Naši raskoraci sa Evropom

Skupština državne zajednice Srbije i Crne Gore (sredinom jula), poslednja pred letnje parlamentarne ferije, bila je u izvesnom smislu paradigmatična za našu opštu političku situaciju. Na njoj nam je predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider, uz izvesne zamerke i sugestije, odao laskavo priznanje za dosadašnje reforme. I kad je izgledalo da sve teče u najboljem redu, iznenada je došao hladan tuš: na toj istoj sednici Skupština nije uspela da sakupi kvorum da bi akcioni plan harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore uvrstila u dnevni red. S obzirom da se sve to odigravalo takoreći pred očima visokog evropskog gosta, ova neugodnost je znatno poremetila atmosferu obostranog optimizma.
Evropski organi u Briselu, međutim, pokazali su se galantni pa su prihvatili da se izradi studije o izvodljivosti našeg pridruženja EU pristupi u septembru, čim Skupština SCG prihvati akcioni plan. Ali, onda je iskrslo novo pitanje: kako to naši zvaničnici smelo tvrde da ćemo možda u Evropsku uniju ući 2007, kada će se preostali deo nerešenih carina između Srbije i Crne Gore usaglašavati do 2008. Na to su naši predstavnici pokazali dodatnu revnost obećavajući da će se Skupština SCG održati još u avgustu, a da će se ubrzati i posao oko usaglašavanja preostalih carina.