su tom pobunom postale javna činjenica. One su tim gestom pokazale otpor dugoj inerciji masovnog ubijanja koje je praćeno pljačkom. Bio je to krik da se zaštiti pravo na život i nema ništa od drugih prava, koje pominju nevladine organizacije, ako se to osnovno pravo ne zaštiti. Iz tog prava moguće je težiti ka uspostavljanju normalne države i ustava kao civilizacijskih tekovina, a ne kao proizvoda dogovora partija na vlasti. Međutim,
		Tkanina. Industrijsko pamučno platno. Nas žutoj osnovi su aplikacijom raynobojnih tkanina prijkayani simboli kralja Behanzina koji je vladao u Abomeju od 1889. do 1892. godine. Upotrebljavane kao ukras na dvoru

Kultura

Kruševac i Apatin i u ovoj oblasti su u ponečemu slični. Imaju galerije, likovne kolonije, gostuju pisci. Receptivna kultura karakteristična je za oba grada. Međutim, u Apatinu su zadovoljni i činjenicom da skulpture opstaju u slobodnom prostoru, kaže kustos Irma Lang. Potpredsednik opštine Rade Medić ističe nisku obrazovanost stanovništva i uski pogled na svet. Iako je granica sa Mađarskom blizu, mnogi Apatinci Mađare doživljavaju kao daleke strance. Zato se opštinsko rukovodstvo trudi da u grad dovede ansamble iz Mađarske, da bi građani mogli da vide da su Mađari ljudi sa kojima se može komunicirati, kaže predsednik opštinske vlade Dobrijević. U planu je i da se ostvari susret novih stanovnika Apatina - Ličana koji su tu došli posle Drugog svetskog rata i Nemaca koji su odatle proterani. Restauriraju se naveliko sve zgrade u stilu bečke secesije, pravi se pešačka zona koja će gradu doneti urbani duh. U Kruševcu se takođe žale na niske kulturne potrebe ljudi tako da veliki kapital kao što su domovi, galerije i sl. ostaju neiskorišćeni. Umesto promocija knjiga, u gradu su aktuelne promocije pića u kafićima. Desilo se da književno veče Milorada Pavića doživi neuspeh, da se za bioskop traži sedmi gledalac, da se u pozorište ide sindikalno, da nikakav trag ne ostaje posle likovnih kolonija, toliko su radovi amaterski, a Slobodište se pretvara u promašenu kulturnu investiciju. A osnivač Slobodišta Dobrica Ćosić decenijama nije mogao da priđe Kruševcu, mada je njegova pompezna zamisao negovana. Posle 20 godina ljubav sa Ćosićem je obnovljena, ali je zamisao o Slobodištu na izdisaju. Postavlja se pitanje šta je dobila kultura u Kruševcu tom manifestacijom, a šta je izgubila brisanjem iz sećanja jednog istinskog građanskog protesta koji je nakratko izmenio predstavu o Srbiji i koji, još nije kasno, može biti inspiracija za građansko društvo, kulturu i civilizovanu državu.