Kriza kao modus vivendi

Aferašenje je ovde potpuno (i sasvim pogrešno) izjednačeno sa politikom, pa od njega nisu pošteđene ni relativno stabilne institucije kao što je Centralna banka.
Zato se kao odlična opservacija čini izjava odlazećeg britanskog ambasadora Čarlsa Kroforda koji je lucidno zaključio da imamo problem imidža, ali da je još veći problem, u stvari, što toga nismo svesni. Pa gde smo onda mi?

Početak meseca obeležili su protesti rudara u centru Beograda, protest sindikata EPS i drugi izrazi socijalnog nezadovoljstva. Kraj meseca jula dočekujemo u sasvim drugom raspoloženju: na početku smo jedne nove afere koja ozbiljno ljulja srpsku političku scenu i čiji akteri jedni druge optužuju ništa manje žestoko nego oni iz prethodnih afera koje su se, uglavnom, zaboravljale. Da li će i ova biti gurnuta pod tepih? Nakon najnovijeg sukoba DS-DSS i svedočenja Čedomira Jovanovića izgledalo je da je na redu predah. Međutim, došlo je do, izgleda neminovnog, okršaja između guvernera NBS Mlađana Dinkića i Vlade Srbije. Sve to je, naravno, začinjeno sa puno ličnih detalja, sukob se, naime, fokusirao na odnos Dinkić-Đelić i na njegovu storiju. Neki sve ovo tumače zaoštravanjem pozicija pred izbore naredne godine, ali je povod svakako bio novi zakon o NBS, oko kojeg politička prepucavanja traju već izvesno vreme.
Božidar Đelić je iskreno rekao da će odluka oko izbora guvernera biti "politička".
Nekako u to vreme neko je G17 plus dostavio neke papire koji upućuju na mogućnost korupcije u Vladi Srbije. Ljudi iz Vlade ili bliski njoj, Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar, optuženi su za dobijanje velikih suma novca, bez jasnog porekla i osnova. Tu se odmah javilo Tužilaštvo koje je, izgleda, više bilo spremno da pripreti Dinkiću koji je to izneo u javnost, nego da se odmah prihvati posla.
Premijer srpske vlade Zoran Živković obeležio je, ekspozeom, sto dana svog predvodništva. Dilema je ostala: da li da novac iz budžeta ubuduće ide za socijalni ili razvojni program? Pitanje je, međutim, da li je premijer u pravo vreme postavio ovo pitanje. Možda bi to bilo prikladnije uraditi, na primer, 2007. godine kada, kako nam je on svečano obećao direktno sa krstarenja Dunavom, budemo ušli u EU. Jer to je dilema za "zemlje u razvoju" što mi, izgleda, još nismo postigli.
I dok se, s jedne strane, prave političke kombinacije i ujdurme, danak zapuštenoj državi plaćaju obični građani. Tragedija porodice koja je izgubila svog dvadesetjednogodišnjaka, nečijom nestručnošću ili nepažnjom, osvestila nas je da ne živimo tek u nekakvoj virtuelnoj "klopci", već u realnosti koja bi se sasvim lepo mogla i tako nazvati.

Unutrašnji problemi su, naravno, komplikovaniji, samim tim što od njihovog rešavanja, uglavnom, zavisi "spoljnopolitički položaj" naše zemlje. Da je to najteži deo posla video je i Peter Šider, predsednik Parlamentarne skupštine SE, koji se obratio poslanicima Skupštine SCG, institucije koja tog istog dana nije bila u stanju da na dnevni red uvrsti tačku koja je gosta verovatno najviše zanimala: usvajanje Akcionog plana za harmonizaciju ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, već mesecima mučne teme i za domaće i za evropske aktere. Ipak, pokazalo se da nije bilo dovoljno "zainteresovanih" za ovu temu. Usvajanje Akcionog plana je, znaju to svi, uslov da se pristupi Studiji o izvodljivosti. Dozvola Saveta ministara EU da se sa izradom Studije počne u septembru ovde je bila više nego očekivana i očigledno je proizvela sasvim suvišnu bezbrižnost onih koji su već morali da usvoje Akcioni plan. On je i dalje uslov za početak rada na Studiji izvodljivosti, ali to ovde kao da nikoga na brine.
I dok Crna Gora jasno pokazuje da je mnogo ne muče nevolje zajedničke države (kad se sama već ponaša kao država), pripreme oko novog ustava Srbije, koje su, izgleda, rasterale na odmor članove Komisije, apsolvirane su tamo gde se to uvek radi - na sastanku predsedništva DOS-a. Tako smo ponešto saznali o tome kako će izgledati novi ustav Srbije: Srbija će biti "državotvorna", imaće "pun državni kapacitet", biće kombinacija građanske i nacionalne (to će se još videti, kako kažu DOS-ovci), što bi sve trebalo da "spreči otcepljenje Crne Gore"! Jedno je jasno (naročito nakon izlaska predstavnika DSS iz Ustavne komisije): biće to ustav vladajuće koalicije u Srbiji. Krojen, pre svega, po meri njenih ambicija. Posebno je to jasno po odredbi da se predsednik Srbije bira u parlamentu a ne, kao do sada, na neposrednim izborima. Što je veća kontrola to je vlast sigurnija ako ne dugoročnija. Tako se razmišlja danas u Srbiji.
U Crnoj Gori su ta pitanja, izgleda, rešena ranije. Proglašenje da afere trgovine ljudima nije ni bilo pokazuje da se takve stvari mogu rešiti elegantno, bez puno buke i "institucionalno", sasvim legalistički. To je "jednostavno" samo tamo gde su sve institucije pod kontrolom jednog političkog centra ako ne i jednog političko-finansijskog lobija. Da li je to stvarno tako mogla bi nas, na kraju krajeva, uveriti i susedna Italija, u kojoj se, sudeći po navodima italijanske štampe, već dugo krčkaju istrage oko umešanosti Mila Đukanovića u međunarodni šverc cigareta. Đukanović to sa ignorancijom i već uvežbanom dosadom odbacuje, svodeći sve na zakulisne političke igre raznih evropskih lobija.

Od svih ovih situacija, sa ponavljanjem glasanja za članove Saveta Agencije za radio-difuziju, ovaj problem se još više zaoštrio. Tri sporna člana su proglašena sada regularno izabranim, a izbori za dva upražnjena mesta održaće se u septembru. Mnoge je iznenadio potez vladajućih u Skupštini Srbije koji su prvo predložili da se glasa o nezakonito izabranim članovima Saveta (njih 49), a onda gotovo svi (izuzev SDP) glasali za iste, uz "malu pomoć opozicije". Očigledno je, međutim, da nije bilo mesta iznenađenju, kad je već ta ista skupštinska većina jednom prekršila zakon koji je sama donela.
Leto je vruće u Srbiji i neki stručnjaci, ljudi od meteorološke struke, smatraju da je država trebalo da proglasi vanredno stanje zbog velikih vrućina koje, za njih je to evidentno i dokazivo, štete zdravlju ljudi. Oni pominju porast prosečnih letnjih temperatura u našim krajevima, opasna zračenja itd., međutim, niko od junaka ovog teksta na to nije obratio baš nikakvu pažnju.