Imaginacija

Bojan al Pinto-Brkić

Sve mi se čini kao da smo nešto propustili: demokratski prevrat smo izvršili uz pomoć eskadrona smrti, svrgnutog diktatora hapsili su okoreli kriminalci na honorarnom radu u tajnoj policiji, njegovu porodicu odaslali smo u svet da troši opljačkane milione koje smo videli, ali nismo dirali, njegove marionete smo trpeli dok im nisu istekli mandati nacionalnih heroja, deo vođstva bivšeg režima je i dalje tu, izigrava demokratsku opoziciju; legalno izabranog premijera je ubio pripadnik specijalne jedinice koja je bila potčinjena vladi, inače legalno zaposlen u ministarstvu unutrašnjih poslova, od policije smo stvorili instituciju u koju građani veruju premda bivši policajci takođe obrću neke milione, hapsili smo na sve strane kako bismo ispitali kapacitete zatvora, izbacili smo toliko afera u pokušaju da zainteresujemo tužioce i sudove da konačno počnu da rade svoj posao; Crnu Goru smo prisajedinili do prve prilike, pri čemu smo za partnere odabrali ekipu koja se, po potrebi, može optužiti za ilegalnu trgovinu cigaretama ili ljudima - a u rezervi držimo iracionalni savez "dubrovačkih ratnika", pljevaljskih tamburaša i cetinjskih narikača - oni participiraju, ali ih to ne obavezuje; predsednika birasmo, izabrali ga nismo, sad za v. d. imamo osobu čije ime odbijam da zapamtim, koja kaže da predsednika više nikad birati nećemo; parlament je odlučan da krši zakone koje je sam doneo, ustav je samo još jedan posao, parlamentarna većina se formira po potrebi, a glasove poslanika možete naručiti sa menija; vlada svakodnevno vodi politiku svojih članova, ne libi se da stane uz funkcionere optužene za finansijske malverzacije, mirođija je u svakoj čorbi i čvrsto veruje da ima monopol na proces tranzicije u Srbiji; delovi vladajuće koalicije i pojedini predstavnici imaju lične ratove koje uredno pretpostavljaju poslovima od javnog interesa, vole da mediji puze pred njima, a javno mnenje sa oduševljenjem pozdravlja svaki njihov potez, planiranje i strategije im nisu ni upola važni kao kadrovi, kadri su da svašta urade, ipak će nesposobnost da zauzmu ozbiljan stav o nekom pitanju, koji se može argumentovano braniti, proglasiti vrhuncem državničke mudrosti, njihove su izjave, po sebi, spremne za antologije; naši eksperti moraju biti nestranački ili članovi ekspertske partije, omiljene kategorije su im vlast i popularnost, a kada su im pozicije ugrožene obraćaju se međunarodnim organizacijama, trenutno je suspendovana dogma o njihovoj nepogrešivosti, pošto deluju opoziciono uprkos pozicijama koje drže u sistemu uprave; opozicija je nezadovoljna jer joj se uskraćuje mogućnost da šuruje sa crkvom i vojskom, koje kao u nekakvom pijanstvu ne vide realnost i misle da će nastaviti po starom; finansije su u neviđenom haosu, privreda nikako da se pokrene, spoljna politika vodi se na o-ruk, u evropske i evroatlantske integracije nameravamo ući preko veze...